Izvor: RTS, 11.Nov.2014, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komorovski: Nada u ponovnu saradnju s Rusijom
Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski rekao je poljskoj televiziji TVP da ne gubi nadu da će Rusija ponovo biti partner Zapadu s kojim će moći opet da se sarađuje bezbedno. Komorovski je u istom intervjuu, međutim, oštro kritikovao izjavu Vladimira Putina da je Poljska, zbog učešća u rasparčavanju Čehoslovačke zaslužila napad Hitlerovog Trećeg Rajha.
Bronjislav Komorovski je u intervjuu poljskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << televiziji TVP uoči današnjeg Dana nezavisnosti Poljske rekao da je Rusija je suviše velika zemlja da bi u njoj sve bilo unapred zauvek dato, prenosi Beta.
"Ne gubim nadu da će se Rusija vratiti na mirni put modernizacije, jer u suprotnom nehe ostati ništa od veličine Rusije, a biće samo problemi. Rusija može da bude bezbedna za ostatak sveta ako se vrati na taj put modernizacije", rekao je Komorovski.
Komorovski je rekao da poslednji potezi i sankcije međunarodne zajednice uvedene Rusiji deluju i da ih osećaju i ruska privreda i ruska rublja.
"To vide i ruski političari i građani. Nadajmo se da je moguća unutrašnja korekcija ruske politike", rekao je poljski predsednik.
Prema oceni Komorovskog, Poljska ovu 96. godišnjicu nezavisnosti može da proslavlja uz osećaj da je bezbednija nego ikada, bez obzira na dešavanja u Ukrajini.
"Možemo iskreno da kažemo da Poljska nije bila nikada tako bezbedna kao sada, u najmanju ruku poslednjih nekoliko stotina godina. To ne znači da nemamo problema iza istočnih granica Poljske, istočnih granica Ukrajine. Ali, nikada nismo bili opremljeni tako jakim sredstvima odbrane kao sada, kao što su NATO, jaka poljska armija i privredni temelji", rekao je Komorovski.
Poljski predsednik istakao je da Poljska ne mora da se zbog krize na istoku od njenih granica sada panično i ubrzano naoružava i da je iskoristila 25 godina mira i slobode bolje nego neko druge zemlje, ali je dodao da je potrebno da se ubrza modernizacija poljske armije.
Tumačenja istorije
Komorovski je, sa druge strane, oštro tezu odbacio predsednika Rusije Vladimira Putina da je Poljska zaslužila napad Hitlerovog Trećeg Rajha zato što je i sama učestovala u rasparčavanju Čehoslovačke i upozorio da bi po takvom "bolesnom tumačenju" i Sovjetski Savez zaslužio Hitlerov napad 1941. godina i stradanja tokom Drugog svetskog rata.
"Vidi se da predsednik Putin nije diplomac na katedri istorije na svom univerzitetu. Kada bi bio, znao bi da prosta logika njegove izjave vodi tome da je onda i Sovjetski Savez dobio to što je zaslužio kada je 22. jula 1941. godine Adolf Hitler napao SSSR", rekao je Komorovski.
"A, onda je nastupila glad, došla je smrt, bio je Staljingrad i milioni ubijenih ljudskih bića. Dakle, to je bolestan način gledanja na istoriju", rekao je poljski predsednik.
Putin je nedavno u razgovoru sa ruskim istoričarima branio pakt Ribentrop-Molotov o nenapadanju između Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog Saveza iz avgusta 1939. godine koji je u tajnom aneksu sadržao dogovor o podeli sfera uticaja, tako da Nemačkoj pripadne Litvanija, a Sovjetskom Savezu Finska, Estonija, Letonija i deo Rumunije.
Poljsku bi po tom tajnom aneksu podelili Nemačka i SSSR što se i desilo 17 dana nakon što je Nemačka 1. septembra 1939. godine napala Poljsku i započela tako Drugi svetski rat, pošto je 17. septembra Crvena armija ušla u istočne delove Poljske, odnosno delove koji su, kao i baltičke zemlje i finska, do Brest-Listovskog mira 1918. pripadali Rusiji.
Dok je 2009. godine Putin taj nemačko-sovjetski pakt osudio kao nemoralan, sada je ocenio da su se u to vreme potpisivali takvi paktovi, a da nema ničeg lošeg u tome što SSSR nije hteo da ratuje i bilo mu je potrebno vreme za modernizaciju armije.
Povodom optužbi da se Moskva po tom paktu dogovorila s Berlinom da rasparčaju Poljsku, Putin je sada rekao da je Poljsku stigla odmazdaza to što se uključila u parčanje Čehoslovačke.
Poljska je u jesen 1938. godine zloupotrebila Minhenski sporazum kojim su velike sile dale blagoslov Hitleru da anektira Sudete, oblasti naseljene nemačkom manjinom i poslala je vojsku u oblast Ćešina na severoistoku Češke i anektirala oblasti nastanjene poljskom manjinom oko kojih su dve mlade države vodile spor od kraja Prvog svetskog rata 1918.
Nakon Drugog svetskog rata oblast je vraćena Čehoslovačkoj, a spor je okončan sporazumom o granicama između Čehoslovačke i Poljske 1958. godine.
Na godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata 2009. godine u Gdanjsku tadašnji predsednik Poljske Leh Kačinjski osudio je ankesiju oblasti oko Ćešina kao greh i grešku koju je današnja Poljska u stanju da prizna i zatraži za nju oproštaj od Čeha.
Upravo to mračno poglavlje iz poljske istorije sadašnja premijerka Poljske Eva Kopač navela je kao pouku koju je Poljska izvukla iz istorije da nikada više ne bi učestvovala ni u kakvom rasparčavanju i otimanju teritorije suseda, pa ni teritorija u Ukrajini koje su nekada pripadale Poljskoj.
