Izvor: Politika, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ubediti Kima
Diplomatija Kine ima težak zadatak: da ubedi Pjongjang da obustavi raketne probe, ali i da privoli SAD da se uzdrže od akcija koje podižu napetost na Korejskom poluostrvu
Odmah posle severnokorejskih raketnih proba, koje su uznemirile Vašington, predsednik Hu Đintao obavestio je predsednika Buša da Kina ostaje "privržena očuvanju mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu i da će se suprotstaviti svakoj akciji koja bi mogla pogoršati situaciju".
U Peking je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubrzo posle toga, stigao specijalni američki izaslanik Kristofer Hil: Vašington je uveren da je ključ za rešenje raketne krize i spornog severnokorejskog nuklearnog programa u kineskim rukama. Ako iko može da utiče na Severnu Koreju, onda je to Kina.
Sličnu misiju – opipavanja pulsa i privlačenja Kine na svoju stranu – imala je u isto vreme i jedna delegacija iz Pjongjanga. Njoj je povod za dolazak u Peking bila 45-godišnjica Sporazuma o prijateljstvu između Kine i DNR Koreje. Hu je toj delegaciji rekao: "Kina će se suprotstaviti svakoj akciji koja može da poveća napetost na Korejskom poluostrvu". Ali, da gosti ne bi shvatili da se to odnosi samo na moguće američke akcije, domaćin je dodao: "Kina, kao blizak sused, ozbiljno je zabrinuta zbog ispaljivanja raketa koje su postale novi faktor komplikacije."
Kako u diplomatiji paralelni kolosek ne mora neophodno da bude smetnja, nego i ispomoć, Kina je istovremeno poslala u Pjongjang važnu državnu delegaciju. Ona se "u misiji dobre volje" našla dvostrukim povodom. Prvi povod je već pomenuta 45-godišnjica Sporazuma o kinesko-severnokorejskom prijateljstvu. Drugi je odaziv na apel da se Pjongjang ubedi da obustavi dalje raketne probe i pristane na nastavak šestornih pregovora, prekinutih prošle godine. (Pregovore – o severnokorejskom nuklearnom programu i bezbednosti na Korejskom poluostrvu – vodili su u Pekingu diplomatski predstavnici SAD, Severne i Južne Koreje, Kine, Rusije i Japana.)
Sudar simbola
Okvir u kome Kina može da obavi posredničku ulogu između Vašingtona i Pjongjanga nešto je, iz kineskog ugla, drugačiji od zapadnog, odnosno prevashodno američkog, i japanskog vidokruga.
Dok su Amerikanci u severnokorejskom raketnom testu videli ne samo pretnju miru i bezbednosti (jer rakete imaju domet i do Aljaske), nego i drsku provokaciju – svesno planiranu za 4. jul, Dan američke nezavisnosti – u Peking je iz Pjongjanga stiglo objašnjenje da je "prva provokacija" potekla od Amerikanaca.
Naime, 25. juna, na dan kad je Pjongjang obeležavao 56 godina od izbijanja Korejskog rata, na Pacifiku su počeli zajednički vojni manevri američkih snaga, sa 19.000 vojnika, i američkih saveznika iz tog dela sveta. Severni Korejci su na to uzvratili ispaljivanjem raketa na Dan američke nezavisnosti. Implicira se da su sudar simbola izazvali Amerikanci. A što se tiče "dreke oko raketa", Pjongjang tvrdi da "SAD, iza navodne raketne opasnosti, nastoje da sakriju zlokobne namere o stvaranju povoljne klime i uslova za primenu svoje strategije o svetskoj suprematiji".
Kineska diplomatija se našla u vrlo delikatnoj situaciji: da izađe u susret Amerikancima – tako što će ubediti predsednika Kim Đong Ila da obustavi dalje raketne probe i prihvati opšti apel za obnovu šestornih pregovora – da privoli SAD da se uzdrže od akcija koje podižu napetost i da odvrati zapadne velike sile u Savetu bezbednosti UN od kaznenih mera, a pogotovo od vojnih akcija, protiv Severne Koreje.
Bušov udeo u krizi
Kina je svesna da to nije lako, jer Kim Đong Il želi da u direktnim – a ne šestornim – pregovorima postigne sa Bušom sporazum o konačnoj obustavi neprijateljstava sa SAD posle više od pola veka od kraja Korejskog rata. Činilo se da je on u Klintonovo vreme bio blizu tome: Medlin Olbrajt je 1999. bila u Pjongjangu ušla u direktan dijalog. A onda je, u američkoj predizbornoj kampanji 2.000, Buš strpao Severnu Koreju u "osovinu zla", pa je cela stvar pala u vodu. Implikacija je da u svakoj objektivnoj dioptriji ova činjenica podseća da u sadašnjoj korejskoj krizi i Buš ima znatnog udela.
Kina u ovoj diplomatskoj inicijativi ima svoje važne interese: da ostane nezamenljivi bezbednosni igrač u regionu, da osnaži partnerstvo sa SAD – ali ne i po cenu prihvatanja zahteva da Severnoj Koreji uskrati pomoć u hrani i energentima – da ne izneveri drugove po oružju (mnoge je žrtve dala Kina u Korejskom ratu) i da, u krajnjem ishodu, ostvari važnu stratešku zamisao o denuklearizaciji Korejskog poluostrva, koja je bitna i za njenu bezbednost.
Otuda kineska diplomatija, kad je već naširoko prihvaćeno da je njena uloga ključna, nastoji da svojoj delatnosti da, uz posredovanje između Pjongjanga i Vašingtona, i međunarodnu dimenziju koja afirmiše Kinu kao "meku" i konstruktivnu silu u rešavanju svetskih problema.
Kina se u Savetu bezbednosti UN odlučno suprotstavila japanskom predlogu – koji podržavaju SAD, Britanija i Francuska – o dodatnom kažnjavanju Severne Koreje, što ne bi isključivalo ni vojnu intervenciju. Ideju o preventivnom udaru po raketnim rampama u Severnoj Koreji, izraženu takođe u Tokiju, ona smatra "dolivanjem ulja na vatru" i "ekspanzijom napetosti". Kineski ambasador u UN Vang Guangja izjavio je čak da će vetom sprečiti usvajanje japanske rezolucije u Savetu bezbednosti!
Kina ima svoj predlog za UN koji već podržava Rusija. Dve zemlje osuđuju raketne testove i zahtevaju njihovu obustavu. Izlaz iz krize ne vide mimo šestornih pregovora. Ako Pjongjang uđe u njih – makar i u tranzitu, radi uspostavljanja direktnog dijaloga sa Vašingtonom – Kina će u tome videti svoj prvi uspešni korak na "putu od deset hiljada lija".
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 17.07.2006.]
