Izvor: Blic, 10.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogi u NBA odlaze samo po kokice
Božidar Maljković je nedavno na fajnal-foru u Madridu uz još trojicu srpskih trenera (Dušana Ivkovića, profesora Aleksandra Nikolića i Željka Obradovića) dobio laskavo priznanje Evrolige, kao čovek koji je najviše doprineo razvoju košarke na našem kontinentu. O tome, kao i o aktuelnom trenutku srpske i evropske igre po obručima, NLB ligi, povratku u Srbiju, govorio je u intervjuu za „Blic".
- Ovo je najveća nagrada koju sam do sada dobio, jer Evropa ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogo zemalja, bogatu istoriju, na hiljade i hiljade trenera, a ja sam se našao među tih deset. Zato je to za mene, bez konkurencije, veliko priznanje, životno. To ne znači da mislim da završim karijeru, jer imam mnogo motiva da na jesen budem trener nekog kluba. Naš narod ima zgodnu izreku - „ako čovek nije posadio drvo, nije ni živeo", a za mene su i veliki uspesi što sam učestvovao u formiranju igrača i osnivanja Ušća, koji je moj klub, ili članska legitimacija u kraljevačkoj Slogi iz šezdeset i neke. Nije fraza nego je zaista tako, tokom karijere sam radio sa odličnim momcima, koji su i takvi ljudi. Srećan sam što nijedan moj igrač nije imao problem sa trenerom od Velimira Perasovića, Dražena Petrovića, Jurija Zdovca ili Rišara Dakura - kaže Maljković.
nNekada smo u završnici Evrolige u sva četiri kluba imali predstavnike među igračima i trenerima?
- Nije baš, ali skoro da jeste tragedija što se među 50 igrača u Madridu našao samo jedan Srbin. U strašnim smo problemima, ali kako je Nikola Pašić davno rekao: „Ljudi, spasa nam nema, ali propasti nećemo". Leto će nam doneti lepše vesti, smatram da će Duda Ivković vratiti sjaj našoj košarci, ali ne možemo odmah očekivati čuda. Naš narod nije objektivan, uvek govorimo da smo najbolji i prisvajamo zlata koja nam ne pripadaju. Odvojili smo se, ovako je svako srećan i neka bude tako, ali nije isto kada selektirate ekipu od 22 miliona ili od četiri miliona stanovnika.
nModerno doba je donelo i nove prilike u sportu, mladi odlaze i pre nego što se dokažu?
- Drugačija su vremena, uvek je bolja generacija ona koja dolazi. Ne možemo izbeći uticaj menadžera u sportu, to su promene nagore, jer su vremenom postali intimniji sa igračima od trenera. Samo 20 odsto njih može da utiče na klijenta da sluša trenera, da vredno radi, a ostali govore „bravo, majstore" ili „to, care!", i to je negativno. Drugi razlog leži u pravno neregulisanom sistemu transfera, NBA iz Evrope uzima igrače koji nisu ništa napravili i koji nemaju kvalitet da igraju u najjačoj ligi sveta. Oni se onda nalaze u tunelu iz kojeg se ne vidi svetlo, sede na klupi i jedu kokice dok se ne vrate u evropsku košarku. Retkost su igrači koji su formirani otišli u NBA, Sabonis, Marčulijonis, Petrović, Rađa, Kukoč, ili Danilović i Đorđević, koji su sami odlučili da se vrate.
nMože li da se reši taj problem?
- Ne možemo da se zaštitimo od prodaje mladih igrača, jer ne postoji sistem. U Španiji igrač zaradi 1,5 miliona evra i ne uzbuđuje se mnogo, ima tamo dobar život, a kod nas košarkaš iste klase dobije 150.000. Rudi Fernadez iz Huventuda je isti tip igrača kao Nikola Peković, koji iz tih razloga gori u želji da raskine ugovor sa Partizanom.
nCrno-beli će ostati bez najboljeg igrača, ali će dobiti trogodišnji ugovor sa Evroligom?
- Partizan je to zaslužio, jer on to neće dobiti odjednom, ni iz čega, niti pričom. Ne znam zašto bi to bilo loše, ovde su daleko najbolji. Ne verujem u priče da će time takmičenje izgubiti smisao, a što se tiče NLB lige, od prvog dana sam za nju. Niko me nije ubedio u suprotno, ja sam čovek koji voli da sasluša svako razmišljanje. U Madridu sam se sreo sa čelnikom Evrolige Đordijem Bartolomeom i Eduardom Portelom, prvim čovekom ULEB-a, sa kojima ću uskoro ručati u Beogradu i nadam se da će posle tog našeg sastanka NLB liga imati mnogo viši nivo.
nSpominjani ste kao novi trener Crvene zvezde?
- Priča sa Zvezdom je neozbiljna, jer su je takvom napravila trojica novinara. Na pitanje da li bih došao na klupu crveno-belih - rekao sam da sam profesionalac, ali je kasnije ispalo da se nudim, što nikako nije tačno. Jednako bih prihvatio ozbiljne ekipe i u Skoplju, Zagrebu, Beogradu, ma neka me Milorad Dodig pozove u Republiku Srpsku, da se ne naljuti moj učenik Zoran Sretenović. Ne patim od toga da moram biti u velikom klubu, samo da se zna red. Zašto onda ne bih radio u Srbiji ili bilo gde drugačije?
Ne pratim Marinu
nVaša ćerka Marina uspešno vodi ŽKK Hemofarm, koji je nedavno postao pobednik Kupa Srbije, a ubedljivo vodi u prvenstvu. Kako reagujete na njeno obavljanje trenerskog posla?
- Nemam običaj da idem na njene utakmice, ali gledao sam to finale, i to je poslednji put. Da sam ja kasapin ili kontrolor letenja, bilo bi lako, ali mnogo se razumem u tu igru... Vidim neke stvari koje mi teško padaju, a nikad nije lako gledati svoje dete kako se muči. U stvari, uvek se stavljam na mesto trenera u utakmici, ali više arbitriram. Jeste, i na fajnal-foru u Madridu je bilo trenerskih grešaka koje nisam razumeo.
Pogledaj vesti o: NBA
