Izvor: Politika, 14.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati granatirali žeteoce u Cetini
Na suđenju trojici hrvatskih generala u Hagu završeno ispitivanje prvog svedoka i proces prekinut do početka aprila
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 14. marta – Četvrtog dana suđenja hrvatskim generalima Gotovini, Čermaku i Markaču za ratne zločine počinjene nad srpskim stanovništvom tokom vojne akcije „Oluja” i odmah posle nje u leto 1995. godine završeno je juče započeto ispitivanje prvog svedoka tužilaštva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inače zaštićenog identiteta. Proces je zatim prekinut i biće nastavljen za tri nedelje, 7. aprila.
Advokati optuženih nastavili su s unakrsnim ispitivanjem žene svedoka koja je u vreme „Oluje” bila prevodilac pri UN u Kninu, a brojna pitanja bila su usmerena da se poljulja ili prikaže neverodostojnim njen iskaz dat još 1996. i prošle godine haškim istražiteljima u kojem je ukazivala na povrede ljudskih prava srpskog stanovništva u Kninu i okolini likvidacijama, pljačkom i maltretiranjem od strane pripadnika hrvatskih snaga i na prekomerno granatiranje prilikom napada na Knin. U tom smislu služila su dokazivanja odbrane da ona ništa od toga nije neposredno videla nego saznavala tek „iz druge ruke”, od pripadnika UN ili samih građana, što advokati očito smatraju neverodostojnim.
Tako su i kod svakog navedenog ubijenog građanina nastojali da unakrsnim ispitivanje svedoka prikažu kako ona to ili nije neposredno videla, ili se nije radilo o civilu nego vojniku, iako je ubijeni bio u civilnoj odeći, ili da dotična osoba nije ubijena, ili da se ne zna da je ubijena. Gotovinin advokat Greg Kiho se u tu svrhu u jednom slučaju poslužio i nalazima obdukcije koju su vršili hrvatski službeni organi u kojem je tvrđeno da je „uzrok smrti nepoznat”. O tome je svedokinja danas izjavila:
„Jedna žena u Kninu prijavila je mrtva tela i ja sam s pripadnicima UN otišla tamo, no nisam ulazila u kuću. Nisam videla ubijene. Bilo mi je jako loše, osetio se zadah raspadnutih tela i nisam mogla ući. Pripadnici UN rekli su mi da ne treba da ulazim, a sigurna sam da postoje fotografije tih tela. Ne sećam se ko mi je tada rekao da su muškarci upucani u glavu.”
Izjavila je takođe da je u Kninu videla i telo ubijene Anđe Rušić, čiji leš su životinje bile napola pojele, ali nije mogla da kaže ko ju je ubio, kako je to insistirala odbrana optuženih generala. Kada je spomenula ubistvo Save Babića, čije je telo takođe videla, odbrana je odmah dodala da je za taj zločin optužen hrvatski vojnik Mario Đukić, ali se ne zna kako je on zbog toga prošao i da li je uopšte osuđen. Poznato je, naime, da tada – a i još jedno vreme posle „Oluje” – nijedan hrvatski vojnik nije bio optužen za ratni zločin nad srpskim civilima i zarobljenicima, iako je bilo jasno da je izvršeno mnogo takvih zločina. Najteže za šta su pojedinci optuživani bilo je obično ubistvo ili ubistvo iz koristoljublja, i za to su eventualno dobijali po nekoliko godina zatvora, a zatim najčešće bivali pomilovani zbog „zasluga u domovinskom ratu”, već na početku izdržavanja kazne.
„Drago mi je što je hrvatski vojnik optužen za to ubistvo. Do sada nisam znala da je ikada iko optužen za zločine učinjene tada”, rekla je na to svedokinja i napomenula kako je „žrtva bila ubijena na stravičan način – ležala je na suvozačevom mestu, s metkom u glavi, a mozak je bio rasut po celom automobilu, što je kamerom zabeležila i jedna Kanađanka”.
Advokati su takođe pokušali da relativizuju njenu izjavu da je i posle „Oluje” viđala veliki broj hrvatskih vojnika po terenu gde je kao prevodilac pratila pripadnike UN i da su kontrolisali područje. To je zaključila iz toga što su nailazili na više punktova preko kojih im vojnici nisu dozvoljavali da nastave put i verovatno vide nešto što nije za njihove oči. Na pokušaj advokata da prikažu kako je to možda bila vojna policija, a ne regularna vojska (odbrana, naime, tvrdi da Gotovina kao komandant akcije nije imao uticaj na Vojnu policiju koja je bila u nadležnosti Ministarstva odbrane, čime odgovornost za počinjene zločine pokušava da prebaci na osobe koje nisu optužene, kao što je komandant Vojne policije general Mato Laušić), svedokinja je odgovorila: „Nemoguće da je toliko bilo vojnih policajaca, zato mislim da su to bili vojnici. Videla sam ih u velikom broju u svim selima u koja smo tada odlazili.”
Odgovarajući na unakrsno ispitivanje advokata i tužioca, svedokinja je između ostalog ispričala da je oko mesec dana uoči „Oluje” hrvatska vojska granatirala žeteoce u Cetini i okolini, koji su na nagovor posmatrača UN išli da obave žetvu da im ne propadne letina. Na tom području nije videla srpske vojnike, niti vojne objekte.
Na kraju ispitivanja svedokinja je dala primedbu na jedan sudski dokument u kojem je navedeno da je pronađena ubijena starija žena u selu Ivanići „imala ranu na nozi”. Kako je bila na licu mesta i videla ubijenu, rekla je: „Imala je i ranu od metka na potiljku, što znači da je ubijena, a nije umrla od rane na nozi, kako bi moglo iz toga da se zaključi.”
Radoje Arsenić
-----------------------------------------------------------
Pavković na privremenoj slobodi uz elektronski nadzor
Hag- Haški tribunal odlučio je da iz humanih razloga na privremenu slobodu krajem marta pusti penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića, saopšteno je juče u Hagu. Pred tribunalom je u toku suđenje Pavkoviću i petorici saoptuženih za zločine nad kosovskim Albancima 1999.
Prema odluci sudskog veća Ijana Bonomija, Pavković će na privremenu slobodu biti pušten 25. marta, a u Hag će morati da se vrati 2. aprila.
Sudije su za Pavkovićev boravak na privremenoj slobodi prvi put nametnule uslove oštrije od do sada praktikovanih. Vlastima Srbije naloženo je, naime, da Pavkovića elektronski nadziru tokom 24 sata. U odluci se izričito ne navodi razlog zbog kojeg je usvojen zahtev Pavkovića za privremeno puštanje na slobodu. Sudsko veće je samo napomenulo da je odluku donelo iz humanih obzira.
Isto veće prošle godine je dva puta, kao nedovoljno utemeljen, odbilo Pavkovićev zahtev da mu se dozvoli da u Srbiji obiđe bolesnog oca.
Zajedno sa Pavkovićem, za zločine na Kosovu u prvoj polovini 1999, optuženi su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
Beta
[objavljeno: 15/03/2008]
