Izvor: Politika, 02.Apr.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štajnmajer: I EU i Moskva
Šef nemačke diplomatije najavio tolerantniji odnos prema zemljama koje koje imaju paralelne odnose sa Moskvom i Briselom, a kabinet kancelarke Angele Merkel saopštio da vlada neće ulagati veto na privrednu saradnju sa Rusijom
Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer iznenadio je domaću i svetsku javnost odgovorom na pitanje koje od izbijanja ukrajinske krize zaokuplja mnoge političare iz EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i izvan nje: nalaže li novonastala situacija članicama EU, kandidatima za pristup i pridruženim zemljama, eksplicitno svrstavanje na jednu ili na drugu stranu, po geslu ili Moskva ili Brisel? Kome bi trebalo dati primat – pojedinačnim, nacionalnim, ili zajedničkim ekonomskim i političkim interesima (EU)?
Predstavljajući novu spoljnopolitičku orijentaciju u okviru diskusije sa berlinskim studentima, Štajnmajer je rekao: „Umesto da uslovljavamo saradnju po principu ili mi (EU) ili oni (Rusija), poštovaćemo pravo naših partnera da određuju nivo odnosa i balans politike prema dva centra moći.” Štajnmajer je najavio i mogućnost uspostavljanja regionalne saradnje koja bi podrazumevala stvaranje zajedničkih tržišta EU i pojedinih država, bez požurivanja da paralelno slede procese evrointegracija i da se pod pritiskom pripremaju za članstvo.
Šef diplomatije u koalicionoj vladi Angele Merkel rekao je da je pokušaj EU da od Ukrajine iznudi da se opredeli za Moskvu ili Brisel bila velika greška i da će na nivou ministara spoljnih poslova EU biti pripremljena nova taktika odnosa prema pojedinim zemljama, pre svega prema onim na istoku Evrope. Pri tom je naglasio da ne govori samo u ime Berlina već da je reč o inicijativi Vajmarskog trougla – konsultacionog foruma ministara spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske koji od osnivanja u 1991. godini služi određivanju zajedničkih smernica spoljne politike tri zemlje. Uz Štajnmajera, diskusiji su prisustvovale resorne kolege iz Francuske Loran Fabijus i iz Poljske Radoslav Sikorski. Sva trojica su najavila da će pojedinosti inicijative biti ozvaničene u završnoj deklaraciji koja je trebalo da bude predstavljena juče, u nemačkom Vajmaru.
* * *
S obzirom na to da je istup Štajnmajera usledio samo dan posle vanrednog sastanka predstavnika ministarstva privrede i kancelarijata Angele Merkel, na kome je postignut dogovor da vlada neće ometati privrednu saradnju sa Moskvom, nemački mediji su se okrenuli pitanju da li Berlin lomi led novog hladnog rata, to jest kako tamošnji komentatori kažu, buši rupe u zidu sankcija pre nego što je sazidan.
Kancelarka Angel Merkel, naime, dovršila je prošlog vikenda ono što su započeli šefovi najmoćnijih nemačkih koncerna u jeku ukrajinske krize. Odlukom da vlada neće uložiti veto na prodaju nemačkog naftno-energetskog koncerna DEA ruskom milijarderu Mihailu Fridmanu, ni kočiti realizaciju ugovora o saradnji nemačkog BASF koncerna i ruskog „Gasproma” podvukla je crtu pod nivo i obim sankcija Moskvi – dajući do znanja domaćoj javnosti i svetu da sankcije Rusiji ne smeju predstavljati više od političke simbolike, da ne smeju ugroziti ekonomske interese Berlina.
Time su se nametnula, sažeto rečeno, dva pitanja. Prvo, kako je nemoguće postalo moguće? Drugo, ko stoji iza nemačkog zaokreta u držanju prema Rusiji i prema zemljama čiji vitalni interesi nalažu paralelne odnose sa Moskvom i Briselom?
Novo postavljanje nemačke vlade prema Rusiji rezultat je pritisaka sa „Majdana u Berlinu”, slikovito je ukazano „Politici” u Berlinu. U nemačkoj prestonici, naravno, nije bilo masovnih demonstracija, ničega što bi uopšte podsećalo na revolte masa u Kijevu. Međutim, reakcije vodećih privrednika koji su se usprotivili zavođenju sankcija Moskvi – u sopstvenom interesu – ali i zbir mnogobrojnih anketa među stanovništvom pokazali su kancelarki i njenom kabinetu da je đavo odneo šalu. U svim analizama, ispitanici su se ubedljivom većinom izjasnili protiv zaoštravanja odnosa sa Moskvom i protiv ultimatuma kandidatima za pridruženje ili pristup EU.
Oba parametra – najpre odluka vlade da ne uloži veto na prodaju paradnog i profitabilnog naftno-energetskog koncerna DEA finansijskom konzorcijumu iz Luksemburga, koji umnožava ruski kapital, a koja se smatra i principijelnim stavom o budućem tretmanu rusko-nemačke privredne saradnja, a potom i empirijske analize – imala su, sasvim izvesno, odlučujući uticaj na nemačku kancelarku i na njen kabinet.
Geslo kojeg se Angela Merkel godinama pridržavala – čak i u jeku prošlogodišnje izborne kampanje za Bundestag – čini se da pripada prošlosti. Podsećanja radi, Merkelova je, koliko do prošlog vikenda, ponavljala: „Ljudi bi trebalo da nama političarima prepuste da se bavimo politikom, jer mi daleko više znamo i razumemo od njih.”
---------------------------------------------------------------------------------
Ruski oligarh na čelu nemačkog koncerna
Hamburški koncern DEA važio je do prošlog petka, uz francuski „Total”, za najvažniji nemački, ali i jedan od najrazgranatijih evropskih koncerna za otkrivanje i eksploataciju nafte i zemnog gasa. Uz istraživanja u vodama Baltičkog mora i u nemačkim teritorijalnim vodama, koncern DEA je aktivan u Egiptu, u Velikoj Britaniji i u Danskoj, ima koncesije za eksploataciju u Libiji i u Alžiru. Pored toga raspolaže mrežom benzinskih pumpi, koja je, međutim, desetkovana početkom novom milenijuma kada je oko 1.000 pumpi prodato kompaniji „Šel”. Novi vlasnik je luksemburški investicioni fond „Letervan”, u većinskom vlasništvu ruskog milijardera Mihaila Fridmana, a ugovorena prodajna suma iznosi 5,1 milijardu evra. Na pitanje „Politike”, u odeljenju koncerna za odnose sa javnošću istaknuto je da su pregovori o kupoprodaji vođeni još od 2013. godine, mada je ugovor potpisan tek prošlog petka – dva dana pre nego što je vlada u Berlinu zvanično saopštila da neće ulagati veto na poslovnu saradnju Nemačke i Rusije.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 02.04.2014.
