Izvor: Vostok.rs, 01.Nov.2012, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene klime koštaju čovečanstvo sve više
01.11.2012. -
Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da su vlasti zemlje preduzele sve neophodne mere pripreme za uragan Sendi, mada likvidacija posledica stihije može da traje dugo. Iza ove prilično rasplinute formulacije, po mišljenju eksperata, krije se priznanje ogromne štete koju je stihija nanela američkoj ekonomiji.
Pretpostavljena razmera gubitaka osiguravajućih kompanija zbog uragana Sendi može da dostigne od 5 do 10 milijardi dolara. U najgorem slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << suma će morati da se udvostruči ili čak da se prilično uveća. Problem je i u tome što je Sendi udario na Ameriku nešto pre božićne sezone rasprodaja. Sada stanovnici umesto da započnu sumanutu kupovinu gomile nepotrebnih poklona, trošiće stotine i hiljade dolara na korisne stvari kao što su električni generatori, raznovrsna sredstva za spasavanje, tačnije na pripremu za nove napasti.
U širokoj javnosti postoji osećaj da su ozbiljne elementarne nepogode u poslednje vreme postale češće. Uznemirujuća raspoloženja dele i ekonomisti. Oni operišu statističkim podacima koji svedoče o rastu osiguravajućih isplata i rizika, vezanih sa hirovima prirode. U tome ih podržava niz naučnika, među kojima je savetnik Ruske akademije nauka, ekolog Aleksej Jablokov. Po njegovom mišljenju, postoje objektivni podaci da su u poslednjih 30-40 godina osiguravajuće isplate naglo skočile na račun velikih isplata za elementarne nepogode. Tačnije, broj katastrofalnih elementarnih nepogoda koje nanose veliku štetu uvećava se. On smatra da se to dešava u velikoj meri zato što broj takvih bura, uragana, poplava raste. Osim toga, ako se okean podiže, čak mali uragan koji bi pre 40 godina bio neprimetan, sada donosi mnogo veća razaranja. A okean se već podigao za 15-20 centimetara. Od klime ne treba očekivati ništa dobro.
Stručnjaci stavljaju akcenat na ekonomske posledice tragedije. Takva ocena daje potpuniju karaketristiku samog događaja, a takođe omogućava da se otkriju nastale u vezi sa tim uzročno-posledične veze, primetno pomerivši horizont prognoziranja. Hajde da pogledamo sa ove tačke gledišta na neke najčuvenije elementarne nepogode poslednjih godina.
Indonezijski zemljotres, koji je izazvao katastrofalni cunami 26. decembra 2004. godine u Indijskom okeanu, nazvali su jednim od najjačih u savremenoj istoriji. Uprkos prognozama, zemlje koje su najviše postradale od elementarne nepogodne, uz podršku međunarodnih finansijski organizacija, već naredne, 2005. godine, počele su da demonstriraju čuda. Na kraju posledice takozvanog velikog cunamija 2004. godine smatraju se manje nego posledice epidemije SARS-a 2002. godine i zemljotresa u Kobeu u Japanu 1995. godine. U celini analitičari ističu da poslednjih godina svetska privreda je pokazala retku stablinost na različite krizne situacije. Ipak to ne treba da uljuljkuje, zato što broj takvih kriznih situacija u jedinici vremena ipak raste. O tome govori rukovodilac programa Klima i energetika Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.
- U celini opasnih hidrometeoroloških pojava u čitavom svetu ima više. To je činjenica. U Rusiji ih je optrilike postalo dva puta više uposlednjih 15 godina. Neki deo je vezan za globalno zagrevanje ili za jačanje antropogenog delovanja na klimu. U uvećanju ove frekvencije i snage određen utacaj čoveka postoji. Drugi mimenat je to što su ljudi često počeli da se naseljavaju tamo gde ranije nisu – previše blizu vodi. I još, naravno, previše često postoji zanemarujući odnos prema onome što se ranije dešavalo jednom u sto godina, a sada može da se desi jednom u 20 godina.
Nema smisla boriti se protiv prirode, logičnije je prilagoditi se promenama koje se dešavaju, između ostalog ekonomski. U suštini stojimo na raskrsnici istorije: ili smanjenje brojnosti čovečanstva, ili ravnomerna, pravednija raspodela različitih resursa – finansijskih, tehničkih, političkih i geografskih. Izabravši prvu varijantu prestaćemo da budemo ljudi, izabrašvi drugu, podići ćemo našu civlizaciju na novi nivo razvoja.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Barak Obama
