Izvor: Danas, 15.Jul.2015, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Publika (ni)je uvek u pravu
- Iako vrlo ofanzivan i dobrim delom meča konkretan Partizan je na jedvite jade, tek u finišu meča, srušio ultradefanzivnu taktiku Dile Gori, a strelac jedinog gola u prvi sat i po borbe sa gruzijskim prvakom Stefan Babović bio je (anti)heroj startne pobede crno-belih u ovim kvalifikacijama za Ligu šampiona.
Nezaustavljiv projektil iskusnog veziste iz slobodnog udarca skinuo je kamen sa srca navijačima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ali je način na koji ga je proslavio samo produbio njegov stari sukob sa "grobarima" sa istočne i zapadne tribine. Iziritiran glasnim zahtevom publike da pomenuti prekid izvede njegov mnogo mlađi kolega Andrija Živković, čiji je sličan pogodak proglašen najboljim potezom nedavnog prvenstva sveta za omladince, Babović se, čim se lopta uplela u mrežu, s prstom na ustima okrenuo ka publici, a ova ga za to kaznila zvižducima već u prvoj sledećoj akciji. Džaba je momak odrastao u Partizanovoj klupskoj školi posle meča objašnjavao da to nije bilo ućutkivanje i inaćenje, jer je pomenutim gestom samo navukao na sebe još veći bes ljudi netrpeljivih na njegovo prečesto nepotrebno zadržavanje lopte, osetljivih na činjenicu da je sin jednog od najbogatijih ljudi u zemlji i to da je pre par prelaznih rokova koketirao sa večitim rivalom Crvenom zvezdom.
Babović je tako dobio još veći pritisak, koji bi, što je najgore, mogao loše da utiče na kompletnu ekipu, pokazavši da nije ništa naučio iz svojih pređašnjih prepirki sa navijačima i istih iskustava drugih igrača, poput Nikole Ninkovića, Nemanje Tomića, Marka Šćepovića, Milana Smiljanića... Poslednjih godina svako malo se dešavalo da "grobari" nekoga uzmu na zub. Po pravilu među klincima odraslim u "Zemunelu". I gotovo uvek (više) zbog njihove inertnosti i(li) soliranja, a ne zbog manjka znanja, jer su svi do jednog umeli da se loptaju.
Bilo je preterivanja i od strane, inače (pre)zahtevne, publike neretko nestrpljive i nervozne od prvog minuta, ubeđene da bi sve radila bolje od igrača, i bolećive prema borbenim pojedincima, čak i kada ovi nemaju ništa više od brzog trka i velikog srca. Da ne pominjemo postrojavanja i šamaranja od strane huligana kriminalnih dosijea i potkupljivih mišljenja (čast izuzecima) ispod Juga. Istina je da nije uvek ni lako ni lepo nositi dres Partizana, međutim još notornija stvar je da je reč gledalaca uvek ili skoro uvek poslednja. I da su oni koji idu protiv nje unapred osuđeni na poraz. Zato oni mudriji ćute čak i kada su žrtve nepravde, poput legendarnog golmana Real Madrida Ikera Kasiljasa, kojeg su sopstvena uprava i tifozi izgurali na mala vrata "Santijago Bernabeua" ili "gol mašina" istog kluba Kristijano Ronaldo, kojeg razapinju čim veže dve utakmice bez pogotka. Jer, znaju da je masa koja plaća ulaznice i njihove ugovore iznad svakog igrača, trenera i funkcionera. I nije prolazna i potrošna kao oni.
Pogledaj vesti o: Partizan
