Izvor: Vostok.rs, 17.Jan.2014, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tokio-Peking: borba za crni kontinent
17.01.2014. -
Kinesko-japanski sukob se seli na nove prostore. Umorivši se od prepucavanja kome pripadaju sporna ostrva u Južnom kineskom moru, Peking i Tokio su odlučili da izmere svoje snage na afričkom kontinentu. U prvim danima nove godine, žarke zemlje su ugostile šefa kineskog Ministarstva spoljnih poslova i japanskog premijera. Obećanja su prštala na sve strane: Abe je predložio afričkim prijateljima 14 >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << milijardi dolara investicija, a Vang čak 20 milijardi dolara.
Poseta kineskog ministra spoljnih poslova Africi početkom ove godine, prema izveštaju Ministarstva spoljnih poslova, postala je tradicionalna poslednjih decenija. Peking je nije prekršio ni u predstojećoj 2014. Ministar Vang Ji posetio je Etiopiju, Džibuti, Ganu i Senegal, a takođe se sastao sa liderima strana u sukobu u Južnom Sudanu. Sumirajući rezultate posete, Ministarstvo spoljnih poslova je primetilo: prvo, nakon formiranja nove kineske vlade, putovanje pomoglo je u jačanju pozicije Pekinga u ovim zemljama.
Zapadna štampa kinesku tradiciju nije zanemarila. Po dolasku Vang Jia u Etiopiju, «Val Strit Žurnal» je podsetio na skandal od prošlog leta. Adis Abeba je potpisala ugovor sa proizvođačima kineske telekomunikacione opreme ZTE i Huawei na pokretanje mreže 3G. Vrednost posla je iznosila 1,6 milijardi dolara, a dogovor je obezbeđen povoljnim uslovima finansiranja od strane Eksport-import banke Kine, sa otplatom od 13 godina. Ali, kako se priča, posao nije prošao bez mita prilikom određivanja pobednika međunarodnog tendera za projekat.
O metodama koje koristi Peking kako bi ojačao svoju poziciju na crnom kontinentu, mišljenja stručnjaka su često dijametralno suprotna. Tako, stručnjak Instituta za Afriku Tatjana Dejč ističe da Kina toliko toga radi za Afriku, kao niko drugi:
- Naravno, Afrika to ceni. U principu, teško je takmičiti se sa Kinom, čak i zapadnim zemljama. U mnogim slučajevima, priznaju to i sami Afrikanci, zapadne zemlje svoju pomoć uslovljavaju nekim političkim uslovima. Kina to ne radi. Ona sarađuje sa svima. Njen glavni princip je: "Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari afričkih zemalja, mi pomažemo."
U proteklih sedam godina, Peking je uložio u privredu Afrike oko 50 milijardi dolara. Kako Kina usklađuje svoje prioritete može se videti na primeru jedne zemlje - Senegala. 99% senegalskog izvoza u Kinu čini riba. Ali, glavni interes leži u samoj zemlji. Kineski stručnjaci rade na modernizaciji državne energetske kompanije Senegala - Senelec električne mreže. Kompanije iz Kine su uzele na sebe da modernizuju javni prevoz i luke Kaolak i Fundiung. Od 2007. godine China Henan International (CHICO) sprovodi kompletnu modernizaciju puteva, kanala, energetike i vodovoda u gradu Tuba, jednom od najuticajnijih islamskih centara Senegala. Tu, naravno, rade i stručnjaci za elektroniku iz ZTE i Huawei. Kako je pre neki dan primetila ruska književnica Julija Latinina, Kinezi zapravo kontrolišu celu energetsku, transportnu i telekomunikacionu infrastrukturu zemlje. I sve to - na kreditima kineskih državnih banaka odobrenim senegalskoj vladi. Na isti način - i već odavno - Kinezi rade i u drugim afričkim zemljama. Takva "apolitičnost" i raspolaganje velikim sredstvima, omogućava Kini da brzo uvećava svoj uticaj, smatra zamenik direktora Instituta za političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin:
- Činjenica je da Kina sve kupuje u Africi. Ona ima takvu politiku - bez kompleksa. Kinu uopšte ne interesuje kakav je režim u državi, njoj je potrebna samo ekonomska ekspanzija. Za nju nije najvažnija riba, već nafta. U principu, ona je zainteresovana za sve vrste resursa, i pošto su u Africi oni najjeftiniji, za nju je to veoma dobar pravac ekspanzije. Tim pre, što Peking sa zadovoljstvom koristi korupcionaške šeme, tj. on u početku kupuje rukovodstvo zemlje, a zatim njihove resurse.
Na fonu kineskih uspeha, pokušaj Japana da uđe u afričke poslove izgleda dosta diskutabilno. Posebno što je putovanje Šinza Abea bila prva poseta jednog japanskog premijera Africi za poslednjih 8 godina. Međutim, Tokio ima ambiciozne ciljeve: da ojača svoj status svetske sile, bude konkurencija Kini i pronađe isporučioce energetskih resursa. Mada su ekonomski interesi u ovom trenutku, najverovatnije, sekundarni, smatra ruski orijentalista profesor Dmitrij Streljcov, profesor MGIMO:
- U Africi je, naravno, u toku konkurencija razvojnih modela i tzv. meke sile. Kina sebe pozicionira kao zemlja u razvoju, dok je Japan razvijena zemlja, Zapad. Dakle, pred afričkim zemljama stoji izbor razvojnog modela. I u ovom slučaju, manje se radi o pragmatičnim interesima Japana, a više - o globalnim pitanjima, i pozicioniranju sebe kao odgovorne svetske sile.
Imajući u vidu specifičnost režima u većini afričkih država, možemo reći da njih izbor političkog modela najmanje brine. Dok je ekonomija nešto što im je blisko i razumljivo. Tokio će, najverovatnije, morati da preispita metode borbe: ideologija u Africi danas - roba je ne isplativa.
Igor Silecki,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Nova godina
