Izvor: Politika, 08.Nov.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke internet opozicije
Rusiji su potrebne korenite promene. Žitelji najveće države sveta siti su „stabilnosti“ i političkog vođstva Vladimira Putina. Stasalo je novo pokolenje koje nije spremno da gubi vreme. Opozicija će morati odlučnije da pokaže zube.
Sve pomenuto stoji u najnovijoj analizi grupe sociologa okupljenih oko ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja „Levada“.
U dokumentu se navodi da 57 odsto ispitanih smatra da su zemlji neophodne duboke reforme, a čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << petina je spremna na „odlučnu smenu vlasti“. Svega 10 odsto zadovoljno je aktuelnim stanjem, dok 19 procenata veruje da sadašnja vlast čine sve što je u njenoj moći da zemlju povede putem uspeha.
„Sazrelo je vreme promena i shvatanje da izbori više nisu adekvatan mehanizam za smenu vlasti“, izjavio je direktor „Levada centra“ Lev Gutkov. „Pad poverenja u putinsko rukovodstvo vidljiv je, kao i osećaj bezalternativnosti“.
Kuda ovakvo stanje može da odvede zemlju pokušali su da procene u Centru za strateška istraživanja (CSI) i izneli tri moguća raspleta, unapred odbacujući bilo kakvu mogućnost izbijanja oružane pobune.
Prvi i najrealističniji scenario, po stručnjacima CSI, jeste obnavljanje masovnih građanskih protesta, izazvanih bilo čime, i sa nepredvidivim posledicama.
Druga mogućnost je dobrovoljna rekonstrukcija vlasti koja ne pretpostavlja obavezno i ostavku predsednika. Dovoljna bi bila i smena premijera Dmitrija Medvedeva koji ne uživa visok ugled među sunarodnicima.
Treći scenario bavi se ubrzanom degradacijom stanovništva, odumiranjem nacije zbog gubitka radnih navika i depresijom usled osećanja sopstvene beskorisnosti, ali i zbog alkohola.
Da li je ruska opozicija zaista došla do organizacione tačke kada može kvalitetno da sprovodi političke promene, pitanje je o kojem mozgaju i oni iz vlasti i oni koji bi da ih smene.
Ako se kao mogući aduti za izazivanje „nezadovoljstva masa“ računaju: skandal sa pankerkama iz grupe „Pusi rajot“, privremeno hapšenje poznate televizijske voditeljke Ksenije Sopčak, konfiskovanje oko milion evra namenjenih finansiranju učesnika moskovskih protesta, ili nedavno hapšenje Sergeja Udaljcova, koordinatora „Levog fronta“, onda stvari baš ne stoje onako kako bi neki voleli da ih predstave.
Teško je pretpostaviti da bi Rusi masovno krenuli u „odbranu demokratskih prava“ svih pomenutih. Očigledno je potrebno nešto konkretnije, čega trenutno nema.
Sve navedeno ne ukida činjenicu da je opozicija u Rusiji pod izuzetnim pritiskom vlasti. Lideri najrazličitijih antiputinskih organizacija i pokreta neretko bivaju privođeni, provocirani, a njihova delatnost stavlja se u kontekst koji vlastima daje odrešene ruke za efikasnu protiv akciju.
Ono čime opozicionari, zasad, ne mogu da se podiče je činjenica da pomenuti slučajevi ne izazivaju šire reakcije običnih građana.
U vreme interneta i društvenih mreža na gromoglasno najavljivanom „štrajku miliona“ u prestonici se pojavi jedva petnaestak hiljada ljudi. Taman koliko na boljoj utakmici neke lokalne fudbalske lige.
Pokušaj da se nešto konkretnije učini bilo je nedavno stvaranje Koordinacionog saveta opozicije. Ipak, priča koja iza svega stoji ne daje ozbiljniju sliku o sposobnosti opozicionara da pronađu efikasan način organizovanja.
Tako se i desilo da je Leonid Volkov, opozicionar iz Jekaterinburga, uz pomoć nekolicine kompjuterski obučenijih momaka organizovao internet glasanje za rukovodeći savet učesnika uličnih protesta.
Zainteresovanima je pružena prilika da, na za tu priliku posebno kreiranoj internet stranici, glasaju za 45 od oko 200 kandidata. Da bi se neko ime našlo u pomenutom spisku bilo je dovoljno da kandidat uplati oko 300 dolara. A bilo je tu uglednih imena: Aleksej Navaljni, Gari Kasparov, Dmitrij Bikov, Ksenija Sopčak, Ilja Jašin, Sergej Udaljcov...
Rezultat: ovo „lajkovanje“ privuklo je oko 90.000 „glasača“ – iz celog sveta.
Predsednik Vladimir Putin brzo je reagovao. Na sastanku sa Mihailom Fedotovom, prvim čovekom predsedničkog Saveta za ljudska prava, predložio je da u sastav Saveta uđe troje prvoplasiranih sa internet liste opozicionara.
„Spremni su da rade, i ljudi im veruju, sudeći po rezultatima glasanja“, objasnio je Putin.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 08.11.2012.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
