Izvor: Politika, 17.Jun.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska bira novi parlament
Ishod drugog kruga glasanja odrediće pregovaračku snagu Pariza na ključnom EU samitu o dužničkoj krizi krajem juna
Predsednik Svetske banke Robert Zelim upozorava razvijeni svet da se evrozona opasno približava „koti Liman” – bankrotu kolosalnih razmera američke banke septembra 2008. godine iza koga je svet pogodila najteža finansijska kriza od Drugog svetskog rata. Uoči jučerašnjeg drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, američka bonitetna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << agencija „Egan Džouns” snizila je kreditni rejting galske nacije, s obrazloženjem da će novi predsednik Fransoa Oland „biti pod pritiskom da ostvari obećanja iz predizborne kampanje, što će nadalje negativno uticati na rejting druge ekonomije evrozone”.
Mračne prognoze spoljnog sveta o tekućem kursu dužničke krize u evrozoni, a posebno ekonomsko-političkog košmara na mediteranskoj periferiji monetarne unije EU, nisu bile u žiži pažnje francuskog birališta proteklog vikenda.
Da li će Socijalistička partija predsednika Olanda obezbediti apsolutnu većinu u parlamentu, ili neki drugi stepen ubedljive baze u areni 577 narodnih poslanika, jedno je od glavnih pitanja kojima se bave analitičari.
Kakav će biti odziv francuskih birača na njihovom četvrtom izjašnjavanju u poslednja dva meseca? Da li će Oland obezbediti dvotrećinsku većinu u parlamentu? Kakve su šanse Segolen Roajal, dugogodišnje životne saputnice Fransoa Olanda (i majke njihovo četvoro dece), da osvoji poslanički mandat u varoši La Rošel, uprkos skandaloznom navijanju Olandove sadašnje izabranice za lokalnog rivala Roajalove... deo su predizborne kladionice u Francuskoj.
Konačni ishod francuskih parlamentarnih izbora (u prvom krugu izabrano je tek 36 poslanika), ipak je u senci rezultata istovremenih grčkih parlamentarnih izbora od koga strepe i evrozona i svet.
Može li se desiti da Olandova Socijalistička partija dobije – kako prognoziraju posmatrači – između 284 i 313 poslaničkih mesta (od ukupno 577) a time i mandat da vlada samostalno – bez oslonca na evroskeptične ekstremne levičare? Da li će se Levi front, čiji se stavovi o Evropi i ekonomiji drastično razlikuju od ubeđenja socijalista, izboriti za 12-13 poslaničkih mesta?
Hoće li Zeleni (već u vladajućoj koaliciji) imati 14-20 poslaničkih mesta? Ima li šanse da ekstremno desničarski Nacionalni front Marin le Pen uđe u parlamentu prvi put od 1986. godine? Koliko poslaničkih mesta može da osvoji Sarkozijev razjedinjeni UMP? Odgovori na ova pitanja znaće se verovatno već danas.
Francuska birališta zatvorena su, naime, sinoć u isto vreme kada i ona u Grčkoj.
Predsednik Oland napustio je juče Francusku put samita G20 u Meksiku i pre objave prvih preliminarnih rezultata.
Oland, po svim najavama, ima malo razloga za sumnju da će u sledećem francuskom parlamentu dominirati uticaj socijalista i levo orijentisanih stranaka.
Odlučan da preokrene evropski kurs bitke s dužničkom krizom i zaštiti francuski socijalni program koliko god je to moguće u situaciji posustale privrede, Oland na dva „sudbonosna” samita, G20 u Meksiku i EU lidera 28-29. juna, ide sa svežim idejama.
Francuski predsednik je za početak izabrao da ne zaoštrava sasvim odnose s Berlinom. Oland se priklonio stavu Angele Merkel da objedinjavanje dugova članica evrozone i štampanje evroobveznica pripada merama koje treba sprovesti „u sledećih 10 godina“.
Francuski predsednik s druge strane ne odustaje od namere da u rešavanju dužničke krize, gorkom receptu budžetske strogoće, odmah treba priključiti korake ka oživljavanju privrede.
Oland će na samitu EU krajem meseca zahtevati da „briselska familija” do kraja 2012. godine izađe sa preciznim programom podsticaja privrednog rasta teškim 120 milijardi evra. Basnoslovni novac je na domak ruke: deo iz neiskorišćenih strukturnih fondova EU, deo iz ojačane kase Evropske investicione banke, ostatak iz obveznica za projekte u infrastrukturi.
Olandov „Evropski program privrednog rasta” sadrži takođe inicijative za uvođenje novih poreza na finansijske transakcije, ali i nove podsticaje zapošljavanju, posebno mladih, širom Evrope.
Ako francuski birači ubedljivo podrže Olandovu Socijalističku partiju, pregovori o dužničkoj krizi u Briselu krajem meseca vodiće se između najmanje dva politički jaka evropska tabora.
Tanja Vujić
objavljeno: 18.06.2012.
Pogledaj vesti o: Pariz, Nova godina, Grčka, Kurs dinara, Kurs evra, Angela Merkel
