Izvor: Sportski Žurnal, 29.Jan.2014, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stojanović: Svašta sam doživeo u inostranstvu
U prvoj proveri forme na pripremama u Turskoj, u pobedi Vojvodine protiv Admire Vaker (5:2), brojke su ubedljivi saveznici 21-godišnjeg napadača Jovana Stojanovića.
Ovaj 189 centimetara visoki polušpic, koji je stigao iz obrenovačkog Radničkog i potpisao dvogodišnji ugovor, proveo je na terenu samo 45 minuta, ali to mu je bilo dovoljno da tri puta bude u važnoj ulozi: jednom je pogodio mrežu austrijskog prvoligaša, a dva puta je učestvovao u akcijama iz kojih su precizni bili Ilić i Spremo.
– Srećan sam što sam, po opštim ocenama, uspešno debitovao za Vojvodinu. Mnogo mi to znači, najviše zbog samopouzdanja. Kao napadaču, formacijski najbližem protivničkom golu, dužnost mi je da dajem golove i ja sam zadovoljan što sam jednom bio precizan – kaže Obrenovčanin koji je jesenas za Radnički na 14 utakmica postigao isto toliko golova i stekao epitet najboljeg strelca u Srpskoj ligi Beograd.
Deluje kao da ste opsednuti protivničkom mrežom?
– Špic mora da bude gladan golova. Ako moja ekipa postigne jedan gol i neko drugi bude strelac, to mogu da podnesem. Ali, ukoliko damo dva ili više golova, a ja nisam među srećnicima koji su se „upisali”, priznajem da se loše osećam. Tako sam u mom Obrenovcu vaspitan od malena.
Fudbalski se za Obrenovac zna po Filipu Đuričiću?
– Drago mi je što je tako. Odrastali smo zajedno, veliki smo prijatelji. Razdvojili smo se pre tri godine kada je otišao u holandski Herenven, a ja u belgijski Briž.
Kažu da za mladog igrača nije dobro ako rano ode preko granice?
– To se potvrdilo u mom slučaju. Otišao sam sa 17 godina i na svojoj koži osetio koliko je surov fudbalski profesionalizam. Za tri godine u Belgiji, dve u Brižu i šest meseci na pozajmici u Ruselaru, doživeo sam svašta. Bilo je lepog, ali i onog što nikome ne bih poželeo. Početak je bi sjajan, onda sam bio šikaniran, otpisan, pozajmljen, povređen…
Kako se u tuđini, bez pomoći, rešavaju takvi problemi?
– Teško, užasno teško. Najčešće – suzama. Šta klincu preostaje kad se nađe u muci nego da plače. Dosta sam propatio. To mi je pomoglo da očvrsnem i shvatim koliko život ponekad može da bude surov i nepravedan. Sa velikim olakšanjem sam dočekao povratak u Srbiju.
Nastavak na Sportski Žurnal...
