Izvor: Politika, 02.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propaganda straha
Nema masovnog antiratnog pokreta, ali se na predavanjima o Bušovim katastrofama traži mesto više
Iako su mu knjige uzletele na prvo mesto, u američkim fizičkim i virtuelnim knjižarama, malo je onih koji su ovih dana našli povoda da naprave ozbiljniji prikaz ili intervju sa uglednim lingvistom i piscem, levičarskim intelektualcem Noamom Čomskim. Preporuka venecuelanskog predsednika Uga Čavesa sa govornice UN da bi "braća i sestre Amerikanci" trebalo da pročitaju "Hegemoniju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili opstanak: američka težnja za globalnom dominacijom", oštru kritiku američke spoljne politike, izdatu još pre dve godine, postigla je pun pogodak... Kada je o tržištu reč.
Izdanje "Hegemonije..." u mekom povezu zadržalo se, nedelju dana pošto je njom mahao za govornicom UN Ugo Čaves, na prvom mestu na "Amazonu". Knjiga Čomskog bacila je u zasenak do tada najtraženiji novitet kolumniste "Njujork tajmsa" Frenka Riča o izigranoj istini posle 11. septembra i "Katrine". "Smenjeni" autor iz "Njujork tajmsa" mogao bi jedino da se obrati novootkrivenom majstoru propagande Ugu Čavesu, da sledeći put kreira i njemu reklamu.
Deršovic o salonskoj upotrebi
I čim je naknadno saznao da je profesor u penziji još živ i aktivan, Čaves je uz zadovoljstvo što je njegova preporuka odzvonila na tržištu, izrazio želju da Čomski poseti naftonosnu Venecuelu u kojoj je "leva antiimperijalistička revolucija" upravo u toku. Sam Čomski mnogo je obazrivije prokomentarisao Čavesovu besplatnu reklamu. "Pratim šta se dešava u Venecueli i nalazim da su mnogi Čavesovi projekti interesantni", rekao je "Njujork tajmsu".
Moćnom izraelskom lobiju nije se dopalo "terorističko zaposedanje Njujorka" kako su dolazak nekih bliskoistočnih državnika iz trećeg sveta na generalnu skupštinu UN nazvali lokalni jevrejski listovi. Profesor na Harvardu Alan Deršovic, jedan od najjačih zastupnika izraelskog lobija, na neuobičajen način prokomentarisao je tržišni uzlet dela Čomskog. Po njemu, knjige Čomskog su više za paradu, nego za čitanje. Kao da aludira na američke salonske intelektualce koji koketiraju sa levicom, Deršovic je rekao da ne zna nikog ko je dalje od 16. strane pročitao bilo koju knjigu Čomskog. "Kupiš je i staviš u svoj salon, na stočić za kafu. Niko, tvrdim, nije uspeo da pročita do kraja takvu knjigu, prokomentarisao je Deršovic nagli potrošački književni bum autora sa kojim je u neskrivenom idejnom konfliktu.
Premda Čomski u svojim knjigama i esejima sa žarom kritikuje spoljnu politiku prethodnih administracija, pa tako i Klintonovo bombardovanje Beograda i Srbije, demokrati se nadaju da će im "fijasko u Iraku" doneti odlučujuće glasove. Madlen Olbrajt, nekadašnji državni sekretar, voli da se na predavanjima povodom svojih memoara poziva na vesti kako je pod Bušom opasno kupovati kritičke knjige po knjižarama Amerike. Prema nekim izveštajima postoje "crne liste" onih koji karticom ili u biblioteci ostave o sebi podatke, a zainteresovani su za neku od antiratnih ili kritičkih knjiga o Americi. Nagli bum koji je doživela knjiga Čomskog ne govori u prilog ovakvim teorijama.
Nadgledanje kampusa
No bez obzira na kampanju straha od nekog budućeg terorizma, nije lako ući u prepunu salu, kad u njoj drži predavanje Noam Čomski. Prošlog četvrtka jedan od auditorijuma MIT instituta dva sata pre dolaska Čomskog prepunio se profesorima, postdiplomcima sa političkih nauka i međunarodnih odnosa, radoznalim levičarskim komentatorima, protivnicima koji bi da se direktno suprotstave "guruu američke levice"... Noam Čomski držao je predavanje o "Krizi na Bliskom istoku".
Čomski je u dvočasovnom izlaganju predstavio istoriju odnosa Amerike prema Palestini, Libanu, Iraku i Iranu. Tom prilikom on se pozivao na podatke "koje zapadna štampa odbija da objavi" i ocenio da Amerika podržava uništavanje palestinske nacije, na "katastrofalnu grešku u Iraku"...
"Mi prvo donesemo rešenje pa onda tražimo da se otpočnu pregovori", rekao je Čomski, a pri tom je, između ostalog, morao imati u vidu i to što se u Americi manje-više zna kakav ishod pregovora o statusu Kosova je ovde poželjan. No, čak je i Čomski, koji je svojevremeno oštro kritikovao američku intervenciju i NATO bombardovanje Srbije i Crne Gore, danas prešao na krupnije teme koje trenutno muče američku javnost.
Po opštem mišljenju, Americi nedostaje studentski antiratni masovni pokret kakav je imala sedamdesetih godina u vreme rata u Vijetnamu. Mnogi za to krive propagandu straha, koju je vešto zloupotrebljavajući tragediju od 11. septembra širila aktuelna administracija.
Čomski i mnogi drugi liberalni profesori pokušavaju da razdrmaju univerzitetske kampuse, i širu javnost, a tome je nenadano doprineo i Ugo Čaves na zasedanju Generalne skupštine UN. I mada je početak jeseni sve svežiji, politička atmosfera sa vestima o sve većim žrtvama u Iraku brzo se zagreva.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 02.10.2006.]
