Izvor: Vostok.rs, 17.Nov.2012, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviša škola na svetu
17.11.2012. - Moskovski državni univerzitet „Lomonosov“ je najuglednija ruska škola. Dao je čak 11 nobelovaca. Njegovo slavno centralno zdanje, gigantski simbol sovjetskog klasicizma, najviša je zgrada na svetu posvećena obrazovanju.
Grafikon: Moskovski državni univerzitet „Lomonosov“
Moskovski državni univerzitet „Lomonosov“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je najpoznatija i najuglednija obrazovna institucija u Rusiji i bivšem Sovjetskom Savezu.
To je prva visokoškolska ustanova u ruskoj istoriji u koju su mogli da se upišu mladi talentovani ljudi bez obzira na socijalni status i imovinsko stanje. Prva generacija studenata primljena je 1755, za vreme carice Jelisavete Petrovne, mlađe ćerke Petra Velikog.
Posle smrti cara Petra, koji je reformisao mnoge segmente ruskog društva, nastupila su teška vremena za „mlade“ obrazovne ustanove u Rusiji. Ključne pozicije u Akademiji nauka i na Peterburškom univerzitetu zauzeli su stranci, koji nisu bili mnogo zainteresovani za razvoj ruske nauke. Bila je neophodna nacionalna visokoškolska ustanova kako bi razvoj nauke u Rusiji dobio potreban podstrek i podršku.
Pokretačka snaga u stvaranju takve institucije bio je veliki ruski naučnik Mihail Lomonosov. On je osmislio ambiciozni projekat osnivanja univerziteta za nadarene studente. Pokazalo se, međutim, da ostvarenje ove ideje nije jednostavno. Naime, činovnici su ljubazno, ali uporno odbijali njegov predlog. Na kraju je Lomonosov morao da se posluži lukavstvom i primeni „zaobilazni manevar“ – predao je projekat i statut univerziteta Ivanu Ivanoviču Šuvalovu, miljeniku carice Jelisavete Petrovne. Šuvalov je bio uticajan dvorski čovek, prefinjen i inteligentan. On je imao želju da se proslavi kao mecena i uspeo je da od Senata izdejstvuje odobrenje statuta nove obrazovne ustanove, koju je predložio Lomonosov. Carica Jelisaveta Petrovna potpisala je 25. januara 1755. ukaz o osnivanju Carskog moskovskog univerziteta (uzgred, otud potiče tradicija da se „Tatjanin dan“ obeležava kao dan studenata).
Univerzitetska biblioteka
Biblioteka Moskovskog državnog univerziteta, otvorena 1755, preko sto godina je bila jedina opšta, besplatna i javna biblioteka u Moskvi. Sredinom 19. veka, nakon što je obnovljena posle požara 1812, raspolagala je sa preko 7500 tomova. Danas njen jedinstveni fond sadrži 10 miliona knjiga, rukopisa i periodičnih izdanja. Oko 65 hiljada čitalaca koristi njene usluge.
Univerzitet se u početku nalazio na Crvenom trgu (na mestu gde je danas Istorijski muzej). Osnovana su tri fakulteta: filozofski, medicinski i pravni. Na univerzitetu su poštovani vrlo demokratični principi, delimično zahvaljujući tome što je i sam Lomonosov bio samonikli talenat poreklom „iz nižih slojeva“ sa ruskog Severa. Studenti su mogli biti poreklom iz svih društvenih slojeva osim kmetova, uz uslov da polože neophodne prijemne ispite. Predavanja su držali najbolji profesori, svako je mogao da ih posećuje, tako da se često okupljao veliki broj slušalaca. Ovakva demokratičnost bila je uzrok brzog razvoja ove obrazovne ustanove. U 19. veku raste broj fakulteta, a sredinom 19. veka nastavu je pohađalo preko 1000 studenata.
Studentsko pozorište
Ruska scenska umetnost doživela je procvat zahvaljujući prvom studentskom pozorištu. Studenti Moskovskog univerziteta su 1756. pod rukovodstvom tadašnjeg rektora, pesnika Mihaila Heraskova, odigrali pred publikom svoju prvu predstavu. Kasnije su se ruske pozorišne trupe sastojale uglavnom od diplomiranih studenata univerziteta. Jedna od ovih trupa činila je osnovu za formiranje Carskog moskovskog pozorišta, prethodnika kulturnih znamenitosti Rusije – Boljšog teatra i Malog teatra.
S obzirom da je zgrada univerziteta vrlo brzo postala tesna, za održavanje nastave je najpre iznajmljen, a zatim kupljen dvorac kneza Rjepina u Mohovoj ulici, a zatim i još šest plemićkih kuća. Carica Jekatarina II izdvaja 1785. iz državne blagajne 125 hiljada rubalja za izgradnju nove zgrade univerziteta prema projektu arhitekte Matveja Kazakova. Nažalost, prvobitno zdanje nije se sačuvalo do danas. Univerzitet je, naime, izgoreo u požaru septembra 1812. zajedno sa muzejem, bibliotekom, umetničkim dragocenostima i naučnim eksponatima. Međutim, već 5 godina kasnije započelo je obnavljanje izgorele građevine, od koje je bio preostao samo kostur. Sredstva za obnovu univerziteta sakupljana su širom sveta.
Studije na Carskom moskovskom univerzitetu bile su zahtevne i zanimljive, kako svedoče tadašnji studenti. Predavanja su počinjala u devet ujutro, a dnevni raspored se sastojao od sedam dvočasa. Fakulteti nisu bili tako strogo podeljeni kao danas. Studenti su mogli da pohađaju predavanja poznatih profesora iz različitih oblasti.
Međutim, ubrzo su se u Rusiji počeli odvijati dramatični događaji. Nastupila je revolucija, došlo je do promene političkog uređenja, a carska porodica je pobijena. Sve to se bitno odrazilo na uređenje i zvaničnu orijentaciju univerziteta. Treba napomenuti da je unutar nastavnog kolektiva došlo do ozbiljne podele na one koji su podržavali novonastale promene i one koji su bili protiv njih. Studenti i profesori koji nisu prihvatali novu političku vlast morali su da napuste univerzitet. Pored toga, pod pritiskom nove vlasti obustavljen je rad u svim onim naučnim pravcima filozofije, istorije i filologije koji nisu bili u skladu sa učenjem revolucije.
Neboder na Vorobjovim gorama
Centralno zdanje univerziteta na Vorobjovim (Lenjinskim) gorama projektovano je u arhitektonskom ateljeu Lava Rudnjeva. Zdanje Moskovskog univerziteta je najviše među tzv. „Staljinovim sestrama“, tj. zgradama istog tipa (ukupno ih ima sedam), koje su sagrađene u Moskvi po Staljinovom nalogu. Univerzitetska zgrada ima 36 spratova i sve do 1990. je bila najviša u Evropi, dok i danas drži počasnu titulu najvišeg zdanja na svetu posvećenog obrazovanju. Za izgradnju nebodera visine 240 metera bilo je potrebno preko 400.000 tona čelika, 175 miliona cigala, 111 liftova. U centralnom delu nalaze se tri fakulteta, rektorat, biblioteka, dom kulture i geografski muzej. Bočna krila ove ogromne zgrade koje imaju po 19 spratova i u njima se nalaze studentski internat i stanovi za predavače.
Uprkos svim ovim iskušenjima, Moskovski univerzitet je uspeo da zadrži vodeću poziciju u visokom školstvu. Već 1934. studenti Moskovskog državnog univerziteta brane prve doktorske disertacije. Međutim, čim je proces studija počeo da se vraća u normalu, ponovo su nastupila teška vremena. U Drugom svetskom ratu preko pet hiljada studenata i nastavnika odlazi na front. Obrazovna delatnost se privremeno obustavlja. Mada je već u prvim posleratnim godinama obrazovanje ponovo značajno napredovalo, osećao se veliki nedostatak naučnih kadrova i kvalifikovanih stručnjaka. Na dan proslave 800-godišnjice osnivanja Moskve, 1947, otpočela je realizacija osam velikih građevinskih projekata na Vorobjovim gorama. Među njima je bio i novi kompleks zgrada Moskovskog univerziteta sa centralnim neboderom. Upravo to centralno zdanje univerziteta, izgrađeno od 1949. do 1953, postalo je simbol univerziteta.
Već 50-ih godina zavladala je prava groznica polaganja prijemnih ispita za upis na Moskovski univerzitet. Budžet je bio pet puta veći nego u predratnom periodu, što je omogućilo opremanje naučnih laboratorija i slušaonica, otvaranje novih fakulteta i specijalizovanih laboratorija. Otvaraju se psihološki fakultet, fakultet za informatiku i kibernetiku, prvi geološki fakultet u Rusiji i Instutut za istočnjačke jezike. Danas Moskovski državni univerzitet ima 39 fakulteta, 15 naučnoistraživačkih instituta, 4 muzeja, oko 380 katedri i preko 40.000 studenata i postdiplomaca. Moskovski državni univerzitet je jedini u Rusiji dao 11 dobitnika Nobelove nagrade.
Univerzitet „Lomonosov“ spada među tri visokoškolske ustanove u Rusiji koje imaju poseban status, jer su ukazom predsednika Rusije 2008. stekle akademsku nezavisnost koja im daje pravo da samostalno postavljaju svoje obrazovne standarde i razvijaju programe.
Original publikacije
Izvor: Ruska reč, kulьtura.rf
