Izvor: Politika, 09.Nov.2015, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Netanijahu kod Obame: razlike ostaju
Duboka razmimoilaženja oko palestinskog pitanja i nuklearnog sporazuma sa Iranom. – Izraelski premijer uoči puta za svog glasnogovornika kandidovao čoveka koji otvoreno piše da je američki predsednik „antisemita”
Američki predsednik i izraelski premijer sastaju se danas u Vašingtonu posle duže pauze izazvane dubokim razmimoilaženjima strateških saveznika oko rešavanja palestinskog pitanja i nuklearnog sporazuma sa Iranom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Barak Obama i Benjamin Netanijahu pokušaće da uz TV osmehe iza sebe ostave sve loše što su tokom godinu dana imali da kažu jedan o drugom i da se usmere na zajedničke teme pošto je malo verovatno da mogu da se slože oko spornih tačaka.
Za pretpostaviti je, ipak, da šef Bele kuće neće propustiti priliku da gostu kaže da od njega očekuje aktivnije angažovanje na obnovi pre 19 meseci prekinutog izraelsko-palestinskog mirovnog dijaloga koji bi omogućio sporazum po principu dve države.
Lider desničarskog Likuda, suočen sa nemirima Palestinaca u istočnom Jerusalemu i po okupiranoj Zapadnoj obali, sada je međutim još tvđi u stavu da Izrael u „doglednoj budućnosti” mora da zadrži kontrolu nad okupiranim teritorijama.
Minimalna je verovatnoća da će Obama, koji smatra da produžetak jevrejske ekspanzije predstavlja direktnu pretnju konceptu dve države, uspeti da izraelskog premijera ubedi u neophodnost zamrzavanja gradnje ilegalnih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Neuspešno je to pokušao odmah pošto je ušao u Belu kuću.
Pozivajući se na istorijske i biblijske veze sa teritorijama okupiranim u ratu 1967, Netanijahu je tokom tri prethodna premijerska mandata ne samo odbijao pozive na moratorijum, već je podsticao gradnju i doprineo da se broj jevrejskih neseljenika poveća na pola miliona.
Izraelska Vlada u poslednje vreme pokušava da podizanjem satelitskih naselja promeni etničku strukturu i istočnog Jerusalema za koji njegovih 300 000 arapskih žitelja i 2,7 miliona Palestinaca sa Zapadne obale očekuju da bude glavni grad njihove buduće države.
Netanijahu je uveren da je Obama „prekršio” obećanje koje je Džordž V. Buš dao tadašnjem premijeru Arijelu Šaronu da će po bilo kom mirovnom sporazumu glavna jevrejska naselja ostati deo Izraela. Zamera mu i da je odstupio od četiri decenije stare američke politike kada je maja 2011. podržao da razgraničenje između Palestinaca i Izraelaca treba da prati granice uoči rata 1976.
Još veći doprinos padu američko-izraelskih odnosa na najniži nivo u poslednjih 67 godina izazvao je nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila. Obama bečki dogovor smatra jednim od najvećih dostignuća svoje spoljne politike, dok Netanijahu tvrdi da Iran ostaje „egzistenicijalna pretnja” Izraelu i da se radi o „istorijskoj grešci”.
Američki predsednik će i sada pokušati da Izraelca uveri da mehanizmi kontrole efikasno sprečavaju Iran da se domogne atomske bombe, i da je preduzeo sve mere koje su u interesu izraelske bezbednosti.
Netanijahu će, uprkos sveg svog besa, delovati kao da je iranski sporazum završena stvar – i čekati da novi predsednik uđe u Belu kuću u januaru 2017.
Obojica će se truditi da postignu obostrano razumevanje oko toga kako da se narednih 15 godina monitoringa iskoristi da Iran ne dođe do nuklearnog oružja, što je nesumnjivo obostrani interes.
Redak dogovor mogao bi da bude nov paket američke vojne pomoći koji bi potvrdio američku posvećenost bezbednost Izraela i ublažio Netanijahuove brige zbog Irana i Palestinaca. Izrael sada od SAD godišnje prima pomoć od 3,1 milijarde dolara ali traži još 50 milijardi na period deset narednih godina.
Izraelska desnica postarala se poslednjih šest godina da se ne veruje šefu Bele kuće čije je srednje ime Husein. Mihael Oren, bivši izraelski ambasador u SAD a sada poslanik Kneseta, direktno je optužio Obamu da je „odbacio Izrael” i da je od 2008. „svesno” povlačio poteze koji su oštetili međusobne odnose. Netanjahu je uzvraćao.
Za ambasadora u SAD postavio je čoveka koji je po Vašingtonu aktivno lobirao protiv sporazuma sa Iranom. Novi izraelski ambasador u UN poznat je kao aktivni pobornik gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i žestok protivnik uspostavljanja palestinske države.
Jedan sasvim nov događaj u Netanijahuovoj režiji ide naruku zaključku da od razgovora u Beloj kući ne treba očekivati mnogo: premijerova namera da za svog predstavnika za medije imenuje dr Rana Baraca.
Izbor Baraca, saopšten samo četiri dana uoči puta za Vašington, uskovitlao je prašinu. Radi se o čoveku koji je 3. marta, nekoliko sati pre nego što će se Netanijahu obratiti Kongresu, na Fejsbuku Obamu nazvao „antisemitom”. Obamin odgovor na taj Netanijahuov govor naveo je kao primer „savremenog antisemitizma u liberalnim državama Zapada”, dok je za državnog sekretara Džona Kerija napisao da ga ne treba uzimati za ozbiljno i da bi bilo bolje da on potraži posao kao komičar.
Premijer je naravno morao da zna kakav profil čoveka postavlja na važnu funkciju, ali je brzo reagovao obećavajući da će „preispitati” slučaj kada se vrati iz SAD. „To je potpuno neprihvatljivo i na bilo koji način ne predstavlja moje pozicije ili politiku izraelske Vlade”.
Deluje kao pomirljiv gest. Iako Netanijahu Baraca ne vodi sa sobom za Ameriku, njegova kandidatura je premijerov izbor i ne deluje kao potez koji na bilo koji način može da pomogne misiji popravljanja odnosa. Obama je pozivom Netanijahuu pokazao da je spreman da pređe – ne i da zaboravi – razne provokativne izjave izraelskog premijera, ali smatra da je sada na Netaniahuu da popravi odnose. Takva očekivanja će se samo ceremonijalno ispuniti.
Netanjahu i Obama nastoje da poprave odnose
Izvor: Akter, 09.Nov.2015
Predsednik SAD Barak Obama i premijer Izraela Benjamin Netanjahu sastaće se danas prvi put posle više od godinu dana i pokušati da izglade narušene odnose..Uzrok tenzija između Izraela i SAD, dugogodišnjih saveznika, je sporazum o iranskom nuklearnom programu koji ima podršku Vašingtona...Zvaničnici...
