Izvor: Politika, 27.Feb.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednici Čaušeskuove Sekuritatee
U Rumuniji na 100.000 stanovnika ima najmanje 60 tajnih agenata, dok na isti broj žitelja SAD imaju devet agenata FBI, a Britanci šest agenata MI-5
Od našeg dopisnika
Bukurešt, februara – Najnovija zbivanja sa rumunskim senatorom, bivšim ministrom spoljnih poslova i pravosuđa Kristijanom Dijakoneskuom, inače donedavnim potpredsednikom opozicione Socijaldemokratske stranke (PSD), ispunila su poslednjih dana sve ovdašnje medijske prostore. Reči – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajna praćenja, prisluškivanja, ucene – odražavaju srž onoga što se desilo u prošlu subotu kada je Dijakonesku na vanrednom kongresu PSD-a istakao svoju kandidaturu za predsednika te stranke.
Pre podne, na prvoj sednici kongresa, on je održao vatreni govor kao kandidat i pobrao burni aplauz, posle čega je ponovo potvrdio svoju rešenost da se domogne rukovodstva u jedinoj stranci rumunske levice, koja treba da ponudi narodu izlaz iz duboke krize. Međutim, predveče, on izlazi na kongresnu govornicu i krajnje smušeno saopštava delegatima da se „odriče kandidature” u korist jednog od protivkandidata (Mirče Đoane, koji je i izgubio izbore).
Upravo u tom istom trenutku novinarka Florijana Žunkan prikazuje na TV ekranu jedan dokument, koji je „slučajno” dospeo u njene ruke, a iz kojeg proizilazi da su „izvesne službe” poslednjih nedelja danonoćno pratile Dijakoneskua i utvrdile kako je on „više časova proveo u sedištu SRI” (Rumunske obaveštajne službe), kako se „sreo sa jednim poznatim bogatašem”, pa čak i kada je bio na „vanbračnoj seksi partiji”. Sve je to „dokumentovano” video i zvučnim snimcima.
Odmah je izvučen zaključak – Dijakonesku je povukao svoju kandidaturu „pod ucenom”. Ko je ucenjivao i zašto – ostalo je da nagađaju brojni komentatori i analitičari. I odatle je potekla još jedna zapetljana špijunsko-doušnička priča od desetine, pa i stotine sličnih priča koje su talasale rumunsku javnost u svih 20 godina proteklih od Čaušeskuovog obaranja (22. decembra 1989.) Naravno, sve te priče nisu mogle da budu neupoređivane sa onima što je, u svoje vreme, činila zloglasna Čaušeskuova tajna politička policija Sekuritatea.
Istina, sada se te priče nisu završavale sa hapšenjima i progonstvima, kao u vreme „karpatskog diktatora”, ali i njihove završnice nisu bile bezazlene. Ljudi su bili kompromitovani, prestrašeni, bacani u političke i stručne zapećke. Mnoge su karijere promenile svoje pravce, pa čak ih i sasvim izgubile.
Naravno, sadašnja veoma rasprostranjena boljka političkog „špijunitisa” nije mogla da bude analizirana bez upoređivanja sa nedavnom prošlošću. Tvrdilo se i još se tvrdi da su mnogi „dugački Sekuritateini prsti” ostali sačuvani u njenim postrevolucionarnim naslednicima. Govori se i piše da je čak 15 odsto „bivših stručnjaka” do danas nastavilo da radi za „ove nove”. A „novi” su, po svemu sudeći, prevazišli svoje prethodnike. Ako je Sekuritatea imala oko 15.000 oficira, tajnih agenata, nove rumunske bezbednosne strukture imaju, kako izjavljuje ovde poznati i uticajni vojnobezbednosni analitičar Radu Tudor, u svojim redovima čak 40.000 „poslenika”.
Tiražni dnevnik „Gandul” piše da „Rumunija ima sedam raznih bezbednosnih službi, dok evropski prosek tih službi dostiže svega tri. Ima, međutim, država, kao što su Finska, Grčka, Island ili Slovenija, koje se zadovoljavaju samo sa jednom tajnom službom”.
„Rumunija je lider svetske špijunaže. Ni sam Čaušesku nije imao toliko agenata 007”, zaključio je nedavno italijanski dnevnik „Republika”. To pisanje su prihvatili ovdašnji mediji i na osnovu izjava bivših šefova rumunskih tajnih službi izvukli zaključak da su „stvari zaista zabrinjavajuće”. Jer, konstatuje se („Gandul”) da u Rumuniji na 100.000 stanovnika dolazi najmanje 60 tajnih agenata, dok SAD imaju devet agenata FBI, a Britanci – šest agenata MI-5 na isti broj žitelja.
Posebnu zabrinutost izaziva ovde činjenica da se brojevi o tajnim agentima drže u tajnosti, da o njima ništa ne zna ni parlament, pod čijom se, navodno, kontrolom nalaze tajne službe. Jedino što se zna jeste to da su budžeti, izdvojeni za sedam tajnih službi, porasli u periodu 2000–2008. godine za četiri do osam puta. Čak i u godinama duboke ekonomske krize – 2009. i 2010. ti su rashodi nastavili da rastu. A većina tih rashoda je predviđena za isplatu „osoblja”. I dok se u svim ostalim „budžetskim sektorima” drastično smanjuju rashodi za plate (vrše se masovna otpuštanja sa posla) dotle se u „službama” ti rashodi stalno povećavaju. Upravo je saopšteno da SRI raspisuje konkurs za „popunjavanje novih 100 slobodnih mesta”. „U SRI i drugim službama posao cveta, kriza tamo ne pogađa”, rečeno je na bukureštanskom TV kanalu Antena-3.
Milan Petrović
[objavljeno: 28/02/2010]
