Izvor: Politika, 24.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se razvežu priče
Tekuće zasedanje Generalne skupštine u preplitanju globalnih i lokalnih detalja
Od našeg stalnog dopisnika
NJUJORK, septembra – Ej, stani i kaži šta ima novo – pita diplomata kolegu zemljaka u pauzi tekućeg zasedanja Generalne skupštine UN. Ovaj mu odgovara da ne zna, da je tek došao u palatu na Ist riveru, pa, da nije upoznat sa zbivanjima ni u dvorani ni po razigranim kuloarima. Ma, ne pitam te za to – nastavlja zapitkivalo – nego šta se dešava u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dragoj nam domovini. A onda razvezaše priču...
Novinar koji se tu našao, priseti se događaja od pre skoro četvrt veka, koji je upamtio kao najdrastičniji primer opsednutosti lokalizacijom usred globalizacijskog posla. Na konferenciji za novinare, pri kraju samita nesvrstanih u Nju Delhiju, dok se govorilo o diplomatskim kombinacijama, šef ondašnje jugoslovenske delegacije zaoštri razgovor upadicom: "Situacija je krajnje opasna". Šta je sad, otkud opasnost usred opšteg raspoloženja za vladavinu mira? I lider objasni: "Velika je žega kod nas, uništiće nam sve šljive." Delovalo je kao vic, ali je lice tog iskusnog političara odavalo iskrenu zabrinutost za ugrožene šljivike, više nego za svet, koji je oko njega prosto ključao od optimističkih vizija.
Smisao za paradoks
Slična atmosfera mogla se osetiti i sada. Većina govornika je pri obraćanju auditorijumu na najvišem svetskom nivou, prisutnim desetinama šefova država ili vlada, poruke više namenjivala – kućnoj upotrebi. Da pokažu kako ih svet sluša pa da tako treba da se ponašaju i njihovi podanici.
Pri tom su neki iskazivali i vrhunski smisao za paradoks ako ne i za apsurd. Oštro su kritikovali svet kao izvor zala i istovremeno pokazivali želju da ga taj isti svet bolje razume, prihvati kao cenjenog partnera, po mogućstvu "ravnopravnijeg od ostalih".
U tako razvezanim pričama odozgo, povremeno je posmatračima "odozdo" bilo teško da razluče ko šta zaista predstavlja. Pojedini diktatori i izvesni izdanci bivših diktatura držali su lekcije o demokratiji, dok su neki predvodnici demokratija davali poruke kao da su diktatori...
Razapetost između lokalne i globalne scene na svojoj koži najneposrednije su osetili tajlandski premijer i Njujorčani. Dok se Taksin Šinavatra spremao da nastupi pred Generalnom skupštinom, iz Bangkoka su ga obavestili da ga je vojska svrgla. Domaćinima sedišta UN je, pak, zasedanje predstavljalo neku vrstu urbanog puča, jer su im pojačane mere bezbednosti znatno ograničile slobodu kretanja, snabdevanja i destabilizovale nervni sistem.
Lokal-patriote su, čak, reklo bi se, bile žešće od raznovrsnih demonstranata protiv rata i pojedinih vlada. Em, nam naprave krkljanac, em, nas uzimaju na zub – komentarisali su takvi oštre reči gostujućih lidera, Venecuelanca Uga Čavesa i Iranca Mahmuda Ahmadinežada na račun američkog predsednika Džordža Buša. "Ne treba da prostiremo crveni tepih ljudima koji ovde dođu da nas išamaraju" – poručio je republikanski senator savezne države Njujork, Martin Golden.
Od gostujućih "ispada" ogradio se i gradonačelnik Majkl Blumberg, ali uz poklič da "UN predstavljaju dobar biznis za nas" koji "nikako ne bi trebalo prepustiti drugima". I bez samita kao što je sadašnji, zvanično se računa da Njujorku od 35.000 službenika UN i članova njihovih porodica "kapne" oko dve i po milijarde dolara godišnje.
UN su vitalni deo ekonomskog i kulturnog života Njujorka – konstatuje profesor urbanizma Mičel Mos. Pa u "Dejli njuzu" specificira tu tezu: "Glavne delatnosti osoblje UN obavlja u restoranima, gde oni uz priču i jedenje – ostavljaju novac".
I ovih dana je veliki deo poslova obavljen izvan dvorane Generalne skupštine. Dok u njoj, na primer, velike sile gotovo nisu ni pominjale Kosovo, taj šestočlani tim je nove smernice za pregovore o budućem statusu te pokrajine Srbije, lansirao sa visokih spratova elitnog hotela "Valdorf Astorije"...
Kontrolori i kafeterija
S druge strane odnosa globalnog i lokalnog, većina posetilaca je na ulazu rezervisanom za njih morala da prođe kroz "srpsku kontrolu". Tačnije, tu je dežurao član službe obezbeđenja UN – građanin Srbije (pravila te službe zabranjuju davanje izjava za javnost, bez izričite dozvole). Kažu da je na takvim dužnostima njih desetak s prostora bivše Jugoslavije. Jedan od njih priča kako se ovde stiska u malom stanu, dok u zavičaju ima veliku kuću, ali da je ovde zato što može da zaradi mnogo više nego tamo.
U samoj palati UN, prilično istrošenoj, glavno neobavezno sastajalište je "Austrija kafe". Bez pretenzija da bude na "visokom nivou" ta kafeterija, sa tridesetak raštrkanih stolova, pokazuje visok nivo "nebezbednosti" jer je jedini kutak zgrade u kome je dozvoljeno pušenje.
Tolerancija prema toj nezdravoj aktivnosti prekinuta je prvog dana generalnog zasedanja. Kafeterija je bila ograđena panoima sa stražarima na ulazu. Razlog: u susednoj dvorani je Džordž Buš održavao skup o budućnosti demokratije pa su pojačane mere bezbednosti isključile i – dim.
Sutradan je prostorija dobila namensku prepoznatljivost. Lokala s globalnim sastavom zadimljivača, simbolično sličnog zvaničnim dvoranama u kojima se toliko vatrira da se "sve puši"...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 24.09.2006.]
