Izvor: Politika, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peking u krupnom kadru
"Teže je plasirati se na Olimpijske igre nego osvojiti svetsku medalju, ali ovaj tim ima snage za to". – Imamo najbolju organizaciju na svetu
Selektor naše ženske odbojkaške reprezentacije Zoran Terzić nije imao ni dan za uživanje posle 15. svetskog prvenstva u Japanu na kojem su "plave" kao totalni autsajder stigle do bronzane medalje. Pošto je trener rumunskog giganta Metal Galacija, morao je pod hitno da se vrati na svoj klupski posao, ali kao "drugi čovek": svetski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << priznat, režiser sloma planetarnog šampiona Italije i najvećeg uspeha u istoriji naše ženske odbojke.
• Za širu javnost naše odbojkašice su niotkuda došle do bronze. Kako je izgledao koncept razvoja srpske ženske odbojke?
– O uzrocima uspona naše ženske odbojke najbolje znaju oni koji rade u njoj. Odbojkaški savez i svi mi uključeni u rad državnog tima, već nekoliko godina smo radili s nadom da ćemo se probiti u vrh. Verovali smo u ovu generaciju. Najveći problem je bilo to što nas dugo nije bilo nigde. Trebalo je probiti led, proći mnogo pretkvalifikacija i kvalifikacija. Posle svakog savladanog stepenika apetiti su rasli. Kada sam došao na mesto selektora, pre četiri godine, u dogovoru sa OSS planirali smo proboj do prve medalje za Evropsko prvenstvo 2007. Na naše iznenađenje, požurili smo za godinu i to na znatno težem šampionatu. Do bronze smo stigli na impresivan način, preko tri kruga kvalifikacija, došavši u Japan kao totalni autsajderi, bolje rangirani samo od Kostarike...
• Šta je bio presudan faktor za ovakav napredak?
– Ja sam u reprezentaciji od 2002. Pre toga ju je vodio Darko Zakoč i doveo do prve grupe kvalifikacija. To je bio prvi, značajan korak. Teško je reći šta je bio presudan momenat. Dugo smo selektirali tim. Zasluge za njegov uspeh pripadaju i onima koji su radili pre nas. Ako bih gledao poslednjih godinu dana, mogao bih da kažem da je prelomni trenutak bila utakmica sa Turskom na Gran priju u Varni. Pre tog meča devojke su imale jedan dogovor i od tog trenutka su postale drugačiji tim. Počele su da igraju po onoj musketarskoj furmuli "svi za jednog, jedan za sve".
• Kako je selektiran tim?
– Otkako sam preuzeo reprezentaciju orijentisali smo se uglavnom na generaciju 1982/83 i mlađe, mada su tu i starije Vesna Čitaković, Aleksandra Ranković i Maja Simanić. Pošto je gro ovih igračica pre pet godina bio u juniorskom uzrastu, trebalo je vremena za stasavanje. Postepeno smo ih ubacivali u vatru i one su same sebi pravile mesto. Možda u Japanu nisu bile sve najbolje koje imamo, ali je to bez sumnje bio naš najbolji tim.
• Neretko "dobra atmosfera u timu" zvuči kao fraza, ali primetno je da je taj "faktor" doprineo uspehu gotovo koliko i igračko umeće?
– Dobra atmosfera je preko potrebna da bi se postigao vrhunski rezultat, ali nju je teško imati kada se gubi. Na prvom mestu je – kvalitet. Igrači treba da budu svesni da zavise jedni od drugih i da od njihovih pojedinačnih poteza zavisi rezultat tima. Zato kažem da smo postali ozbiljan tim na već pomenutoj utakmici sa Turskom u Varni.
• Da li na talasu ovog uspeha može da se postigne kontinuitet dobrih rezultata?
– U ovom pitanju se upravo nalazi reč koja je za mene imperativ – kontinuitet. Želja mi je da dugo budemo u evropskom i svetskom vrhu. Ne želim da obećavam medalje, jer to zavisi od mnogo faktora, ali cilj mi je da na svakom takmičenju budemo u vrhu. Ako se dogodi da zbog jedne lopte izgubimo u polufinalu, ili finalu, ako nas ne daj bože omete neka povreda – neće biti smak sveta. Siguran sam da će ova generacija dugo ostati u svetskom vrhu.
• Narednog leta je Evropsko prvenstvo u Belgiji i Luksemburgu a kroz dva leta Olimpijske igre u Pekingu?
– Taj evropski šampionat je bio cilj od ranije. Ići ćemo na medalju. Znamo da će da bude teško, jer čak tri evropske selekcije su igrale u polufinalu SP: Rusija, Italija i mi. Što se tiče Pekinga, teže je otići na olimpijske igre nego osvojiti svetsku medalju, jer je takav sistem kvalifikacija. Biće teško ali to je lično moj najveći cilj. Ova ekipa zaslužuje da igra u Pekingu.
• Šta je, što se tiče načina igre, donelo SP u Japanu?
– Nije bilo negčeg posebno novog. Mnogo ekipa, a pogotovo one vrhunske, već dugo igraju u istim sastavima i na isti način i nalaze se pred smenom generacija. Raduje me to što je među ostalim stručnjacima u Japanu opšti utisak bio taj da je naša reprezentacija donela osveženje i u rezultatu i u igri.
• Kakvi su potencijali ženske srpske odbojke što se tiče igračkih snaga, stručnih i organizacionih kadrova?
– Odbojkaška organizacija je već niz godina primer kako se vodi jedan sport. Imuna je na probleme nekih drugih sportova kao što su razne trzavice i neodazivanje igrača selektoru. Kako predsednik OSS voli da kaže: funkcionišemo kao porodica. Mnogo puta smo dokazali da imamo odličan stručni kadar a medalje u mlađim kategorijama su dokaz da ne moramo da brinemo za budućnost. Uostalom, naš seniorski tim je toliko mlad da može da igra u naredna dva olimpijska ciklusa.
• Što se tiče organizacije, gde se nalazi naša odbojka u odnosu na imućne zemlje?
– Kada se ima u vidu ko koliko ulaže, nijedan savez na svetu ne može da postigne ni 10 odsto od onoga što je učinio naš Savez. Zato tvrdim da imamo najbolju organizaciju na svetu. Naš jedini problem je finansiranje. Mi, recimo, nemamo salu za treninge. Trener sam pa ne mogu da kažem ko treba da nam je obezbedi – država, savez ili neko treći. Trenutno zavisimo od drugih, jer prioritet imaju rekreativni fudbaleri... Ne mogu da krivim vlasnike sala jer oni se izdržavaju od izdavanja termina.
Tako govori selektor s kojim se naša reprezentacija plasirala na svoje prvo svetsko prvenstvo od 1978, a drugo ukupno. I to sa najmlađom selekcijom na šampionatu (prosek 22,66 godine), savladavši dva puta svetskog prvaka Italiju što do tada nijednom autsajderu nije pošlo za rukom.
-----------------------------------------------------------
Profil
Silom prilika u ženskoj odbojci
Rođen: 9. jula 1966.
Mesto rođenja: Beograd
Obrazovanje: profesor fizičkog vaspitanja (diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu 1998).
Igračka karijera: sve selekcije Crvene zvezde (1979-1986); prestao da igra zbog studija
Trenerska karijera: počeo kao pomoćnik Gorana Nešića u IMT-u, od 1996. sa juniorima C. zvezde osvajao prvenstva Beograda, Srbije i Jugoslavije.
Kuriozitet: osvajao prestižni juniorski "Majski turnir" i kao igrač (1985.) i kao trener (1998.)
Zanimljivo: nije želeo da radi u ženskoj odbojci, ali na nagovor predsednika OSJ (sada OSS) Aleksandra Boričića (direktor OK Crvena zvezda) prihvatio da pomogne seniorkama Zvezde, a ta "pomoć" je prerasla u dugogodišnju saradnju
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 21.11.2006.]
