Izvor: TvojPortal.com, 01.Maj.2011, 01:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DODELJENJE „RUSKE NAGRADE „(РУСCКАЯ ПРЕМИЯ)
Najveće priznanje koje se dodeljuje piscima koji žive van Ruske Federeacije i pišu na ruskom jeziku „Ruske nagarde „(Русская премия ) dodeljenje su ovih dana u Moskvi . U nominaciji „Poezija“ ova nagrada za ruske psice u dijapspori koji pišu na maternjem jeziku za 2011.g. dobila je Natalija Gorbanevska koja živi u Poljskoj, a to je ona pesnikinja kojoj je 70-ih godina pevala Džoan Baez „To je pesma, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << za koju ja znam , da je ti, Natalija, nikad nećeš čuti.
“U konkurenciji „Krupna proza „pobedila je Marina Pelej iz Holandije sa romanom „Hor“ koja je objavlivala još 80-ih godina u „debelim „ časopisima, a njene knjige redovno izdaju ruski izdavači i s vremena na vreme se nominuju za nagradu kao što je to bio slučaj sa romanom „Klemens“ koji je ušao u uži izbor za „Veliku knjigu „ 2007.g. Drugu nagradu u nominaciji „Poezija“dobio je Boris Hersonski iz Odese , takođe, eufemistički govoreći, ne poslednje ime u savremenoj ruskoj poeziji, dok je drugonagrađeni u kategroiji „Mala proza“Estonac Andrej Ivanov , koga je pretekao mladi pisac iz Kazehstana Jurij Serebrjanskij, dobivši prvu nagradu. Glavni urednik književnog časopsia „Zastava „( Знамя),Sregej Čuprinin, koji je bio predsednik ovogodišnjeg žirija „Ruske nagrade „ , ocenio je da je karakteristika književnih štiva koja su konkurisala za nagradu „kretanje k artizmu „.Književni kritičari koji su u ruskim medijima pratili dodeljivanje „Ruske nagarde „ primećuju da bi „kretanje k artizmu“ više odgovaralo radu žirija i položaju sam nagarde jer, kako objašnjavaju, na osonovu prostih pravila fizike , može se zaključiti , da što su pisci dalje od društvenog centra, od Rusije, to se po prirodi stvari moraju približavati artizmu, ili kako bi se na srpskom reklo: „Daleko od očiju, daleko od srca„ .I u tome se sastoji sva suština „Ruske nagrade„:ako se govori o književnosti koja postoji i stvara se van konteksta, u tom slučaju nagrađujemo za jezik kao insturmenat i umešnost njegovog korišćenja . Zar je potrebno posebno isticati, pita se autor jednog osvrta u „Komersantu „ (Коммерсантъ), da gde god da živi danas Natalija Gorbenovska, i kakvo god imala državljanstvo Marina Palej, kako god da se odnose oni prema Rusiji, ravnodušno,kao što to čini Andrej Ivanov , ili pak sa osećanjem duboke privrženosti poput Marine Palej, jezikom se oni koristiti umeju. Kakav god bio cilj i zadatak njeni , njen , laureati je bez ikavih pitanja primaju. Spisak,razume se, nije beskonačan,otuda se iz godine u godinu sećamo laureta.
Književno prizanje „Ruska nagrada“ osnovao je 2005.g. Fond za razvoj Instituta evroazijskih istraživanja s ciljem da se nagrađuju ruski pisci koji žive u zemljama Saveza Zajedničkih Država (SNG) i Pribaltika. Od 2008. georafija je se proširila na sve zemlje sveta i otada je dodeljivanje ove nagrade postalo interesantnije. Te godine ( 2008.) laureti su bili: Boris Hazanov, Sergej Jurenjen, Bahit Kenžejev,Margarita Meklina , a to su sve značajni autori savremene ruske književnosti . Sledeće godine ( 2009.) sitiuacija se ponovila: među nagrađenim u nominaciji „Krupna proza „ su se našli Andrej Ivanov iz Estonije, Mariam Petrosjan iz Jerevana sa sjajnim romanom „Dom u kome ...,“kao i veoma poštovana u Rusiji Dina Rubina.
Svako dodeljivanje „Ruske nagrade„ podseća rusku javnost na ne baš tako radostan fakat da se nemali deo ruske književnosti stvara van granica Ruske Federacije.
Branko Rakočević
ruske nagradenagrade ruske federacijenatalija gorbanovskapisci iz dijaspore
