Izvor: B92, 13.Dec.2010, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmske kontroverze na 3D način
,,Prolazimo kroz razdoblje neverovatnih promena, kinematografija kakvu poznajemo upravo se raspada”, Francis Ford Coppola, reditelj "Kuma” i "Apokalipse danas”.
Ako pitate stručnjake, reći će vam da fotografije u tri dimenzije postoje još od sredine 19. veka. Iluzija dubine u filmovima razvija se od samog početka postojanja filma. Već na prvoj filmskoj premijeri u svetu braća Limijer su iskoristili mogućnosti objektiva i efekat je bio sledeći: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada je prikazan film "Dolazak voza", publika je bila uspaničena pošto su mislili da će ih voz pregaziti. Osećaj da ste pasivni učesnik u filmu uspeo je da ponovi nešto više od sto godina kasnije – James Cameron. Šta je usledilo? 3D web kamere, 3D ekrani za čije gledanje nije potrebno koristiti specijalne naočare, 3D displej kao alternativa mišu i tastaturi... Čemu ovo vodi? Filmski kritičar Milan Vlajčić i mladi reditelj Nikola Ležaić izneli su svoja gledišta o nekim "problemima” 3D magije.
Šta se promenilo?
Treća dimenzija vratila je, bar na kratko, ljude u bioskope. Pirati su obeshrabreni jer za sada nemaju mogućnost za copy/paste ovakvih ostvarenja. Kompanije izmišljaju moguće i nemoguće 3D uređaje. 3D revolucija ili velika buka ni oko čega?
Milan Vlajčić: Devedesetih imamo tu inovaciju sa 3D koja je iskorišćena na način koji je fascinantan. Problem sa 3D tehnologijom je da je ona užasno skupa. Ono što većina ne zna je da se film radi na osnovu bankarskih kredita. Ako producent u Americi mora da uloži 800 miliona za 3D film, a da zaradi 20 miliona, on može odmah da ide na doboš. Autorski film po definiciji treba da bude jeftin film. Čak i neki danas veoma poznati filmovi koji su kasnije zaradili milione, rađeni su sa veoma skromnim budžetom. "Goli u sedlu" je snimljen od privatnih para koje su pokrivale takoreći samo troškove filmske trake.
Nikola Ležaić: Ja sam svoj prvi 3D film gledao još kao klinac, to je bio film "Ajkula". Nekih deset minuta je bilo urađeno u 3D i sećam se da kad sam skinuo naočare, bolele su me oči. Nova tehnologija je jeftinija, lakša za oko i dovedena do toga da ceo film možemo da gledamo u tri dimenzije. To je sada inovacija, ali tako isto je bilo kad se pojavio prvi kolor film i film sa zvukom. Kad je krenuo zvuk na filmu, svi su se uspaničili kako će film da postane dosadan. Kada je prvi put izašao kolor film, govorili su da boja daje realnost koju film ne treba da ima. Tako će biti i sa 3D filmom, ljudi će shvatiti da je bolje raditi u tri dimenzije. Filmovi u 2D biće izuzeci, stilske odluke.
"Zona Zamfirova" u 3D?
Ima li svrhe konvertovati porodični kamerni film u 3D? Ni romantična komedija u tri dimenzije ne zvuči kao ozbiljan poduhvat. Mada, ko je do skoro mislio da je 3D porno film dobar vic?
Milan Vlajčić: Jedina dva žanra u kojim se može primeniti 3D tehnologija su fantastika i bajka. Takođe ima i bajki koje nisu za 3D. Ratni filmovi su mogući u ovom formatu samo tamo gde je rat spektakl, a ne realističan, moderan rat. Filmove kao što su "Katanac za bol" i "Apokalipsa danas" ja ne bih gledao u 3D. Ne želim da kad eksplodira bomba u filmu, imam utisak da je eksplodirala u mom stanu. Kod fantazijskih filmova bar imaš granicu, znaš da je to iluzija.
Nikola Ležaić: Verovatno bi u svim žanrovima 3D mogao da bude primenjiv, osim u nekim realističnim dramama. Neobična stvar sa 3D filmom je to što ti on ne pomaže da nešto doživiš više realnim. To je samo bolja stilizacija i lakše možeš da prihvatiš stvari koje se dešavaju na filmu, kao u "Čarobnjak iz Oza": slika je crno bela kad je realnost, a u boji u tom nestvarnom svetu. 3D ne izgleda kao naša stvarnost, bar ne za sada.
Slučaj "Avatar"
Film koji je po ukupnoj zaradi pregazio sva pređašnja filmska ostvarenja "Avatar”, kažu, uspeo je zahvaljujući 3D tehnologiji. To zvuči smisleno sve dok ne uočimo da, na primer, 3D-verzije „Šreka" i „Priče o igračkama" nisu ponovile ovaj uspeh. Šta je tajna "Avatara”?
Milan Vlajčić: "Avatar" je jedan duboko politički film, pre svega. Kameron je priču o američkom osvajanju ili osvajanju tzv. civilizovanog sveta preneo na planetu Pandoru. Na kraju filma, američka armija se povlači sa te planete jer tamo ne mogu ništa da urade. Uz to, Avatar je i ljubavna priča. Međutim, ako se napravi film koji ima samo efekte, to neće da zaseni svet. Steven Spielberg najavljuje "Ajkulu 4" u 3D. Zašto bih to gledao? Samo tehnologijom se ništa ne postiže. Film kao umetnost, medij koji se obraća širokom gledalištu mora da ima dobru priču.
Nikola Ležaić: Džejms Kameron ume da napravi film koji će da zaradi mnogo novca. Kao što je uspeo sa "Titanikom", tako i sa "Avatarom". On je talentovan da upakuje priču koja je ljubavna i tehnološki odlično urađena. Ipak, meni je veoma pomoglo što sam "Avatar" gledao u 3D, jer mu apsolutno ništa ne bih verovao da nije bio u tom formatu. Ovako, staviš naočari i progutaš priču o tim nekim plavim ljudima i to sve funkcioniše.
Film budućnosti
Šta nas očekuje za desetak godina? 6D bioskopi ili bioskopa možda neće ni biti? Koliko je 3D uopšte prekretnica?
Milan Vlajčić: Evropa neće snimati 3D filmove, jednim delom i zbog ekonomske krize. Tehnološki i kompjuterski stručnjaci u Americi koji su tu tehnologiju pronašli, drže veoma visoke cene. Jednostavno, za mnogo manje novca se može napraviti običan, ali dobar film, koji će posle dobiti autorske nagrade. 3D pogotovo neće zaživeti u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji jer oni imaju veliku domaću proizvodnju filmova. Takođe smatram da je čitava halabuka oko 3D televizora besmislena. Većina žanrova ne trpi 3D, te je upotreba tih televizora prilično ograničena.
Nikola Ležaić: Za deset godina svi ćemo imati mini dvd kamere sa 3D-om i gledaćemo porodične snimke u tri dimenzije. Sada je to skupo, kao što je nekad i dvd bio skup. Takođe verujem da ćemo uskoro svi imati svoj zid na kome ćemo da puštamo filmove. Bioskopa više neće biti, osim malih art house sala, gde će ljudi moći da uživaju u filmu kao nekad. Biću još malo pesimističan: ovo su poslednje godine da film bude toliko komercijalno prisutan. Čini mi se da film budućnosti neće biti naročito uticajan, pre će postati elitistička atrakcija, kao pozorište.
