Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Robert Fišer
Na Islandu, u 65. godini, preminuo svetski prvak koji je šahu doneo dotle neslućenu popularnost
U Rejkjaviku, na Islandu, u gradu i zemlji koje je proslavio na putu do titule svetskog prvaka, 1972. godine, umro je prekjuče Robert Džejms Fišer. Prema njegovoj želji, vesti o tome da se nalazio u bolnici tokom poslednja dva meseca pažljivo su skrivane od javnosti. Daleko od medija koje je uvek privlači i izbegavao, Bobi Fišer je proživeo nepune dve poslednje godine svog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << života, ne dočekavši 65. rođendan, a šture vesti prenose da su mu bubrezi otkazali i da se nalazio u teškom psihičkom stanju.
Svi poznavaoci šaha slažu se da je Fišer, rođen 9. marta 1943. u Bruklinu, jedan od najznačajnijih šahista svih vremena. Čak i Gari Kasparov koji prema njemu nije pokazivao naklonost, u svojoj knjizi „Moji veliki prethodnici”, 2004, piše: „Mnogi smatraju da je Fišer bio najveći šahista 20. veka. Moguće je da jeste”.
Jedno je sigurno. Nijedan šampion pre ni posle Fišera nije doneo toliku popularnost šahovskoj igri. Meč za svetskog prvaka koji je igrao sa Borisom Spaskim u Rejkjaviku, 1972. godine, bio je sportski događaj planete, simbol Hladnog rata u kome je usamljeni Amerikanac uspeo da sruši zid sovjetske dominacije građen decenijama, strahoviti sudar dve izuzetne ličnosti i podizanje zarada šahovskih profesionalaca do dotle neslućenih razmera.
Dok je Spaski svoj prethodni meč sa Petrosjanom igrao za oko pet hiljada dolara, Fišer je nizom fenomenalnih rezultata i neočekivanih postupaka podigao fond nagrada 50 puta, a već za nesuđeni meč sa Anatolijem Karpovom, koji je trebalo da se održi 1975. godine, dobio je ponudu od pet miliona dolara. I odbio...
Pre pobede protiv Spaskog od 12,5:8,5, u meču koji je počeo porazom, a zatim izgubio i drugu partiju kontumacijom jer nije bio zadovoljan uslovima za igru, „čovek-mašina” dobio je mečeve sa Dancem Bentom Larsenom i Rusom Markom Tajmanovom sa dotle nezabeleženih 6:0, a u polufinalu je savladao Tigrana Petrosjana 6,5:2,5.
Kada Svetska šahovska organizacija (Fide) nije prihvatila Fišerove zahteve za meč sa Karpovom, napustio je arene i nije se vratio u javnost pune dve decenije, a šahovski mediji su sve to vreme živeli od nagađanja koja je simbolisao i poznati film „U potrazi za Bobijem Fišerom”.
Sumu od pet miliona dolara koju je ponudio vlasnik Jugoskandika Jezdimir Vasiljević za Fišerov povratak i meč sa Spaskim, na Svetom Stefanu i u Beogradu, 1992. godine, nudili su i mnogi drugi sponzori, ali presudila je Fišerova ljubav prema našoj zemlji i inat prema američkoj administraciji koj mu je pretila kaznom od deset godina zatvora za prekršene sankcije prema SRJ. Meč koji je dobio ne pamti se više po rezultatu 17,5:12,5, već po Fišerovom gestu kada je pljunuo na američki faks sa upozorenjem. Tada je definitvno raskrstio sa zemljom čiji je junak bio dve decenije ranije, kada ga je Henri Kisindžer, u ime predsednika Ričarda Niksona, telegramom zamolio da nastavi meč u interesu SAD.
Ostatak Fišerovog života van šaha je tužna priča privremenog boravka u Mađarskoj, pa na Filipinima gde je dobio ćerku u nevenčanoj vezi, i u Japanu gde je proveo u zatvoru period od 13. jula 2004. do 23. marta 2005. godine, na zahtev američkih vlasti.
Spasli su ga veliki prijatelji sa Islanda, dajući mu dozvolu boravka i odbijajući zahtev za izručenje u SAD, uprkos rizika diplomatskog sukoba sa moćnim saveznikom. Ostrvo sa 300.000 stanovnika i bez vojske, stalo je uz šampiona koji je stvorio šahovski profesionalizam i ostao sam.
Čak i kada je napustio šah, Fišer je radio za dobro igre koju je izjednačavao sa životom. Njegov genijalni patent za šahovski sat koji vraća vreme unazad posle svakog poteza, prvi put realizovan u SR Jugoslaviji, 1992, danas koristi ceo svet. Autor patenta iz 1988. nije, međutim, dobio ni dolar od milionskog biznisa koji su realizovali drugi, zbog birokratskog razloga: vrednost patenta je istekla 2001..
Uz podršku našeg Svetozara Gligorića koji je tome posvetio celu knjigu, Fišer je 1996. patentirao novu vrstu šaha, sa željom da narednim generacijama obezbedi budućnost čak i kada kompjuteri ugroze originalnost u sadašnjim pravilima.
Hvaljen i osporavan, Fišer se u poznim godinama našao rastrzan psihičkim problemima i paranoičnim ispadima protiv različitih autoriteta i vlasti. Oni koji su smatrali da njegova paranoja nema nikakvog osnova iznenadili su se kada je 2002. godine otvoren dosije FBI. Pokazalo se da je CIA pratila Bobija Fišera od najranijih dana, zbog sumnje da je njegova majka Regina komunistički špijun...
------------------------------------------------------------------------
Svetozar Gligorić: Bio je senzacionalan u svemu
– Kao da sam predosećao ovu vest kada sam čuo da je otišao u bolnicu, a još i da je Japanka Mijoko Vataji, njegov najveći prijatelj, uz Filipinca Torea, došla iz Tokija. Mrzeo je bolnicu i verovao da je zdrav čovek, tako da sam znao da nije nimalo dobro. Naše prijateljstvo je trajalo pola veka. Trudio sam se da to održim u tajnosti zbog njega, posebno tokom dve decenije njegovog samoizgnanstva. Kada sam se kandidovao za predsednika Fide, to je bilo isključivo sa željom da ga vratim šahu, jer su ga nepromišljene odluke funkcionera Fide i oterale sa turnirske scene – rekao nam je velemajstor Svetozar Gligorić.
– Bio je senzacionalan u svemu. Uvek je činio ono što se najmanje očekivalo. Imao je ogromne zasluge za šah. Svojim rezultatima, apsolutnom posvećenošću i potrebom medija da ga vide, naterao je svet da ukaže poštovanje šahu kao najboljem ljudskom izumu u sferi intelektualnih igara. Principijelno je branio svoje stavove, spreman na najveće žrtve i život u siromaštvu tokom dugog perioda, a njegovi šahovski naslednici su zahvaljujući tome postali bogataši.
------------------------------------------------------------------------
Matanović: Potpuno neosetljiv na novac
– U ovom trenutku mi padaju na pamet tri stvari: njegov nagli prodor u svetski vrh, fantastični rezultati u mečevima i astronomsko podizanje ugleda šaha preko Atlantskog okeana, u zapadnom, bogatijem delu planete. Prvi put sam igrao sa njim kada je imao 15 godina – seća se velemajstor Aleksandar Matanović – i prognoze Lombardija da je Fišer jedan od kandidata za svetskog prvaka izgledale su mi smešno. Tada sam mislio: ako njega ne pobedim, koga ću? Međutim, on se munjevito probio među najbolje. Niko nije ponovio tako ubedljive pobede u mečevim kandidata: po 6:0 protiv Larsena i Tajmanova i 6,5:2,5 protiv Petrosjana.
– Bio je savršeno korektan šahista, potpuno operisan od želje za novcem, nasuprot šampiona pre i posle njega. Ako je nekada tražio novac to je bilo iz principijelnih razloga. Kada smo organizovali meč SSSR – Ostali svet u Beogradu, 1970, njegovi finansijski zahtevi bili su najsmešniji. Tražio je samo da mu se obezbedi nosač i taksi do aerodroma!
------------------------------------------------------------------------
Ivkov: Šahovski Kasijus Klej
– Ovo je izuzetno tužna vest, pogotovo što je umro potpuno usamljen, kao što je i živeo otkako se našao sam na Olimpu – govori Borislav Ivkov, još jedan član našeg najuspešnijeg tima koji je vojevao sa Robertom Fišerom. – Uvek je bio okružen mnogima koji su želeli da mu se približe. Ja nisam bio među njima, ali smo imali veoma korektne odnose. Na Svetom Stefanu, 1992, podsetio sam ga na jednu partiju koju je izgubio 1960, a on je odmah, na džepnom šahu, pokazao ceo tok tog davnog duela. Poslednji put smo bili u kontaktu preko i-mejla 7. septembra prošle godine kada sam mu javio da izlazi moja nova knjiga. Odgovorio je ljubazno, potsećajući da se odavno nismo čuli.
– Ako šahovska igra bude preživela i narednih hiljadu godina, od svih šampiona u najlepšem sećanju će ostati Fišer i Talj. Bilo je izuzetnih šahista, kao na primer Botvinik koji je obeležio celu eru, ali sećanje na njega neće trajati ni približno toliko. Fišer je prvi počeo da igra današnji, „apsolutni” šah, ali pre pomoći kompjutera, ogromnim trudom i požrtvovanjem uloženim u poznavanje šaha i njegove istorije. Za šah je učinio ono što je Kasijus Klej za boks!
Marjan Kovačević
[objavljeno: 19/01/2008]
