Izvor: Politika, 15.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan Milutinović kao britanska kraljica
Kako je profesor ustavnog prava Ratko Marković u Hagu branio bivšeg predsednika Srbije
Milan Milutinović je imao ovlašćenja kao britanska kraljica. Nije mogao da sastavlja vladu, niti da raspusti parlament... Kao što je jednom rekao prvi predsednik Austrije, jedino u šta je on mogao da zabode nos bila je – njegova maramica.
Ovim rečima je Ratko Marković, profesor ustavnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, prošle nedelje haškim sudijama opisivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poziciju bivšeg predsednika Srbije optuženog, između ostalog, da je propustom da spreči progon kosovskih Albanaca u prvoj polovini 1999. godine prekršio svoju ustavnu obavezu zapisanu u predsedničkoj zakletvi "da će štititi sve građane Srbije".
Stvarna vlast bila je u rukama parlamenta i vlade na republičkom i vlade i predsednika SRJ Slobodana Miloševića na saveznom nivou, rekao je Marković, koji je u vreme sukoba na Kosovu bio potpredsednik republičke vlade i koji je na pregovorima u Rambujeu i Parizu predvodio delegaciju SRJ i Srbije.
Kao dokaz da se Milutinović zalagao da se političkim sredstvima reši kosovski problem on je naveo i da se bivši predsednik Srbije, zajedno sa njim, tokom NATO bombardovanja, 28. aprila 1999. u Prištini, "do koje su na putu nosili glave u torbi", sastao sa liderom Albanaca Ibrahimom Rugovom koji mu je čak dao i poklon –jedan retki mineral koji je bio zapakovan u lepoj kutiji. "Rugova je bio razuman čovek i razumeo je ozbiljnost situacije u kojoj se zemlja našla. U zajedničkoj deklaraciji naveli su da treba obnoviti nastojanja za direktan dijalog, kojem stranci, zbog iskustava iz Rambujea, mogu prisustvovati kao gosti", kazao je Marković.
Svedok je negirao da je ikada čuo Milutinovića ili bilo kog drugog zvaničnika Srbije da zagovara proterivanje Albanaca sa Kosova ili nasilno rešavanje krize.
Na pitanje Slobodana Zečevića, jednog od Milutinovićevih advokata, Marković je izjavio i da nikada tokom pregovora u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999, nije čuo da Milutinović upozorava da će, ako NATO bombarduje SRJ, na Kosovu "doći do masakra", što je ranije tokom suđenja tvrdio svedok optužbe Volfgang Petrič, koji je tada bio posrednik EU.
Podrobno svedočeći o toku konferencija u Francuskoj, Marković je naznačio da je delegacija Beograda, uključujući i Milutinovića, više puta izrazila spremnost da prihvati politički deo ponuđenog sporazuma i da nastavi pregovore o njegovoj primeni koja bi obuhvatala i "međunarodno prisustvo" u pokrajini. "O međunarodnom vojnom prisustvu nismo mogli pregovarati zato što smo imali imperativni mandat Skupštine Srbije da strano vojno prisustvo na našoj teritoriji ne dolazi u obzir", objasnio je.
Marković je precizirao da je ključne delove sporazuma u Rambujeu srpska delegacija dobila od međunarodnih posrednika tek nekoliko sati uoči predviđenog kraja pregovora, 23. februara 1999.
To su bila poglavlja o policiji, vojnoj primeni sporazuma, kao i o mogućoj promeni statusa Kosova posle tri godine "na osnovu izražene volje naroda". "Ruski predstavnik Boris Majorski tada nam je rekao da ta tri aneksa nije usvojila Kontakt grupa, a da dva uopšte nisu ni bila na njenom dnevnom redu", naznačio je Marković.
Po njegovim rečima, međunarodni posrednici su od početka skupa insistirali na tome da se ponuđeni sporazum mora prihvatiti ili odbaciti u celini, iako je srpska strana želela da usvoji politički deo, koji su Albanci odbacivali.
Pored toga, podvukao je Marković, albanski pregovarački tim nije želeo da potpiše ni 10 polaznih i nepromenljivih principa Kontakt grupe među kojima je bio i princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i SRJ. Zbog protivljenja Albanaca, nikada nije došlo ni do direktnih pregovora, koje je srpska delegacija više puta tražila. "Za albansku stranu nezavisnost Kosova nije imala alternativu, a da nije bilo tako mogao se postići sporazum. Oni su ponuđeno potpisali tek kada je u poslednjem trenutku u tekst ubačena glava osam koja je predviđala da se status Kosova za tri godine odredi na međunarodnoj konferenciji, na osnovu volje naroda, što su oni shvatili kao plebiscit o nezavisnosti", podvukao je Marković.
-----------------------------------------------------------
"Politikine" strane kao dokazi
Advokati Milana Milutinovića izdejstvovali su da više strana "Politike" bude uvršteno u dokazni materijal. A za izveštaj sa sastanka u Prištini na kome su predstavnici nacionalnih zajednica i političkih partija u prisustvu Milutinovića potpisali deklaraciju o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji koji počinje sa naslovne strane "Politike" od 26. novembra 1998. godine, čak je i tužilac sugerisao da uđe u dokaze radi identifikacije dva dokumenta.
U dokazni sudski materijal ušao je i "Politikin" izveštaj iz Moskve sa sastanka predsednika Borisa Jeljcina i Slobodana Miloševića koji je "Politika" od 17. juna 1998. godine donela na naslovnoj strani, kao i desetine drugih tekstova.
"U dokaze su ušle mnogi brojevi 'Politike& iz oktobra i novembra 1998. godine. Na bazi novinskih tekstova mi smo unakrsno ispitivali svedoke tužilaštva koji su na kraju prihvatali da nisu bili u pravu, pa su po tom osnovu u dokazni materijal uvođene te stranice 'Politike&", kaže advokat Slobodan Zečević.
Inače, generalni stav veća kojem predsedava sudija Ijan Bonomi, a koje sudi u slučaju protiv "kosovske šestorke" jeste da se tekstovi iz novina uzimaju samo ako ne postoji neki bolji dokument.
Ljiljana Milisavljević
[objavljeno: 15.08.2007.]
