Izvor: Blic, 22.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šaron osniva novu partiju
Šaron osniva novu partiju
Veliki potres na političkoj sceni Izraela izazvala je jučerašnja najava premijera Arijela Šarona da napušta vladajuću stranku Likud, čiji je bio jedan od osnivača pre tri decenije. Šaron je juče na sastanku sa predsednikom Moše Kacavom zatražio raspuštanje Kneseta i raspisivanje prevremenih izbora.
On je istakao da će osnovati novu partiju sa kojom će izaći pred birače, a prema nezvaničnim informacijama nova stranka će se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zvati 'Nacionalna odgovornost'. Osnovni razlog 'političkog zemljotresa' u Izraelu je nemogućnost Šarona da se obračuna sa ekstremnim desničarima u Likudu, koji još nisu preboleli povlačenje jevrejskih naselja iz pojasa Gaze. Ovaj Šaronov plan kojim je mirovni proces između Izraela i Palestine pokrenut sa mrtve tačke mogao bi premijera skupo da košta i to ne samo u političkom smislu. Naime, ekstremni desničari su zapretili da će likvidirati Šarona zbog izdaje nacionalnog interesa i vraćanja 'svete zemlje' Palestincima.
Očekuje se da će predsednik Kacav raspustiti Kneset i prevremeni izbori u Izraelu, koji će umnogome uticati na dešavanja u regionu Bliskog istoka, mogli bi da se održe u martu 2006, sedam meseci pre vremena.
'Premijer je zatražio raspuštanje Kneseta jer parlament ne može da funkcioniše u sadašnjem odnosu snaga. Održaću dodatne konsultacije i u najskorijem roku ćudoneti odluku', rekao je predsednik Kacav.
Kako procenjuju analitičari u Tel Avivu, Šaronova politika prema Palestincima, koja je tokom godina varirala od čvrste do tolerantne, osim što je dovela do raskola u Likudu premijeru je donela i veliku popularnost među običnim Izraelcima. Većina njih se protivi daljoj konfrontaciji sa Palestincima i želi konačno postizanje mira u regionu. Zbog toga je moguće da Šaron na prevremenim izborima izbori još jedan četvorogodišnji mandat na mestu premijera.
Prema nezvaničnim najavama Šaronu će se u osnivanju nove partije pridružiti 14 ministara iz sadašnje vlade, kao i Šimon Peres, bivši šef Laburističke stranke. Među najuticajnijim pristalicama premijera nalaze se Avi Dihter, bivši predsednik 'Šin Beta' (Službe za unutrašnju bezbednost), i Avipaj Braverman, predsednik Univerziteta 'Ben Gurion'.
'Šaron je uvek imao inicijativu na svojoj strani. To mu je pomagalo da uz dobru taktiku ostane u centru dešavanja. Mislim da će tako biti i sada, a njegovi protivnici neće uspeti da se snađu u promenama', rekao je politički analitičar Džerald Steinberg.
Jedna od mrlja u karijeri mu je planiranje invazije na Liban 1982, koja se završila katastrofalno. Tada je kao ministar odbrane bez odobrenja tadašnjeg premijera Menehema Begina poslao izraelske vojnike u Bejrut, što je dovelo do izbacivanja Palestinsle oslobodilačke organizacije (PLO) Jasera Arafata iz Libana. Invazija je rezultirala masakrom nad stotinama Palestinaca koji su počinili pripadnici hrišćanskih libanskih milicija u kampovima koji su bili pod kontrolom Izraela. Šaron je posle istrage sprovedene 1983. morao da se povuče sa mesta ministra odbrane.
Uprkos optužnici zadržao je veliku popularnost među desničarima, a kao ministar u vladi tokom 90-ih učestvovao je u masovnoj izgradnji jevrejskih naselja na zapadnoj obali i u pojasu Gaze. Od tada ima nadimak Buldožer.
Iako ga je predsednik SAD Džordž Buš u nekoliko navrata nazvao 'čovekom mira' Šaronu ovaj epitet ne stoji. Naime, među njegove diskutabilne odluke spada i ona o izgradnji zaštitnog zida, barijere oko Zapadne obale kojom se razdvajaju palestinska od jevrejskih naselja. A. Petrović
