Izvor: B92, 27.Feb.2013, 18:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hejgel bio za bombardovanje Srbije
Vašington -- Novi američki sekretar za odbranu Čak Hejgel podržao je 1999. ne samo vazdušnu, već i kopnenu operaciju NATO protiv Srbije, ali je bio protiv nezavisnog Kosova.
Zapadna štampa ocenjuje da je nominacija Hejgela za ministra odbrane SAD, koja je sinoć potvrđena u Senatu, bila najspornija u poslednjih 25 godina.
Hejgela je za tu funkciju nominovao američki predsednik Barak Obama, i to >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije prvi put da šef države iz jedne partije predlaže kandidata za sekretara za odbranu iz suparničke stranke.
Prethodno su to, između ostalih, uradili i Džon Kenedi, Bil Klinton i Džordž Buš.
Čarls Čak Hejgel (66), bivši senator iz Nebraske, nije tipičan republikanac - mada je konzervativan po pitanjima unutrašnje politike, ima vrlo nezavisne stavove kada je reč o spoljnoj politici, odbrani i bezbednosti.
Uglavnom je izražavao skepticizam prema američkom unilateralizmu, mada je krajem januara, kada je već bio kandidat za ministra odbrane, izjavio da američka vojska treba da ostane najsnažnija na svetu i da SAD treba da predvode ostale države u suočavanju s pretnjama.
Verujem, i uvek sam verovao, da Amerika mora da se angažuje, a ne da se povlači iz sveta, rekao je Hejgel pred odborom Senata za vojna pitanja.
Hejgelovo izlaganje je, kako su primetile agencije, zvučalo slično stavovima odlazećeg sekretara Leona Panete, ali su ga pojedini senatori žestoko kritikovali.
Najoštriji je bio republikanski senator iz Oklahome Džejms Inhof, koji je kazao da neće glasati za njegov izbor zato što se Hejgel ranije "dodvoravao" američkim protivnicima u svetu i svojim izjavama doprineo smanjenju uticaja SAD u svetu.
Hejgel se, naime, dok je bio senator u više navrata zalagao za veću saradnju s međunarodnim organizacijama i više diplomatije u rešavanju problema, i podržao je razgovore sa Iranom i Severnom Korejom i približavanje Rusiji. Smatrao je i da Vašington treba da odustane od podrške članstvu Gruzije i Ukrajine u NATO i preispita postavljanje protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.
Istovremeno, veteran i nosilac više vojnih odlikovanja za rat u Vijetnamu, Hejgel je podržao invazije na Avganistan i Irak, mada je naknadno postao njihov žestoki protivnik. Zalagao se za povećanje budžeta za odbranu, razvoj protivraketnog odbrambenog programa, Patriotski akt, kao i operaciju NATO protiv SR Jugoslavije , čak je bio među retkim republikancima u Kongresu koji su se zalagali za kopnenu invaziju.
Devet godina kasnije, u februaru 2008, uoči jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Hejgel je upozorio američku administraciju na moguće posledice takvog koraka, uključujući izbijanje novog talasa nasilja u regionu i drastično zahlađenje odnosa Vašingtona i Moskve.
"Sve više strahujem da bi naša sadašnja strategija (priznanja nezavisnosti Kosova) mogla imati negativne regionalne i geopolitičke posledice značajnih razmera", naveo je Hejgel u pismu upućenom 6. februara tadašnjoj američkoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs i savetniku za nacionalnu bezbednost Stivenu Hedliju.
SAD moraju da usklade politiku sa strateškim interesima na Balkanu, u Evropi i sa Rusijom, uz poštovanje principa nacionalnog suvereniteta u skladu s međunarodnim pravom, ocenio je Hejgel, koji je u to vreme bio član spoljnopolitičkog odbora Senata.
On je u pismu, koje je dospelo u javnost posle više meseci, upozorio i da mu "nije jasno kako će jednostrana odluka na Kosovu pružiti trajno i stabilno rešenje za taj region".
"Jasno je da status kvo na Kosovu nije održiv. Moramo biti sigurni da svojom akcijom nećemo samo jednu neodrživu situaciju zameniti drugom", naveo je Hejgel.
Podsećajući da je o Kosovu razgovarao i sa ruskim zvaničnicima, on je napomenuo da su svi oni izrazili snažno protivljenje i nezadovoljstvo načinom na koji se Vašington odnosi prema problemu Kosova i upozorili da će ono prerasti u presedan.
Godinu dana ranije, Hejgel je bio jedan od podnosilaca rezolucije usvojene u Senatu o podršci Srbiji u procesu evrointegracije, u kojoj je navedeno da SAD moraju ostati "prijatelj Srbije na putu ka demokratiji".
"Stabilna i čvrsta Srbija od ključnog je značaja za stabilnost regiona...SAD moraju biti odlučne u izgrađi čvrstih odnosa sa Srbijom, na putu te države ka EU i saradnji sa NATO", piše u rezoluciji koju su podneli senatori Džordž Vojnović, Ričard Lugar, Džo Liberman i Hejgel.
Pogledaj vesti o: NATO, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
