Izvor: Politika, 06.Feb.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji tango Kristine Kiršner
Nalog za hapšenje predsednice Argentine mogao je biti razlog za nerazjašnjenu smrt tužioca Alberta Nismana
Mrtvi ljudi ne govore, ali je nerazjašnjena smrt argentinskog tužioca naterala celu zemlju da progovori. Otkako je pronađen mrtav 18. januara, beleške i izveštaji Alberta Nismana ne prestaju da uzbuđuju javnost i da kompromituju vlast u Argentini. Najnoviji zaplet odjeknuo je kao još jedna bomba: u stanu mrtvog specijalnog tužioca je u kanti za đubre pronađen nalog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za hapšenje argentinske predsednice Kristine Kiršner i njenog ministra spoljnih poslova Ektora Timermana. Istražna tužiteljka Vivijana Fejn u ponedeljak je porekla da takav dokument postoji, a zatim je u utorak priznala da su papiri pronađeni u smeću posle Nismanove smrti, da bi odmah zatim „zbog pritisaka” uzela godišnji odmor, dok je predsednica Kristina Kiršner otputovala u Kinu sa stotinak argentinskih biznismena…
Komplikovana priča neodoljivo podseća na latinoameričke telenovele sa beskrajnim i neverovatnim zapletima, ali ovo nije sapunica, jer je mrtvi tužilac deset godina vodio krivičnu istragu o terorističkom napadu na izraelski centar u Buenos Ajresu u kome je 1994. godine poginulo 85 osoba. Četiri dana pred smrt Nisman je optužio predsednicu Kiršner i druge visoke funkcionere da su sa Iranom sklopili sporazum da štite najviše iranske zvaničnike povezane sa napadom od pre dvadeset godina u zamenu za unosne trgovinske poslove.
U pitanju je bila jeftina iranska nafta u zamenu za argentinsko žito i meso. A Argentina je trebalo da prikrije ulogu Teherana u terorističkom napadu na izraelsku instituciju u centru Buenos Ajresa. Tog jutra kada je njegovo telo pronađeno u stanu trebalo je da svoj izveštaj i optužbe predstavi pred kongresom. I da obrazloži teške optužbe na račun predsednice.
Posle njegove smrti, događaji su se dodatno gomilali. Iz Ružičaste palate na Majskom trgu (predsednička kuća u Buenos Ajresu) stizala su oprečna saopštenja. Prvo da je Nisman izvršio samoubistvo, a odmah zatim da ga je neko ubio, a taj neko je hteo da izgleda kao da je to učinjeno po nalogu vrha vlasti da bi dodatno zavarao svoje tragove.
Sama Kiršnerova osavremenila je argentinski tango nizom nepredviđenih koraka. Objavila je raspuštanje domaćih obaveštajnih službi i stvaranje novih, ustala je iz invalidskih kolica u kojima je zbog povrede skočnog zgloba pred Božić dočekala tužiočevu smrt i na dan kada je u smeću pronađen Nismanov nalog za njeno hapšenje, otputovala je u Peking, odakle stižu fotografije njenog susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Optužbe da je nastojala da zataška umešanost Irana u zamenu za trgovinske pogodnosti predsednica naziva „apsurdnim”.
Opozicioni list „Klarin” prvi je objavio faksimil Nismanovog naloga za pritvor predsednice. A u jučerašnjem broju, „Klarin”, kome je zbog prethodnih problema sa vlastima i nerazjašnjenih finansijskih odnosa pretilo zatvaranje, hvali se kako su njegov izveštaj preuzele sve svetske novine: „Njujork tajms”, „Vašington post”, „Volstrit džornal”…
Nismana je pre deset godina za specijalnog državnog tužioca postavio pokojni suprug Kristine Fernandes, tadašnji predsednik Argentine Nestor Kiršner, da bi rukovodio istragom bombaškog napada.
On je uživao veliko poverenje vlasti u Argentini, gde je važio za ozbiljnog, vrednog i upornog istražitelja. Do razlaza je došlo tek pošto je Nisman saznao za navodne tajne ugovore između Buenos Ajresa i Teherana, o čemu se opširno govori u izveštaju na 300 stranica, koji je takođe u celini objavljen posle njegove smrti. Kao dokaze za svoje tvrdnje, Nisman u izveštaju navodi delove transkripta pojedinih telefonskih razgovora između buenosajreskih i teheranskih zvaničnika.
Jasno je da su mnoge obaveštajne službe, a ne samo argentinske, bile zainteresovane da se istraga terorističkog napada ubrza i kompletira. Vašington je, na primer, poslao hiljade diplomatskih depeša u vezi sa istragom bombaškog napada, na šta podseća novinar Santjago O’Donel, kome je Džulijan Asanž predao 2.500 kablovskih depeša s tim u vezi.
„Američka ambasada u Buenos Ajresu trasirala je put kojim treba da ide istraga ovog terorističkog napada”, rekao je juče za madridski „Mundo” O’Donel.
Ko je ubio Alberta Nismana? Kad se i ako se ikad bude saznao odgovor na ovo pitanje, biće jasnije i ko je i zašto odugovlačio sa istragom atentata u Buenos Ajresu koji se desio pre više od dvadeset godina.
Zasad su dvojica tužilaca odbili da preuzmu istragu smrti Alberta Nismana, a pojedini zvaničnici još se drže tvrdnje da je Nisman sam sebi presudio. Ova verzija teško pije vodu, jer Nisman je bio levak, a pogođen je pištoljem u desnu slepoočnicu, sam tužilac je neki dan pre smrti upozoravao da može biti ubijen, novinar koji je prvi ušao u njegov stan pobegao je u Izrael…
Krajem godine Argentinu čekaju izbori. Po ustavu, predsednik Argentine ne može da bude na čelu države u uzastopnim mandatima. Kristina Kiršner ne može ponovo da se kandiduje za predsednicu. Da bi počela bilo kakva istraga protiv nje, Kongres bi prvo morao da joj ukine imunitet. Primećeno je i da se argentinski papa Franja o celom ovom slučaju još nije izjasnio. Sva je prilika da će ovaj tango u Buenos Ajresu, koji se gleda pomno iz Vašingtona, Izraela, Teherana, trajati bar do kraja godine.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 06.02.2015.
