Nato ili severno atlantski savez je međunarodna odbrambeno-bezbednosna organizacija osnovana 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu. Službeni jezici u Nato sedištu su: engleski i francuski. Glavna odredba ugovora između država članica je tačka V koja glasi da se članice slažu da se oružani napad protiv jedne ili više članica u Evropi ili severnoj Americi smatra napadom na sve članice.
Osnivači države su: Belgija, Island, Norveška, Kanada, Italija, Portugal, Danska, Luksemburg, Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Holandija, SAD. Države koje su pristupile u Nato tokom Hladnog rata su: Grčka, Turska, Zapadna Nemačka, Španija. Države bivšeg Istočnog bloka koje su pristupile u Nato posle Hladnog rata su: Češka republika, Estonija, Slovenija, Poljska, Letonija, Slovačka, Mađarska, Litvanija, Albanija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska. Centralni štab se nalazi u Briselu.
Pored zemalja 28 članica 22 članice učestvuju u Nato partnerstvu za mir, sa 15 drugih zemalja uključenih u programe raznih dijaloga. Vojni troškovi svih nato članica iznose oko 70% ukupnih troškova odbrane. Nato ima širok spektar delovanja a jedan od njih je i učešće u mirovnim operacijama.
Nato u misijama učestvuje od devedesetih godina, danas nato deluje na tri kontinenta učestvujući u mirovnim misijama. Nato pakt je pod dirigencijom Velike Britanije i SAD imao niz zločinačkih akcija gde su njihove oružane snage bez odobrenja Generalne skupštine ujedinjenih nacija delovale. Misli se na: Srpsku Krajinu u dva navrata prvi put 1994. godine kada su bombardovali aerodrom Udbina u Lici, a drugi put 3. i 4. avgusta 1995. godine kada su bombardovali vojne i civilne ciljeve što je bio uvod u Oluju i etničko čišćenje srpskog naroda u Kninskoj Krajini, najveći pogrom nakon drugog svetskog rata. Republiku Srpsku kada su za 22 dana 1995. godine bombardovali srpski entitet u BiH. Cilj zločinačke akcije bio je pritisak na vođe bosanskih Srba, da pristanu na potpisivanje Dejtonskog sporazuma.
SR Jugoslaviju kada su za 78 dana od 24. marta do 10. juna 1999. godine napravili nesagledive posledice uništavajući brojne civilne objekte, škole, mostove, crkve, bolnice. Na Kosovu i Metohiji su bacili osiromašeni uranijum i raselili su narod. Cilj napada bio je zauzimanje velikih rudnih bogatstava i zauzimanje geostrateških pozicija koje se nalaze u južnoj srpskoj pokrajini. Avganistan kada su snage za 62 dana, 2001. godine vazdušnim desantom upali u ovu državu i tom prilikom ubacili svoje vojnike.
Po invaziji je započeo višegodišnji sukob okupacionih snago nato sa narodom Avganistana, koji je trajao 15 godina. Nato je želeo samo da se domogne nafte jer je zemlja bila puna sa nalazištima nafte. Libiju, država u severnim delovima Afrike, bombardovali su 222 dana 2011. godine, želeći da svrgnu sa vlasti predsednika Moamera Gadafija vođu libijske revolucije 1969. godine i otmu velika nalazišta nafte i postrojenja za crpljenje iste.
Danas je mnogo ljudi u svetu protiv ove organizacije, mnogo je protesta u to ime u nameri da se ukine ova organizacija i da svaka država članica nato vrati vojnike u svoje države.
Izvor: Vaseljenska TV, 19.Jun.2018, 00:30
Šiptari: Podela Kosova nije na dnevnom redu, ali kad bi bila….
Okupirane teritorije-Zamenik predsednika Demokratske partije Kosova, Redžep Hoti, tvrdi da podela Kosova nije na dnevnom redu, ali i kada bi bila podrazumevala bi uzimanje Raške oblasti i dela juga Srbije. Hoti o Radojičiću: Znamo da je osumnjičen, ali… Zato, kaže, ova opcija nije moguća i vlasti na okupiranim teritorijama su je do sada više puta odbacili kao mogućnost. „Kosovo i Albanci imaju dobar geostrateški položaj. Imaju SAD i NATO, imaju podršku severne Makedonije...
Izvor: Blic, 18.Jun.2018, 19:04
Još jedna balkanska zemlja se sprema za ulazak u NATO. Da li će to RAZBESNETI RUSIJU?
Nakon decenija neslaganja, Grčka i Makedonija su postigle sporazum o tome kako bi naš južni sused trebalo da se zove.
Izvor: juGmedia, 18.Jun.2018
RAT „DIPLOMATSKIM“ IZJAVAMA: Ako dođe do podele Kosova jug Srbije pripada Albancima?
Zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije Kosova Redžep Hoti izjavio je danas da podela Kosova nije na dnevnom redu, ali i kada bi bila, podrazumevala bi da Kosovo uzme Sandžak i deo juga Srbije. Zato, kaže, ova opcija nije moguća i vlasti u Prištini su je do sada više puta odbacili kao mogućnost.. „Kosovo i Albanci imaju dobar geostrateški položaj. Imaju SAD i NATO, imaju podršku severne Makedonije i zvanično priznanje od svih susednih zemalja,...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jun.2018
Prve tužbe zbog NATO bombardovanja do kraja godine
Međunarodni pravni tim će do kraja godine podneti prvu tužbu za naknadu štete građanima Srbije koji su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma korišćenog u NATO bombardovanju, a nakon toga su oboleli od kancera.. To je najavio advokat i šef tima Srđan Aleksić na međunarodnom simpozijumu "Posledice bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije osiromašenim uranijumom 1999. godine", održanom danas u Nišu, prenosi Danas. Aleksić je precizirao da će pravni...
Izvor: VOA, 18.Jun.2018
EU produžila sankcije zbog aneksije Krima
Savjet ministara EU u ponedeljak je za godinu dana produžio sankcije u vezi sa nelegalnom aneksijom Krima od strane Rusije. Pored ostalog, riječ je o zabrani uvoza proizvoda sa Krima, zabrani investiranje na Krim, blokiranju turističkih usluga i izvoza odredjenih proizvoda. Odnosima sa Rusijom baviće se i NATO samit, planiran za 11. i 12. jul u Briselu. Savjet ministar je za još godinu dana produžio sankcije kao odgovor na nezakonitu aneksiju Krima i Sevastopolja od strane Rusije. Odluka...
Izvor: Večernje novosti, 18.Jun.2018
Na jesen prve tužbe Alijansi zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom
Prve tužbe srpskih građana obolelih od karcinoma protiv zemalja članica NATO koje su bombardovale Srbiju osiromašenim uranijumom treba očekivati krajem septembra i početkom oktobra NIŠ - Prve tužbe srpskih građana obolelih od karcinoma protiv zemalja članica NATO koje su bombardovale Srbiju osiromašenim uranijumom treba očekivati krajem septembra i početkom oktobra, najavio je danas predsednik Udruženja građana "Osiromašeni uranijum" Sveto Nogo.Na simpozijumu...
Izvor: Vesti-online.com, 18.Jun.2018
Srbiji odšteta zbog uranijuma?
Srbija je posle nepune dve decenije od NATO bombardovanja 1999. godine krenula u rasvetljavanje posledica tih dejstava po zdravlje ljudi, što je prethodnih dana i ozvaničeno sporazumom između ministarstava zdravlja, zaštite životne sredine, odbrane i prosvete i nauke. Uz to je Niš domaćin međunarodnog simpozijum Posledice bombardovanja SR Jugoslavije osiromašenim uranijumom 1999.. Organizator skupa, advokat Srđan Aleksić, najavljuje za "Vesti" da će se okupiti više od...
