Izvor: Blic, 16.Nov.2011, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je pouzdan "pežo 307 SW"?
Malo koji polovnjak je toliko kontroverzan kao „pežo 307“. Sa jedne strane, ponuda vozila je veoma bogata, cene su povoljne, automobil prostran, a motori štedljivi, dok ga, sa druge, prati reputacija da je veoma nepouzdan i, povrh toga, jako skup za održavanje. Najbolji način da to proverimo bio je da ovaj automobil obradimo u rubrici „polovnjak“.
Testirana „tristasedmica" u karavan varijanti i sa dizel-motorom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 1.6 litara i 173.000 pređenih kilometara u našu zemlju uvezena je iz Francuske pre nešto više od dve godine. Automobil je bio u više nego solidnom stanju, a neposredno pre nego što je kupljen, prethodni vlasnik je na njemu uradio takozvani veliki servis i tada zamenio kaiševe i dopunio FAP filter. Od tada, pa do danas, sadašnji vlasnik je uradio jedan mali servis (zamena ulja i filtera), zamenio je pločice na disk kočnicama svih točkova, a nedavno i akumulator.
To bi i bilo sve od redovnih intervencija da ga nije zadesio peh – dok je automobil bio parkiran na panoramski krov je palo nešto sa terase i oštetilo njega i vetrobransko staklo. Usledila je ni malo jeftina zamena – panoramski krov sa troškovima košta gotovo 70.000 dinara, dok je cena vetrobrana preko 28.000 dinara. Što se tiče problema sa elektronikom i FAP filterom koji muče pojedine vlasnike ovog modela, njih nije bilo. Štaviše, jedina, nazovimo je greška, koju je prijavila dijagnostika u zvaničnom servisu bio je prekid napona nastao prilikom zamene akumulatora.
Ipak, da za razliku od testirane varijante nije sve tako sjajno kod „pežoa 307", potvrdili su nam i serviseri. Nažalost, većina automobila koji na naše tržište stižu iz uvoza su u prilično lošem stanju. Prešli su veliku kilometražu, a motor i elektronika su im u generalno lošem stanju. Zato se ovde, čak i više nego kod ostalih polovnih automobila savetuje obavezna provera u servisu i na dijagnostičkom uređaju. Najviše problema ima sa modelima iz prvih godina proizvodnje i pre redizajna, a glavni uzročnik je loš kvalitet goriva. Oni kulminiraju kod varijante sa dvolitarskim dizel agregatom od 110 „konja" i FAP filterom, koji iz izduvnog sistema izdvaja štetne čestice. Zbog lošeg goriva, često dolazi do njegovog zapušenja što uzrokuje probleme u radu motora. Privremeno rešenje je njegovo čišćenje, a u težim slučajevima i zamena. Takođe, FAP filter za svoj rad koristi posebnu tečnost koja se povremeno mora dopunjavati. Predviđeni interval za dopunu je oko 180.000 kilometara, međutim, praksa je pokazala da u otežanim uslovima eksploatacije i usled lošeg goriva ovaj interval može drastično da se skrati. Troškovi dopune ovog filtera su oko 60 do 70 evra po litru, odnosno oko 200 evra za ovaj model.
Od ostalih problema, loše gorivo uzrokuje i zapušenje EGR ventila i skraćuje životni vek merača protoka vazduha. Na dizelašima strada i plivajući zamajac, a tom kvaru je posebno podložna varijanta 2.0 HDi sa 110 konja. Kod modela iz prvih godina proizvodnje može doći do problema u radu klima-uređaja, a kod karavan verzije stradaju amortizeri petih vrata. Takođe, jedan od problema kod starijih modela, napravljenih pre 2005. godine bio je i senzor temperature motora, koji, kada je neispravan, bespotrebno pali upozoravajuću lampicu o pregrevanju.
Što se motora tiče, kod dizelaša se preporučuje dvolitraš od 90 konja, kao i noviji dizel motori od 1.6 litara, dok se od benzinskih agregata kao pouzdan izbor preporučuje onaj od 1.6 litara, mada kod njega u pojedinim slučajevima može doći do otkaza bobine. Ogibljenje je pouzdano i dobro podnosi srpske puteve, a može se jedino desiti da nastradaju poprečni stabilizatori. Korozija je retkost, a vlasnika mogu nervirati neispravni elektropodizači stakala i problemi sa ekranom putnog kompjutera. Još jednom svakako treba napomenuti da je većina problema ispravljena nakon redizajna „tristasedmice" 2005. godine.
