Izvor: Blic, Beta, 27.Jan.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiril na prestolu Ruske crkve
Mitropolit smoljenski i kalinjingradski Kiril
Mitropolit smoljenski i kalinjingradski Kiril izabran je juče za šesnaestog patrijarha moskovskog i cele Rusije na Pomesnom saboru Ruske pravoslavne crkve u Moskvi. Novi patrijarh izabran je sa 508 glasova u odnosu na protivkandidata, mitropolita kaluškog i borovskog Klimenta, koji je osvojio 169 glasova. Tokom Sabora, mitropolit minski i slucki Filaret, treći kandidat izabran na Arhijerejskom saboru održanom tokom vikenda, povukao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je svoju kandidaturu.
Filaret, egzarh Belorusije, pozvao je svoje pristalice da glasove daju mitropolitu Kirilu, koji je od imenovanja za čuvara patrijaršijskog prestola, posle smrti patrijarha Aleksija Drugog, važio za favorita.
Mitropolit Kiril je na Arhijerejskom saboru dobio trostruko više glasova od rivala, mitropolita Klimenta, 97 naprema 32, dok je mitropolit Filaret dobio 16 glasova.
Iako su imali pravo da predlažu dodatnog kandidata, učesnici Pomesnog sabora su odustali od toga, pa su u završni krug glasanja ušla samo dvojica kandidata.
Ko je birao patrijarha
(uvećaj)
Dramatično finale izbora patrijarha počelo je juče u podne po moskovskom vremenu u hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. Sabor je otvoren svečanom molitvom u kojoj su učestvovali svi delegati Sabora, od arhijereja do laika, a raspoloženje delegata ukazivalo je na to da drugog kruga glasanja neće biti.
Prvi put je Pomesni sabor održan kod oltara, čime je naglašeno da se izbor novog patrijarha odvijao uz Božju pomoć. Mitropolit Kiril, koji je vodio molitvu sa arihijerejima odevenim u episkopske mantije, zamolio je Božji blagoslov za izbor poglavara crkve. U hram je uneta najveća hrišćanska svetinja - čestica rize Gospoda. Istovremeno, prvi put u istoriji hrama ispred oltara postavljeno je 17 stolova sa stolicama. Mesta u centru zauzeli su arhijereji, a ona bliže zidovima sveštenici i laici. Kraj izlaza su postavljene glasačke kutije. Prvo plenarno zasedanje Sabora bilo je otvoreno za medije, a druga dva su bila zatvorena.
Mitropolit minski i slucki Filaret, treći kandidat izabran na Arhijerejskom saboru održanom tokom vikenda, povukao je kandidaturu u korist novog patrijarha. Foto: Beta AP
Po okončanju molitve, mitropolit Kiril je pročitao Povelju Arhijerejskog sabora o sazivanju Pomesnog sabora RPC, nakon čega je Sabor proglašen otvorenim. Delegati su potom izabrali predsedništvo Sabora. Pročitane su i poruke, među kojima je bila i ona od Dmitrija Medvedeva, predsednika Rusije. U pismu, koju je pročitao Sergej Nariškin, šef predsedničke administracije, izraženo je uverenje da će crkva i država nadalje sarađivati u „očuvanju međuverske sloge u Rusiji i jačanju ideala dobra, mira i pravednosti”. Nariškin je posebno istakao da će rad Pomesnog sabora odrediti dalju sudbinu RPC i da „pravoslavci čitavog sveta" očekuju mudre odluke” učesnika. Reč je potom ponovo uzeo Kiril, koji je ukazao na to da Sabor pored izbora patrijarha, treba da da ocenu poslednjih 18 godina, koje su bile „period drugog pokrštavanja Rusije”. Ilustrujući razmere duhovnog preporoda, koji je pripisao patrijarhu Aleksiju Drugom, on je naveo podatke da je uoči Pomesnog sabora 1988. RPC imala 76 eparhija i 74 arhijereja, 6.893 parohije i 6.674 sveštenika i 22 manastira, a da je krajem prošle godine imala 157 eparhija, 203 arhijereja, 29.263 parohije, 27.216 sveštenika i 804 manastira.
Posle pauze za ručak, počelo je drugo plenarno zasedanje Sabora na kojem su usvojeni dnevni red, program i preporuke zasedanja. Delegati su zatim utvrdili proceduru izbora patrijarha. Treće plenarno zasedanje počelo je u 17.30 po moskovskom vremenu.
Diplomata i pastir
Dojučerašnji čuvar patrijaršijskog trona, Kiril važi za „drugo lice” Ruske pravoslavne crkve kao najaktivniji jeromonah u javnosti. Već trinaest godina vodi emisiju na Televiziji „Reč pastira”, a od 1989. predvodi Odeljenje za spoljne odnose RPC, što je ravno položaju šefa diplomatije. Kiril je rođen kao Vladimir Mihajlovič Gundjaev 20. novembra 1946. u Lenjingradu u svešteničkoj porodici u Sankt Peterburgu. Završio je duhovni seminar i akademiju, a tokom 10 godina bio je rektor Lenjingradske duhovne akademije. Bio je predstavnik Moskovske patrijaršije pri Svetskom savetu crkava u Ženevi, učestvovao je u radu mnogih konferencija i manifestacija. Poznat je po obrazovanju i širokoj erudiciji, a naročitu pažnju poklanja pitanju dijaloga crkve i društva. Otvoreno komunicira sa medijima. Autor je više od 600 publikacija i počasni je doktor teologije nekoliko inostranih akademija i počasni član ruskih akademija i profesor univerziteta. Aktivno je učestvovao u ujedinjavanju Moskovske patrijaršije sa Ruskom pravoslavnom crkvom u inostranstvu i uspostavljanju odnosa RPC s Katoličkom crkvom.
Desetovekovna tradicija
Ruski narod je zvanično primio hrišćanstvo 988. godine u vreme vladavine kneza Vladimira. Ruska pravoslavna crkva, najveća u pravoslavnom svetu, dobila je autokefalni status 1448. Od 1589. crkva ima patrijaršijsku upravu, a prvi patrijarh bio je Jov. Položaj patrijarha je ukinut 1721. i odlukom cara Petra Prvog uveden Duhovni kolegijum, kasnije preimenovan u Sveti rukovodeći sinod. Patrijarh je ponovo uveden odlukom Sveruskog pomesnog sabora 28. oktobra (11. novembra) 1917. Zvanje patrijarha u RPC je doživotno, što znači da je on do smrti obavezan da služi crkvi, čak i ako je teško bolestan, prognan ili zatočen. U 20. veku RPC je imala petoricu patrijarha: sv. Tihona, Sergija, Aleksija Prvog, Pimena i Aleksija Drugog koji je preminuo 5. decembra.
Tadić čestitao mitropolitu Kirilu izbor za patrijarha
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je danas mitropolitu Kirilu izbor za partrijarha Ruske pravoslavne crkve.
"Uveren sam da ćete mudrim delima, putem razumevanja i ljubavi, uspešno voditi pravoslavni ruski narod, razvijajući dobre odnose sa sestrinskom Srpskom pravoslavnom crkvom i srpskim narodom, koji je u Vama, u najtežim trenucima, uvek imao vernog prijatelja i duhovnog zaštitnika", naveo je Tadić u čestitki.
Predsednik Srbije je ruskom patrijarhu poželeo dobro zdravlje, duhovnu i fizičku snagu u obavljanju svete i odgovorne misije.
