Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrti kriterijum
Ekart fon Kleden, spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba CDU-CSU u Bundestagu: Morate ubediti građane EU da ste im potrebni
Evropska unija je, uveren sam, mislila ozbiljno kad je, pre tri godine u Solunu, pozvala zemlje zapadnog Balkana da joj se pridruže, čim ispune uslove predviđene za članstvo. To obećanje i dalje važi, uprkos krizi unutar Unije – kaže za "Politiku" Ekart fon Kleden, spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba CDU-CSU u nemačkom parlamentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (Bundestagu). On, međutim, dodaje da postoje dva nova, otežavajuća momenta koja države regiona moraju uzeti u obzir.
– Prvi je da EU, poučena iskustvom sa Rumunijom i Bugarskom, za koje je utvrdila datum ulaska, nije htela istu grešku da napravi i u slučaju zapadnog Balkana. Zato vama nije dat nikakav određen rok kad biste mogli postati članovi EU, već je rečeno da će to zavisiti od brzine unutrašnjih reformi. Dakle, primićemo vas kad budete spremni.
Drugo, aktuelna kriza Unije, započeta prošlogodišnjim odbijanjem Ustava EU na referendumima u Francuskoj i Holandiji, otvorila je pitanje daljeg proširenja. Aktiviran je "četvrti kriterijum" iz Kopenhagena, pa se više ne govori samo o političkoj, ekonomskoj i administrativnoj zrelosti zemlje pretendenta na članstvo u EU, već i o apsorpcionoj sposobnosti same Unije da prihvati pridošlice. Sad se čini da je ona niska, ali verujem da će, dok vaša zemlja i region dođu na red, EU razrešiti većinu problema koji je tište i razviti svoje unutrašnje potencijale – kaže Kleden, koji je u Beogradu boravio kao prvi predavač novoosnovanog Političkog kluba Fondacije "Konrad Adenauer".
• Među članicama EU, Nemačka kao da najviše preispituje "evropsku budućnost" za zapadni Balkan, smatrajući da bi proširenje EU trebalo završiti ulaskom Hrvatske (Edmund Štojber, premijer Bavarske), ili ovim zemljama umesto članstva ponuditi "privilegovano partnerstvo" (kancelarka Angela Merkel) odnosno "specijalne multilateralne odnose" (Elmar Brok, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta).
– Takve izjave su pogrešne, ali one, srećom, ne izražavaju stav većine u Nemačkoj. Naša politička frakcija u Bundestagu (CDU-CSU) veoma se jasno i aktivno zalaže za proširenje Evropske unije na zapadni Balkan. Smatramo, međutim, da ove zemlje moraju prethodno srediti svoje unutrašnje stvari, od statusnih i međuetničkih tenzija, do sprovođenja političkih, pravosudnih i ekonomskih reformi i suzbijanja korupcije i kriminala. Građani EU, pa i Nemačke, s pravom strahuju da bi nerešeni problemi pridošlica samo produbili krizu u Uniji.
• Kako da uverimo vaše građane da nam je mesto u EU?
– Čvrstim argumentima. Morate ih ubediti da ste im potrebni, pokazati da imate čime da obogatite Evropu, da nećete ugroziti homogenost i duh Unije, da ćete i vi doprineti da EU postane jača i da se uspešnije odupre međunarodnoj konkurenciji. Evropa mora da razvije sasvim novi ekonomski i socijalni koncept da bi izašla na kraj sa Kinom (čiji su proizvodi preplavili svet) i Indijom (koja postaje svetski centar usluga) ukoliko ne želi da postane "starački dom", kako neki predviđaju.
• I vi, kao i drugi strani posmatrači, ponavljate da od zemalja regiona, ne od EU, zavisi kad ćemo ući u EU. A ipak, Unija je ta koja postavlja uslove – i stalno ih pooštrava.
– Opšti uslovi su poznati, i oni se ne menjaju. Činjenica je, međutim, da se Unija ne može dalje širiti sve dok ne bude usvojen Ustav EU, jer važećim ugovorom iz Nice to nije predviđeno. Ali sve drugo je na vama. U slučaju Srbije, konkretno, treba da pre svega ispunite haške obaveze, da uhapsite Ratka Mladića.
• Učesnici Političkog kluba kritikovali su EU zbog dvostrukih standarda prema Srbiji ("u BiH nema menjanja granica, u slučaju Kosova je to dopušteno"; "Srbiju uslovljavaju Mladićem, haške optuženike sa Kosova nagrađuju državnim funkcijama"). Kakav je Vaš komentar?
– Jedno od pitanja je bilo zašto bi Srbija danas morala (Kosovom) da plaća za politiku Slobodana Miloševića od pre šest godina, i šta bi radila Nemačka posle Drugog svetskog rata da su je tako uslovljavali. A ja kažem da je i Nemačka morala da plati cenu (delovi njene predratne teritorije su pripale Poljskoj i Rusiji) i plaća je i danas (u vidu odštete ratnim zarobljenicima i logorašima). Ja nisam u vreme Hitlera bio rođen, pa ipak smatram da je to u redu, jer se ne možemo smatrati patriotama, niti dostojnim građanima Evrope, ako prihvatamo samo dobre strane svoje zemlje, a ne želimo da snosimo odgovornost i za ono loše što je ona učinila. Zato smo pristali da greške prošlosti platimo na najbolniji način: dostojanstvo nacije se ne meri kvadratnim metrima.
• Od mladih u Srbiji očekuje se da odgovaraju za greške prethodne generacije da bi bili "dobri Evropljani", ali im se, istovremeno, uskraćuje mogućnost da slobodno putuju Evropom.
– Vizne olakšice zavise od vaših vlasti, ne od EU. Zašto vi u Srbiji imate običaj da krivicu za neispunjene obaveze prebacujete na druge, da njih krivite za svoje neuspehe, da govorite o nekakvoj zaveri protiv vas, da sebe doživljavate kao objekat međunarodne politike, a ne kao njen subjekat? Evropa nema razloga da vas drži u izolaciji, naprotiv, u njenom je interesu da, kao stabilna, napredna demokratska zemlja, postanete deo EU, da prihvatite evropske vrednosti i standarde.
Znate, moj deda je bio član Pokreta otpora u Nemačkoj, posle je bio poslat na ruski front i poginuo kod Staljingrada. Ja ne krivim Ruse za njegovu smrt, već nemačko rukovodstvo koje je zapodenulo rat i uputilo vojnike u Rusiju.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 23.07.2006.]
