Izvor: Politika, 30.Jul.2011, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brejvik strahuje od „halal” hrane
Optuženi za masakr najavio saradnju sa policijom pod uslovom da mu ne serviraju hranu predviđenu za zatvorenike muslimanske vere
Specijalno za „Politiku”
Oslo – Norvežanin Anders Bering Brejvik (32), koji je priznao da je izvršio masakr na ostrvu Utoja i bombaški napad na zgradu norveške vlade u kojima je ukupno poginulo 77 ljudi, tog kobnog 22. jula planirao je i da sruši kraljevsku palatu u Oslu, kao i glavno sedište vladajuće Radničke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partije aktuelnog premijera Jensa Stoltenberga. Ovaj „plan B” on je priznao prekjuče na saslušanju u pritvorskoj jedinici zatvora Ila.
Kako je javnosti preneo policijski tužilac Pol Fredrik Hjort Krabi, optuženi je hteo da tog dana izazove pravi haos u državi napadom na njene glavne simbole ali je odustao od takve namere zbog „nedovoljne logističke podrške”. „Bilo je gotovo nerealno izraditi a potom gotovo neizvodljivo postaviti istovremeno više bombi na tri planirana, potencijalna cilja”.
U svom manifestu o teroru nazvanom „2083 – Deklaracija o evropskoj nezavisnosti”, Brejvik je do detalja opisao scenario o napadu na norveške državne institucije, kao i motivima za bombaške napade i masovno ubistvo pristalica podmlatka Radničke partije. On je na saslušanjima u pritvoru ponovio da cilj njegove operacije nije bio da ubije što više ljudi nego da višestrukim napadima i atentatima uništi Radničku partiju i javnosti pošalje „jasan i razumljiv signal”.
Priznajući da je zlo koje je počinio „užasno, ali da je bilo neophodno”, Brejvik je objasnio je da teroru pribegao kako bi spasio Norvešku i zapadnu Evropu od marksista, multikulturalnih i multinacionalnih režima, kao i rastuće najezde islama, muslimanskog porobljavanje evropske civilizacije.
Policija kontinuirano istražuje eventualne Brejvikove kontakte i ispituje da li je okrivljeni delovao samostalno ili ima mrežu saradnika i pomagača. Policijski tužilac je juče izjavio da norveška policija obrađuje konkretne osobe i da je otvorila posebau saradnju sa policajcima u Švedskoj, Nemačkoj, Danskoj, Poljskoj, Velikoj Britaniji a zatražena je i pomoć od američkog FBI u otkrivanju Brejvikove potencijalne mreže saradnika.
Prema informacijama koje medijima prenosi njegov advokat Gajr Lipestad, Brejvik je spreman na saradnju sa istražnim organima u otkrivanju svih detalja koji su prethodili terorističkom napadu, kao i o eventualnim pomagačima i saradnicima koji su mu omogućili sprovođenje paklene akcije.
Advokat Lipestad saopštio je da Brejvik saradnju sa policijom uslovio ispunjavanjem njegovih zahteva, a jedan od prioritehnih je to da mu se izričito daje nacionalna hrana i da se slučajno ne desi da mu u zatvoru neko servira takozvanu halal-hranu, predviđenu za zatvorenike muslimanske vere koji su brojni u zatvoru Ila. Podsetimo, hrana sa halal sertifikatom je pripremljena po muslimanskim propisima i običajima.
Brejviku je obećano da nema razloga za strah i da će mu taj zahtev biti ispunjen. Policija nije prihvatila drugi zahtev da u samici dobije kompjuter kako bi i dalje mogao da radi na redigovanju i dopisivanju svog već po zlu čuvenog „Manifesta o teroru” kao i da istovremeno dobije pristup „Vikiliksu”. Odbijene su i njegove molbe da tokom boravka u zatvoru koristi svoju uniformu kao i zahtev da se policija javno deklariše kao politička institucija.
Brejvik je odbio da ga policija fotografiše i uzme mu otisak prstiju, a dostavljeni su mu olovka i papir kako bi napisao govor.
Predstavnici policije saopštili su da su neki Brejvikovi zahtevi nerealni ali da, bez obzira na razmere zločina koje je on počinio, policija čini sve da on dobije ljudski tretman u zatvoru kako bi okrivljeni imao šansu da javnosti pravedno pokaže svoju verziju i viđenje celog tragičnog događaja.
„Policija mu je saopštila koliko je ljudi stradalo od njegove bombe i puške, ali je optuženi sve to hladno prihvatio ne pokazujući nikakva osećanja”, prenosi njegov advokat Lipestad. „Reagovao je bezosećajno. Potpuno ravnodušno. Primio je sve informacije mirno. Brejvik je obuzet detaljima. On je obuzet hemijom, fizikom. Izuzetno je obrazovan ali je teško sa njim voditi dijalog. Pokazuje potpuno nerazumevanje za društvo, kako je ono izgrađeno i kako funkcioniše”.
Radovan Pavlović
objavljeno: 31.07.2011
