Izvor: Kurir, 23.Jan.2011, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SINOVI SAMO BLEDE KOPIJE SLAVNIH OČEVA
Iver ponekad pada daleko od klade! San svakog oca je da mu deca budu bolja i uspešnija od njega, ali kad je srpski fudbal u pitanju, malo koji roditelj može da se podiči takvim uspehom. Sinovi mnogih poznatih fudbalera krenuli su stopama svojih očeva, najavljivani su kao veliki talenti i potencijali, da bi potom ostali u senci roditelja. Razloga za to je
Iver ponekad pada daleko od klade!
San svakog oca je da mu deca budu bolja i uspešnija od njega, ali kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je srpski fudbal u pitanju, malo koji roditelj može da se podiči takvim uspehom. Sinovi mnogih poznatih fudbalera krenuli su stopama svojih očeva, najavljivani su kao veliki talenti i potencijali, da bi potom ostali u senci roditelja. Razloga za to je mnogo - teret slavnog prezimena, nesportski način života, nedostatak kvaliteta... Ipak u to sada nećemo ulaziti. Naša želja je da samo napravimo paralelu između karijera nekadašnjih asova i njihovih naslednika.
Kako nemamo prostora da opišemo baš sve primere, odlučili smo se za one najdrastičnije, a za neku drugu priliku ostavićemo priču o naslednicima Zorana - Čave Dimitrijevića, Slađana Šćepovića, Pavla Grubješića...
Pred njima je budućnost
Zoran Batrović i Mitar Mrkela nekad su bili veliki fudbaleri Partizana i Crvene zvezde, a njihovim stopama krenuli su naslednici Veljko i Andrej. U pitanju su momci koji još nemaju 20 godina, pa je suviše rano govoriti o tome jesu li dosegli slavu poznatih roditelja, ali ukoliko bi se zaključak donosio isključivo na osnovu njihovog talenta, sumnja ne bi postojala. Zoran je čak bio u redovima slavnog Arsenala, odakle se vratio u Partizan, a Andrej Mrkela trenutno nastupa za Rad s Banjice.
Dušan i Vujadin Savić
Legendarni napadač Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije Dušan Savić nije dobio status Zvezdine zvezde, ali je svakako jedan od najboljih fudbalera u istoriji kluba s Marakane. Njegove majstorije teško da će iko nadmašiti, a sin Vujadin sigurno neće, budući da, za razliku od oca, igra na poziciji štopera. Mladi defanzivac je dugo najavljivan kao veliki talenat crveno-belih, da bi vrlo brzo otišao u Francusku, gde do sada nije dokazao da nosi fudbalske gene svog oca Dušana.
Branko i Milan Smiljanić
Navijači Partizana Branka Smiljanića pamte kao odličnog fudbalera (koji je sada dobar trener), ali njegov sin Milan je svojevremeno dizan u visine, kao uostalom i cela klasa 1986. godišta crno-belih. Međutim, predviđanja se nisu obistinila i Lola se posle neuspešnih sezona provedenih u Espanjolu vratio na pozajmicu u Humsku, gde trenutno igra ispod nivoa, koji je postavio u svom prvom mandatu u Partizanu.
Blagoje i Veljko Paunović
Blagoje Paunović u Partizanu je proveo punih deset godina, a za to vreme odigrao je 335 mečeva za tim iz Humske, a u dresu tadašnje SFR Jugoslavije zabeležio je 39 nastupa, da bi se potom upustio u trenerske vode. Njegov sin Veljko bio je velika nada kluba iz Humske, ali je suviše mlad otišao u španski Atletiko Madrid, pa je prerani odlazak ostavio trag u njegovoj karijeri, budući da je tek nakon sedam godina u dresu Tenerifa pokazao koliko zaista može. Karijeru je zbog povrede završio 2008. godine u matičnom Partizanu, a za reprezentaciju je igrao svega dvaput.
I Dekijeva majka igrala fudbal
Kapitenu fudbalske reprezentacije Srbije Dejanu Stankoviću ne samo da je otac bio fudbaler OFK Beograda, nego se najvažnijom sporednom stvari bavila i majka Dragica. Ona je, i to sa mnogo uspeha, nastupala za ŽFK Sloga, pa je sasvim normalno što je Deki izrastao u najtrofejnijeg srpskog igrača svih vremena, a na dobrom je putu i da postane igrač s najviše nastupa u nacionalnom dresu. Fudbaler Intera je do sada odigrao 95 meča za reprezentaciju i da bi prestigao savu Miloševića neophodno mu je još osam utakmica.
Milko i Mario Đurovski
Prelaskom iz Crvene zvezde u Partizan Milko Đurovski postao je ikona srpskog fudbala, budući da je tim potezom pomerio granice sporta u Srbiji. Bio je odličan fudbaler, veliki šoumen, ali njegov sin Mario uspeo je da se dokaže samo u ovom drugom. Kad je reč o igračkim kvalitetima, on ih nesumnjivo ima, ali veliki teret koji nosi sa sobom i njegov temperament često su uticali na to da se u javnosti češće pojavljuje zbog stvari koje nemaju veze s fudbalom.
Dragiša i Vladan Binić
Sa Crvenom zvezdom je osvojio titulu evropskog šampiona, a posle toga se preselio u Slaviju iz Praga, gde je igračku karijeru počeo i njegov sin Vladan. Naslednik jednog od najbržih fudbalera koji su ikad nastupali na prostoru bivše Jugoslavije za češki klub odigrao je 14 utakmica i postigao tri gola, da bi se potom vratio u Srbiju, u kojoj je krenulo stagniranje u njegovoj karijeri.
Nenad i Nenad Bjeković
Koliko slavno očevo ime, ali i njegova funkcija, mogu da sputaju razvoj deteta najbolje se vidi iz primera Nenada Bjekovića. U vreme kad je Nenad Bjeković junior stasao da nastupa za prvi tim Partizana, njegov otac je obavljao funkciju sportskog direktora u klubu iz Humske, pa su mladog fudbalera svi gledali kroz tu prizmu, što se odrazilo na njegovu karijeru. Mlađi Bjeković nije uspeo da se izbori s tim teretom i nije napravio karijeru kakva se od njega očekivala.
Đorđe i Dejan Milovanović
Stariji je bio poznat kao Đoka Bomba, a taj nadimak preuzeo je i njegov sin Dejan, koji je pokazao da je od oca nasledio strahovito jak šut desnom nogom. U Crvenoj zvezdi igrao je dobro, izborio je sebi odlazak u Francusku, a potom je usledio veliki pad u njegovoj karijeri. Prošle godine se vratio na Marakanu, ali mu ni to nije pomoglo da dostigne formu koja bi nagovestila da bi mogao da dostigne slavu poznatog oca.
