Izvor: RTS, 10.Avg.2010, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin gasi požare
U gašenju šumskih požara, kao član posade protivpožarnog aviona učestvovao ruski premijer Vladimir Putin. Požari ne jenjavaju, šteta veća od 10 milijardi dolara, a posledice oseća i državni vrh - rekordan pad popularnosti Putina i Medvedeva. Ekolozi smatraju da vlast snosi krivicu.
Ruski premijer Vladimir Putin učestvovao je u gašenju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << šumskih požara u Rjazanjskoj oblasti, kao član posade protivpožarnog aviona amfibije "be-200", javile su ruske novinske agencije.
Predsednik ruske vlade je, tokom polučasovnog leta, zauzimao mesto drugog pilota u kabini aviona i učestvovao u zahvatanju vode iz reke Oke i u njenom izbacivanju na šumu u plamenu u okolini Rjazanja, javio je Itar-Tas.
Tokom leta, Putina su pratili ministar za vanredne situacije i civilnu odbranu Sergej Šojgu i gubernator Rjazanjske oblasti Oleg Kovaljov.
Ruski premijer je, najpre, seo za ekran kojim se kontroliše požar iz aviona, a potom je neočekivano ušao u kabinu i zauzeo mesto drugog pilota, navodi agencija i dodaje da je Putinu kratku instrukciju dao načelnik vazduhoplovne uprave Ministarstva za vanredne situacije Rafail Zakirov.
Tokom leta, Putin je pratio aktivnosti drugog aviona "be-200", a uočen je i požar stepe u blizini dva sela, posle čega je gubernator Kovaljov telefonom pozvao lokalne vlasti i naložio preduzimanje neophodnih mera.
Rusiju je pogodila vatrena stihija u kojoj je, do sada, poginulo 52 ljudi, dok je oko tri i po hiljade stanovnika ostalo bez krova nad glavom.
Situacija se ne menja
Površina šuma i polja zahvaćena požarima, za poslednja 24 sata, nije se smanjila, dok se u Podmoskovlju čak povećala, saopštilo je Ministarstvo za vanredne situacije Rusije.
Dnevnik "Komersant" piše da su neviđene vrućine i požari, za mesec dana, Rusiji naneli štetu od oko 15 milijardi dolara, ili oko jedan odsto bruto domaćeg prozivoda. List navodi da je reč samo o direktnim i kratkoročenim štetama po privredu, a da teže posledice još niko nije izračunao.
Kao i u ponedeljak, požarima je zahvaćeno 174.000 hektara. Pojavilo se 247 novih požara, ugašeno 239 i dalje gori 557, od kojih 68 velikih. U gašenju učestvuje više od 165.000 ljudi i 26.000 jedinica tehnike.
Nakon vrućina prete oluje
Ministarstvo je saopštilo da je situacija sa požarima u Moskovskoj oblasti i dalje opasna, da je u 37 požara zahvaćeno skoro 190.000 hektara. Navodi se da nema pretnji za naselja i privredne objekte.
Saopšteno je da su ugašeni šumski požari u rejonu nukleranog centra u blizini grada Snježinsk, u Čeljabinskoj oblasti. Vatra se tamo pojavila u petak i zahvatila oko 10 hektara.
Državna Rosijska gazeta piše da meteorolozi upozoravaju da, posle vrućine i suša, mogu da dođu oluje i pljuskovi. Rizik od druge "meteo kataklizme", kako piše list, postoji ne samo za Centralnu Rusiju, već i za pojedine delove Urala, Severnog Kavkaza, oblasti sa rekama i jezerima.
List ocenjuje da činovnici, međutim, teško da će uzeti u obzir takve prognoze. "Često zakoni fizike, uz pomoć kojih možete sprečiti mnogo rizika, ništa ne znače za činovnike i protivureče njihovim sopstvenim zakonima", piše dnevnik.
Ekolozi: Krive vlasti
S druge strane, ekolozi ukazuju da su u problemima sa požarima krive vlasti, ali da ne žure sa ispravljanjem grešaka. Prema njihovoj oceni, razrušen je sistem čuvanja šuma, a finansiranje smanjeno.
Do reforme šumarstva, protivpožarnu bezbednost osiguravalo je 70.000 šumara i oko 130.000 drugih radnika, a sada ih je svega 12.000. Ekolozi smatraju da je neophodno minimum 20.000 ljudi.
Oni upozoravaju da će se situacija sa požarima ponoviti, ukoliko ne bude obnovljenja specijalizovana državna šumska služba i stvoren jedinstven sistem avijacione kontrole šume.
Da je takav sistem postojao, smatraju oni, šteta od vrućina i požara, ove godine, mogla bi biti manja pet do deset puta i ljudskih žrtava ne bi bilo.
Kako smatraju analitičari, novac koji je ove godine potrošen za likvidaciju posledica požara bio bi dovoljan za jednu godinu finansiranja šumske službe.
Pad popularnosti Putina i Medvedeva
Nedavna istraživanja javnog mnenja tri ugledne agencije, pokazala su pad popularnosti do najnižeg nivoa, za poslednjih nekoliko godina, i predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina.
Po podacima fonda Javno mnenje, u januaru, Medvedevu je verovalo 62 odsto građana,a 1. avgusta 52 odsto. Tako nisku podršku, on je imao samo 2008. godine, kada je počela ekonomska kriza.
Anketa je pokazala da je Putinu, u januaru, verovalo 69 odsto anketiranih, a sada 61 odsto, kao i 2006. godine.
Nezavisimaja gazeta piše da ankete "verovatno nisu uzele u obzir nervozu ljudi zbog dejstva vlasti na gašenju požara".
"Državna elita je ispala malo efikasna pred vatrenom stihijom. Ali požari verovatno neće uticati na promenu sistema upravljanja zemljom", dodaje list.
