Nato ili severno atlantski savez je međunarodna odbrambeno-bezbednosna organizacija osnovana 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu. Službeni jezici u Nato sedištu su: engleski i francuski. Glavna odredba ugovora između država članica je tačka V koja glasi da se članice slažu da se oružani napad protiv jedne ili više članica u Evropi ili severnoj Americi smatra napadom na sve članice.
Osnivači države su: Belgija, Island, Norveška, Kanada, Italija, Portugal, Danska, Luksemburg, Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Holandija, SAD. Države koje su pristupile u Nato tokom Hladnog rata su: Grčka, Turska, Zapadna Nemačka, Španija. Države bivšeg Istočnog bloka koje su pristupile u Nato posle Hladnog rata su: Češka republika, Estonija, Slovenija, Poljska, Letonija, Slovačka, Mađarska, Litvanija, Albanija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska. Centralni štab se nalazi u Briselu.
Pored zemalja 28 članica 22 članice učestvuju u Nato partnerstvu za mir, sa 15 drugih zemalja uključenih u programe raznih dijaloga. Vojni troškovi svih nato članica iznose oko 70% ukupnih troškova odbrane. Nato ima širok spektar delovanja a jedan od njih je i učešće u mirovnim operacijama.
Nato u misijama učestvuje od devedesetih godina, danas nato deluje na tri kontinenta učestvujući u mirovnim misijama. Nato pakt je pod dirigencijom Velike Britanije i SAD imao niz zločinačkih akcija gde su njihove oružane snage bez odobrenja Generalne skupštine ujedinjenih nacija delovale. Misli se na: Srpsku Krajinu u dva navrata prvi put 1994. godine kada su bombardovali aerodrom Udbina u Lici, a drugi put 3. i 4. avgusta 1995. godine kada su bombardovali vojne i civilne ciljeve što je bio uvod u Oluju i etničko čišćenje srpskog naroda u Kninskoj Krajini, najveći pogrom nakon drugog svetskog rata. Republiku Srpsku kada su za 22 dana 1995. godine bombardovali srpski entitet u BiH. Cilj zločinačke akcije bio je pritisak na vođe bosanskih Srba, da pristanu na potpisivanje Dejtonskog sporazuma.
SR Jugoslaviju kada su za 78 dana od 24. marta do 10. juna 1999. godine napravili nesagledive posledice uništavajući brojne civilne objekte, škole, mostove, crkve, bolnice. Na Kosovu i Metohiji su bacili osiromašeni uranijum i raselili su narod. Cilj napada bio je zauzimanje velikih rudnih bogatstava i zauzimanje geostrateških pozicija koje se nalaze u južnoj srpskoj pokrajini. Avganistan kada su snage za 62 dana, 2001. godine vazdušnim desantom upali u ovu državu i tom prilikom ubacili svoje vojnike.
Po invaziji je započeo višegodišnji sukob okupacionih snago nato sa narodom Avganistana, koji je trajao 15 godina. Nato je želeo samo da se domogne nafte jer je zemlja bila puna sa nalazištima nafte. Libiju, država u severnim delovima Afrike, bombardovali su 222 dana 2011. godine, želeći da svrgnu sa vlasti predsednika Moamera Gadafija vođu libijske revolucije 1969. godine i otmu velika nalazišta nafte i postrojenja za crpljenje iste.
Danas je mnogo ljudi u svetu protiv ove organizacije, mnogo je protesta u to ime u nameri da se ukine ova organizacija i da svaka država članica nato vrati vojnike u svoje države.
Izvor: SrbijaDanas.com, 16.Feb.2019, 01:04
SUSRET LAVROVA I STOLTENBERGA U MINHENU: Razgovor o bezbednosti u Evropi i odnosima Rusije i NATO
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg razgovarali su danas o pitanjima evropske bezbednosti tokom sastanka, održanog na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, javlja TASS pozivajući se na poruku Ministarstva spoljnih poslova Rusije. - Oni su razgovarali o stanju bezbednosti u Evropi i odnosima između Rusije i NATO - navelo je to ministarstvo. Lavrov in...
Izvor: Blic, 16.Feb.2019, 00:15
Lavrov i Stoltenberg razgovarali u Minhenu o evropskoj bezbednosti
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg razgovarali su danas o pitanjima evropske bezbednosti tokom sastanka,...
Izvor: RTS, 15.Feb.2019, 23:57
Britanski ministar: Nećemo napustiti Ukrajinu i Balkan
Nećemo napustiti države koje Rusija pokušava da ugrozi, poput Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana, poručio je u Minhenu britanski ministar odbrane Gavin Vilijamson. Obraćajući se prvi put na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Gavin Vilijamson je optužio Rusiju da pokušava da "gurne Zapad u novu trku naoružanja za koju on jednostavno nije zainteresovan...
Izvor: Danas, 15.Feb.2019
Stoltenberg: Rusija ne daje znake da želi očuvanje sporazuma INF
Rusija ne daje znake da želi da očuva Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), izjavio je večeras u Minhenu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg posle sastanka...
Izvor: VOA, 15.Feb.2019
Počela Mihenska bezbednosna konferencija, sutra panel o Kosovu
Godišnji skup globalnih bezbjednosnih igrača, Minhenska bezbjednosna konferencija počela je u petak, a okupila zvaničnike poput američkog potpredsjednika, generalnog sekretara NATO, Visoku predstavnicu EU, šefove diplomatija Rusije i brojnih evropskih članica, kao i prve ljude medjunarodnih organizacija i agencija. Tema nikada aktuelnija - globalna sigurnost u vremenu sve većih i sve raznovrsnijih bezbjednosnih izazova. Na skupu i najviši predstavnici Srbije i Kosova koji će se sutra naći...
Izvor: Blic, 15.Feb.2019
Zvizdić u Minhenu: BiH mora biti deo Evropske unije i zemalja NATO-a
Predsedavajući Saveta ministara u tehničkom mandatu Denis Zvizdić prisustvovao je danas otvaranju 55. Minhenske bezbednosne konferencije...
Izvor: SrbijaDanas.com, 15.Feb.2019
HAŠIM I RAMUŠ ĆE LAKO LEČITI SVOJE PORODICE, ŠTA JE SA SIROTINJOM KOSOVA? Danica Grujičić o raku i NATO agresiji
Danas je obeležen Svetski dan dece obolele od raka, i tim povodom o svim uzrocima kancera kod dece i odraslih, najstrašnijim brojkama i načinu prevencije ove zlokobne bolesti razgovarali smo sa najboljim srpskim neurohirurgom, Danicom Grujičić. Ona nam je otkrila zbog čega će broj obolele dece tek rasti, kako je NATO direktno ubijao i kako će tek ubijati našu decu, ali i kako to možemo da sprečimo. Govorila je i o šarlatanima, o Miroljubu Petroviću, o doniranju organa,...
