Izvor: Politika, 01.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička „igranka” s američkom ekonomijom
Najzad postignut dogovor o podizanju granice zaduživanja u SAD za dodatnih 2,4 biliona dolara
Pošiljke su spremne. Čekovi vredni ukupno 23 milijarde dolara sutra će, kao i svakog meseca, biti isporučeni milionima američkih penzionera. Međutim, koliko u nedelju pre podne to se tako nije činilo jer je opasna igra natezanja između republikanaca i demokrata u američkom Kongresu pretila da gurne SAD u tehnički bankrot.
Dogovor između predstavnika Demokratske i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Republikanske stranke u američkom Senatu i Predstavničkom domu o podizanju granice zaduživanja države kako bi se izbegao preteći bankrot državne kase SAD postignut je u nedelju kasno uveče, posle višemesečnog oštrog sukoba. Prema očekivanjima, zakon će biti usvojen u Senatu Predstavničkom domu, iako su nezadovoljstvo postignutim dogovorom dosad izrazili pristalice konzervativnog pokreta „Čajanka” i neki liberali.
Predsednik Barak Obama izjavio je da su čelnici Predstavničkog doma i Senata postigli dogovor o podizanju granice zaduživanja zemlje sa dosadašnja 14,3 biliona dolara za dodatna 2,4 biliona dolara. Prema njegovim rečima, u zamenu za to američka vlada u narednih 10 godina mora da smanji deficit za isti taj iznos.
Prema dogovoru, vlada SAD mora da se uštedi oko 900 milijardi dolara, dok će biti uspostavljena i dvostranačka komisija u američkom Kongresu, čiji će zadatak biti da razmotri dodatno smanjenje troškova u iznosu od bilion i po dolara. Prema Obaminim rečima, u pregovorima o budućem smanjenju troškova ništa neće biti nedodirljivo, a podizanje granice zaduživanja neće biti izvršeno brzo, kako ne bi postalo problem za krhku američku ekonomiju.
SAD su imale rok do 2. avgusta za postizanje sporazuma o podizanju granice zaduživanja da bi mogle da nastave sa otplatom svojih kredita i izbegnu tehnički bankrot.
Finansijska tržišta su nakon dogovora ipak odahnula, pri čemu je na azijskim berzama došlo do jačanja dolara i pojeftinjenja zlata, koje u nesigurnim vremenima predstavlja bezbednu investiciju. Doduše, zasad nije izvesno da li će Amerikanci ovim dogovorom uspeti da ubede i agencije za rejting da SAD i dalje zaslužuju vrhunski ocenu rejtinga.
„Sniženje rejtinga predstavljalo bi značajan rizik tokom narednih meseci, odnosno ostatka 2011. godine. Agencije će možda zaključiti da predloženi plan ne ide dovoljno daleko u smanjenju deficita i da i dalje postoje rizici u primeni različitih faza tog preliminarnog dogovora”, upozorio je Entoni Valeri, strateški analitičar firme „LPL fajnenšel”.
Ekonomista kineske Komisije za nacionalni razvoj i reforme Džu Baoljeng izjavio je da će dogovor ublažiti dugoročne strepnje investitora, ali je istakao da ipak očekuje da će kreditni rejting SAD biti snižen, „zato što je smanjenje deficita suviše malo, što neće mnogo pomoći održivosti njihove finansijske situacije”.
Doduše, zasad je neizvesno da li će Džon Bejner, predsedavajući Predstavničkog doma u kojem većinu imaju republikanci, uspeti da ubedi i ultrakonzervativne kongresmene iz pokreta „Čajanka” da glasaju za ovaj dogovor. Uprkos tome što Bejner predstavlja da se dogovor zasniva samo na smanjenju troškova i da je „odbačena namera Bele kuće da poveća poreze”, pažljivijom analizom sporazuma uočava se da novi porezi nisu nemogući. Naime, specijalna dvostranačka komisija u američkom Kongresu može, u odlučivanju gde „uštinuti” troškove i uštedeti dodatni bilion i po dolara, odlučiti da poveća porez.
Stoga politička „igranka” u SAD nije gotova. Štaviše, ukoliko bude usvojen sporazum u ova doma američkog Kongresa – ona tek počinje.
----------------------------------------------
Dogovor podstakao rast cene nafte
Njujork, London – Sirova nafta je juče ujutru tokom elektronskog poslovanja na berzi u Njujorku poskupela na iznad 97 dolara za barel, nakon što je u SAD postignut dogovor o podizanju gornje granice državnog zaduživanja, prenosi Tanjug. Cena američke „lake” nafte za terminsku isporuku u septembru na Njujorškoj robnoj berzi porasla je za 1,41 dolar, na 97,11 dolara za barel, dok je evropska „brent” nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu istovremeno poskupela za 1,21 dolar, na 117,95 dolara za barel, prenela je agencija AP. Prethodno je cena najvažnije energetske sirovine pala sa prošlonedeljnog nivoa od blizu 100 dolara za barel usled zabrinutosti investitora da bi tehnički bankrot SAD mogao da izazove recesiju i ugrozi tražnju nafte, ali i zbog vesti o usporenju američkog privrednog rasta.
N. Radičević
objavljeno: 02.08.2011
