Izvor: Vostok.rs, 27.Sep.2012, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat robota: Nevinih žrtava ima sve više
27.09.2012. -
Čime je bremenit beskontaktni, čiju ideju tako vatreno ispovedaju Amerikanci? Da li su tako precizne i pouzdane hvaljene bespilotne letelice i do kakvih posledica može da dovede razvoj ovih tehnologija u SAD ako se imaju u vidu njihove vojne aktivnosti u različitim regionima sveta? Ova pitanja odavno postavljaju naučnici i vojna lica. Na red su došli i stručnjaci Stendforskog univerziteta. U svom referatu su priznali da žrtve dronova sa zastrašujućom učestalošću >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << postaju mirni stanovnici.
Svetska zajednica se sve češće sreće s naličjem inovacija SAD u vojnoj sferi. Američke vlasti iz sve snage brane prednosti korišćenja bespilotnih letelica. Navode se mnogobrojni primeri njihove efikasnosti i statistika gubitaka protivnika. Međutim, oni su zapravo postali izvor dnevnih i noćnih košmara stanovnika zemalja kojima Vašington drži lekcije demokratije. Bez obzira da li je u pitanju Irak, Libija, Avganistan ili Pakistan. Po postojećim podacima, u dejstvima bespilotnih letelica već je poginulo na hiljade civilnih lica, uključujući i stanovnike zapadnih zemalja koji se tamo nalaze u humanitarnim misijama.
Samo u maju u bombardovanju ciljeva u Jemenu poginulo je na desetine mirnih stanovnika. U Pakistanu se napadi iz vazduha obavljaju na redovnoj osnovi. Početkom leta usled greške živa su spaljena 35 građanina zemlje. Od početka 2004. godine tamo je ukupno poginulo na stotine Pakistanaca. Takva je cena odbijanja tranzita tereta NATO za operacije u Avganistanu.
Pre dve godine u listu New York Times pojavio se članak vojnog savetnika Dejvida Kilkalena i oficira specijalnih jedinica Endrjua Ekzuma. U njemu se tvrdilo da je za tri godine pre publikacije u Iraku i Avganistanu uz pomoć bespilotnih letelica ubijeno 14 terorista, „usput“ je života lišeno preko 700 mirnih žitelja. Drugim rečima, efikasnost dronova je iznosila svega 2%. Čitava stvar je u nesavršenstvu tehnologija smatra politikolog Vladimir Jevsejev:
- Korišćenje udarnih bespilotnih aparata sve češće dovodi do značajne pogibije mirnog stanovništva. Zato što tehnologije koje se u njima koriste ni iz daleka ne dozvoljavaju uvek da se teroristi odvoje od mirnih stanovnika. Biće vrlo tužno ako se ova tehnologija bude primenjivala, na primer, u Severnoj Africi. Sam rizik od širenja BL nije dovoljno uzet u obzir. Zato što one osim eksplozivnih materija na osnovi od trotila mogu da nose i, na primer, hemijske reagense, elemente bakteriološkog oružja. S ove tačke gledišta samo po sebi širenje ovih tehnologija nosi sve veću pretnju.
Zanimljivo je to što su mehanizmi primene bespilotnih letelica takvi da žrtve i njihove ubice nemaju ni najmanju predstavu jedni o drugima. Operateri bespilotnih letelica su radnici privatnih kompanija, koje upošljava vlada SAD. Oni njima upravljaju iz glavnog štaba CIA u Lengliju, hiljadu milja od bojnog polja. Niz zapadnih stručnjaka izražava osnovanu zabrinutost zbog toga što operateri svoj posao mogu da doživljavaju kao kompjutersku igru. Međutim, svaki njihov i najmanji pogrešan proračun ili kvar tehnike predstavlja još jednu u nizu tragedija, istakao je predsednik Fonda za podršku vojnih reformi Pavel Zolotarjov:
- Posledice pogrešnog udara mogu nastati u slučaju da informacioni sistemi države koja poseduje bespilotna sredstva, obaveštajna sredstva i sredstva za navođenje cilja ne odgovaraju nivou razvoja BL. Ovde treba da postoji sklad. Ako ga nema, greške će biti velike i žrtve će biti velike.
Preostaje nam da nagađamo do čega mogu da dovedu omaške prilikom korišćenja beskontaktnih tehnologija na međukontinentalnom nivou. SAD aktivno razvijaju super precizno oružje u dve varijante – rakete vazdušnog i morskog baziranja.
Američki vojnici ne mogu da se pohvale preciznošću ni kad je u pitanju pilotirana avijacija. Još uvek se priča o slučajevima pucnjave na svadbama, mirnim šetnjama, po karavanima izbeglica u Avganistanu i Iraku. Za vreme operacije u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina piloti NATO su uspeli da pogode čak i kinesku ambasadu u Beogradu, što je dovelo do pogibije ljudi i zaoštravanja odnosa s Pekingom.
Što se tiče bespilotnih letelica mirne žrtve „tanane hirurške intervencije“ američke vlasti izgleda da smatraju rashodima u bici protiv terorizma i kriju se iza čuvanja života sopstvenih vojnika i oficira. Međutim, „moloh“ rata ne lomi samo sudbine nevinih ljudi koji su pomešani s teroristima, već i međunarodni prestiž samih SAD. A što je glavno – sadašnji „krstaški pohod“ robota protiv terora samo ga provocira i postaje sredina za pothranjivanje mržnje prema Sjedinjenim Državama u islamskom svetu.
Izvor: Golos Rossii, foto: en.wikipedia.org
