Izvor: RTS, 06.Feb.2012, 05:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njujork, Njujork...

Napadi pobeđuju utakmice, odbrane donose šampionske titule. Džajantsi, pre svega boljom igrom u defanzivi, ponovo nerešiva enigma za Brejdija i Beličika. Još jedno čudesno hvatanje, ovoga puta Maria Mejninhema, otima trofej iz ruku najboljeg tandema u istoriji ovog sporta. Ilaj Mening, baš kao i pre četiri godine, MVP finala. Konačan rezultat, Nju Ingland–Njujork 17:21.

Kako zaustaviti Toma Brejdija? Lako, držati ga što dalje od terena. A to najbolje zna Tom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kahlin, koji je trenerski zanat pekao kod Bila Parselsa, na istom mestu gde i Bil Beličik. I upravo je ta rigorozna disciplina, koja je od anonimne grupe pojedinaca stvorila trenutno najbolju odbranu lige, donela šampionski trofej najgladnijoj sportskoj publici na svetu, onoj u Njujorku. I niko ne može da kaže kako to nije apsolutno zasluženo.

Novčić je bio na strani Nju Inglanda, čiji igrači su ipak odlučili da prvi napad prepuste fudbalerima Njujorka. Prvi drajv Džajantsa, osim što je izneo na videlo opšte poznate mane odbrane Petriotsa, nije doneo previše. Međutim, ono u čemu nije uspeo napad, uspela je odbrana.

Lopta se prvi put na meču našla u rukama Toma Brejdija, koji je oklevao u end zoni, što je rezultiralo sejftijem. Početak kakav niko nije želeo u taboru Nju Inglanda, ali koji je na neki način nagovestio šta možemo očekivati u večerašnjem duelu.

Nastavak četvrtine nije doneo značajnijih poboljšanja u igri defanzivne linije Nju Inglanda, ali bi nepravedno bilo izostaviti i jako siurnog, večito osporavanog, Ilaja Meninga koji je potpuno diktirao ton samog meča, što nije popuštalo do samog kraja susreta.

Kolika konfuzija je vladala u odbrani Nju Inglanda pokazuje i situacija u kojoj su umesto fambla, kada je lopta ispala Viktoru Kruzu, dozvolili da lopta ostane u posedu Njujorka, jer se na terenu nalazilo 12 igrača ekipe iz Masačusetsa. U takvoj utakmici pokloni se ne odbijaju, a dva dauna nakon ove komične situacije Viktor Kruz je plesao u end zoni protivnika proslavljajući prvi tačdaun na meču.

Koliko su inferiorni bili igrači Nju Inglanda u ovom delu meča najbolje ilustruje podatak da su prvi napad, iz iole ozbiljne pozicije, naravno, imali tek u 12. minutu četvrtine.

Ipak, traljava igra nije mogla da traje večno, Tom Brejdi uvodi Petse u crvenu zonu, ne uspeva da kompletira pas za tačdaun, ali Nju Ingland stiže do utešne nagrade, odnosno do fild gola.

Probudila se i odbrana Patriota. Mening i Džajantsi su ovoga puta zaustavljeni na 40 jardi, što je čini se u određenoj meri povratilo samopouzdanje šampionima AFC konferencije. Ali, napad ove ekipe i dalje je delovao letargično tako da se lopta ubrzo vratila u posed Njujorka.

Džajantsi nastavljaju da forsiraju igru po zemlji, igru trčanjem, koja im je osim jardi donosila i Brejdija van terena, što je čini se i najveći dobitak na jednom ovakvom meču.

U prvom poluvremenu ekipa Njujorka imala je više od duplo osvojenih jardi, i prednost od šest poena zasigurno nije oslikavala pravu sliku sa terena Lukas Oil stadiona.

Sledeći drajv menja sve ovo. Dva minuta imao je Tom Brejdi da stigne do pozicije za fild gol, ali je on želeo i više od toga. Ekipa Nju Inglanda osvaja 96 jardi, čime je Brejdi oborio rekord po dužini drajva u velikom finalu, pri čemu je potpuno razbijena odbrana Njujorka, toliko puta citiranom raznovrsnošću koje ima na raspolaganju Tom Brejdi. Podjednako su eksploatisana oba tajt enda, što nije dozvoljavalo inače sjajnom Džejsonu Pjer-Polu i saigračima da se adaptiraju i epilog je mogao da bude samo jedan.

Na poluvreme Petriotsi odlaze sa prednošću, istina minimalnom, ostavljajući Divove da se zapitaju kako su dozvolili sebi da gube posle pola časa igre u kojoj su potpuno dominirali.

Nastavak meča donosi istu sliku iz samog finiša prvog dela. Brejdi, koji je sa 16 uzastopnih kompletiranih dodavanja oborio još jedan Superboul rekord, potpuno je namestio ruku, dosta mu je pomogao Bendžarvis Grin-Elis, i novi tačdaun Patriotsa bio je neminovan. Konačno, pri rezultatu od 17:9 u korist njegove ekipe, i Bil Beličik se po prvi put nasmejao. Na žalost navijača ove ekipe, biće to i poslednji put.

U odbrani, Petsi su se fokusirali na Meningove uobičajene mete, Hiksa i Kruza, ali ni to nije bilo dovoljno da spreče ekipu iz Velike jabuke da stigne u poziciju da smanji rezultat fild gol pokušajem, koji se uspešno završio.

Naredni posed Patriotsa uludo je protraćen, da bi Mening onda doveo svoj tim do same ivice crvene zone, ali, na svoju žalost, onda postaje žrtva seka Roba Ninkovića, koji je time, po svoj prilici, sprečio novih šest poena Divova. I pored toga, Njujork, tačnije njegova ofanzivna linija, nisu tužni napustili teren, jer je postignut fild gol, pa se time prednost Nju Inglanda svela na samo dva poena.

Poslednji kvartal meča ponovo loše počinje za Nju Ingland, kada Brejdi, nakon što je izbegao blic, pokušava dugim pasom da osvoji više od 50 jardi, ali njegov pas završava u pogrešnim rukama, i Njujork je tako dobio novi napad, a Brejdi prvo presecanje na meču.

Džajantsi su očajnički pokušavali da stignu do povoljne pozicije, imali su nekoliko problema u organizaciji svog napada, ali kao da im je na momente odbrana Patriotsa s namerom olakšavala posao. Međutim, Njujork je ipak uskratio svojim navijačima još jednu priliku da se raduju, jer do promene rezultata ipak nije došlo.

A onda je počeo drajv koji je trebalo da bude najvažniji na utakmici. Tom Brejdi i Bil Beličik znali su da bi im poeni u njemu, bilo da je u pitanju tri ili sedam, gotovo sigurno doneli trofej Vinsa Lombardija. Gotovo naizmenično Brejdi je bacao i odlagao za trčanje svom raning beku, indirektno i sa ciljem da se potroši što više vremena.

Bez uspeha, loša reakcija Vesa Vokera vratila je loptu Džajantsima koji su ponovo bili ti koji su imali kontrolu nad svojom sudbinom.

Nije dugo trebalo ekipi Njujorka da stigne do crvene zone, nakon napada koji je završen impresivnim hvatanjem Maria Meninhejma, na samo dva minuta do kraja.

Vreme je odmicalo, Džajantsi su bili sve bliži end zoni, tačdaun je visio u vazduhu, pa Bil Beličik nije imao izbora nego da pusti Ahmada Bredša da se ušeta u end zonu kako bi njegova ekipa, na manje od minut do kraja, imala poslednji, odlučujući napad.

Brejdi tek iz četvrtog pokušaja uspeva da stigne do prvog dauna i da bar još malo produži nadu Patriotsa.

Sledi par očajničkih pokušaja, koji niti jednog trenutka nisu ličili na ozbiljne prilike za pogodak, i to je bilo sve što je viđeno u 46. izdanju Superboula. Sasvim zaslužena pobeda Njujorka, čija odbrana je u svakom elementu nadigrala odbranu Patriotsa i u tome treba tražiti uzroke još jednog lošeg rezultata tandema Brejdi–Beličik u duelima sa Džajantsima. Ostaje žal, prisutna kod većine ljubitelja ovog sporta bez obzira na klupske preferencije, što Tom Brejdi nije uspeo da sustigne Džoa Montanu sa osvojena četiri Superboula, a pitanje je, s obzirom na njegove godine, da li će ikada imati ovakvu priliku.

Nju Ingland–Njujork 17:21

Nastavak na RTS...