Izvor: RTS, 22.Mar.2012, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza na vratima Japana
Japanski državni dug u 2011. godini iznosio je 212 procenata BDP-a, što je mnogo gore od Grčke. Raste zabrinutost da bi ekonomska kriza nastala povećanjem rashoda države za obnovu zemlje i za uvoz energenata mogla da gurne Japan u duboku dužničku krizu nalik onoj u Evropi.
Japanski državni dug u 2011. godini dostigao je 212 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje, čime je zemlja izlazećeg sunca druga u svetu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << po visini državnog duga, iza Zimbabvea. Pored toga on je i znatno veći od onog koji je imala Grčka na vrhuncu finansijske krize, pred prestruktruiranje i delimično otpisivanje njenog duga, a koji je tada iznosio 165 odsto BDP-a.
Japan je već duže vremena najzaduženija razvijena zemlja na svetu, ali su uprkos tome obveznice na deset godina koje izdaje ova dalekoistočna država do sada bile visoko cenjene na tržištu kapitala, pa je kamata na njih iznosila svega jedan odsto. To je omogućivalo japanskoj državi da nastavi da se zadužuje pod povoljnim uslovima.
Glavni uzrok za to je činjenica da se lavovski deo japanskog duga, čak 95 odsto, nalazi u rukama domaćih preduzeća i individualnih investitora, što je do sada ekonomistima ulivalo veru da bi eventualni dogovori o prestruktuiranju i otpisivanju duga bili lakši nego u slučaju evropskih država i da bi Japan bio zaštićen od nestabilnosti koju bi mogli prouzrokovati strani investitori motivisani isključivo profitom.
Pesimizam i u Japanu
Ovaj optimistički pogled na japanski dug ovih dana međutim počinje da se ljulja u svetlu novih činjenica. Naime, u 2012. godini Japan će se naći pred velikim iskušenjem s obzirom da će u uslovima kada je, zbog velikog rasta troškova za obnovu zemlje i uvoz energenata kojima se pokriva nedostatak električne struje prouzrokovan zaustavljanjem rada nuklearnih centrala, biti prisiljen da servisira čak 24 odsto svog duga.
Takođe, japanska vlada, javljaju ovdašnji mediji, planira da u ovoj godini čak 49 odsto prihoda države ostvari kroz prodaju državnih obveznica, odnosno zaduživanje.
Ekonomisti procenjuju i da će budžetski deficit u Japanu ove godine iznositi čak devet odsto, skoro duplo više nego, recimo u Španiji.
Pored toga, Japan je prošle, prvi put od 1981. godine, iskusio deficit u spoljnoj trgovini, a ove godine u januaru zabeležio i rekordni mesečni deficit.
Među uzrocima za to su pad potražnje za njegovim izvoznim proizvodima u Evropi i Kini, gde ekonomski rast usporava, poremećaj u lancu snabdevanja delovima, usled udara cunamija u regionu Tohoku, i velike poplave u, Tajlandu koje su omele rad oko 400 japanskih kompanija stacioniranih u toj zemlji.
Uticaj nesreće u Fukušimi
Posebno velika negativna stavka u spoljnotrgovinskom bilansu je nagli rast troškova za uvoz uglja i prirodnog gasa. Ekonomisti upozoravaju da je učešće ovih sirovina u japanskom uvozu prošle godine već porastao sa 20 na 27 odsto i procenjuju da bi, zbog postepenog gašenja nuklearnih reaktora, u ovoj godini mogao da dostigne 33 odsto.
Smatra se da će, po trenutnom kursu koji je vrlo povoljan za uvoz stranih sirovina, Japan morati da u 2012. godini izdvoji čak 37 milijardi dolara za kupovinu pomenutih energenata, ako se nuklearni reaktori zaustavljeni radi redovnog remonta ponovo ne uključe u električnu mrežu.
To do sada nije bilo moguće zbog protivljenja lokalnog stanovništva i administracije koji su, nakon mračnog iskustva iz Fukušime, duboko zabrinuti za bezbednost nuklearnih centrala.
Finansijska kriza pred vratima
Stručnjaci, takođe, ukazuju na sve izgledniju mogućnost da iranska kriza prouzrokuju veliko poskupljenje nafte, a onda i svih drugih energenata.
To bi, u kombinaciji sa padom jena koji je nakon intervencije Centralne banke Japana u februaru i relativne konsolidacije grčkog duga u Evropi počeo da klizi na dole, moglo da dovede do znatnog poskupljenja uvoza, produbljenja trgovinskog deficita i do dodatnog zaduživanja japanske države.
Prezaduženost i negativan trgovinski bilans sami po sebi su dovoljni razlozi za pad poverenja u mogućnost japanske države da vraća dugove, a ovo poskupljenje energenata moglo bi i da prouzrokuje inflatorne kretnje u Japanu, što bi dovelo i do pada u interesovanju investitora za japanske obveznice.
Sve to, procenjuje deo ekonomista u Japanu, moglo bi već u toku ove godine da izazove drastične promene u načinu na koji tržište i investitori vide japanski dug, odnosno prouzrokuje pad rejtinga japanskih obveznica i poskupljenje troškova zaduživanja za državu.
Time bi i u zemlji izlazećeg sunca otpočela duboka finansijska i društvena kriza kroz kakvu trenutno prolaze Grčka, Italija i Portugal.
Pogledaj vesti o: Grčka
