Izvor: Politika, 19.Jun.2013, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearna proba za Rohanija
Novi iranski predsednik pod lupom SAD i zapadnih saveznika
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pobeda Hasana Rohanija na predsedničkim izborima u Iranu za Vašington je apsolutno iznenađenje: uprkos svoj sili obaveštajaca, diplomatiji, institutskim i medijskim analitičarima, niko je nije predvideo, a pogotovo je šokantnom doživljen njegov uspeh već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prvom izbornom krugu.
Koliko iznenađenje, ona je i uslovno ohrabrenje. Ono što sad svi nastoje da dokuče jeste šta ona znači i kakvi su realni izgledi da se nešto pomeri u glavnom problemu, sukobu Irana i Zapada povodom nuklearnog programa. Geopolitička pitanja kao što je uloga Teherana kao glavnog oslonca sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, zasad je u drugom planu.
Glavna dilema pri tom nije toliko šta će da učini Rohani nego da li će i koliko omekšati vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. „Vrhovni vođa je taj koji odlučuje o nuklearnoj politici i mi ne predviđamo da će izborni rezultat tu činjenicu da promeni”, citirao je „Volstrit džornal” neimenovanog funkcionera američke vlade.
U sagledavanju moguće uloge novog predsednika, ovde se prizivaju kako njegove izjave iz kampanje tako i raniji stavovi i potezi, pri čemu se ukazuje na očigledan paradoks njegovog položaja: glasovi koje je dobio od Iranaca željnih promena stavljaju ga u ulogu reformatora, dok je po svojoj političkoj biografiji on samo režimski insajder koji je celu karijeru proveo u centru iranskog konzervativnog establišmenta, a koga od drugih razlikuje nešto više diplomatska retorika.
Jedna od najintrigantnijih teza koja se pomalja iz medijskih analiza jeste da izbor Rohanija daje šansu Hamneiju da bar donekle ublaži svoju poziciju, pri čemu vrhovni verski vođa eventualno popuštanje prema Zapadu to može da proknjiži na račun predsednika i time očuva svoju reputaciju nepopustljivog.
„Izbor Rohanija mogao bi da znači da Hamnei shvata dubinu iranske krize i da je voljan da novom predsedniku omogući da poploča neki put za izlaz”, ocena je Alireze Nadera, analitičara za Iran u Rend korporaciji.
Ono što je nesumnjivo, to je da će Rohani na međunarodnoj sceni biti mnogo umereniji od svog prethodnika, Mahmuda Ahmadinežada. Nešto od toga se već videlo u njegovom pobedničkom govoru u nedelju, kada je promenu iranskog stava uslovio promenom pristupa Zapada prema Iranu.
Sada je dilema i u čijem delu terena je lopta i ko će prvi da ponudi neke ustupke: Amerika da eventualno ublaži sankcije, a Iran da se na nešto obaveže kad je reč o njegovom nuklearnom programu.
Prema analizi „Vašington posta”, Rohani je dobio podršku Iranaca prvenstveno zbog svojih stavova o domaćim ekonomskim i društvenim pitanjima, dok mu je nuklearna politika bila u pozadini. Dva problema su međutim povezana: iranske ekonomske nevolje su u velikoj meri rezultat američkih sankcija zbog nuklearnog programa.
Nagoveštaje šta bi u tom pogledu moglo biti možda su u onome što je već bilo: u 2004. Rohani, u ulozi glavnog nuklearnog pregovarača Irana, saglasio se sa evropskim silama da privremeno zamrzne razvoj nuklearnih postrojenja u zamenu za ekonomske ustupke. Ali, kasnije je to objasnio kao dobru trgovinu: zemlja je oslobođena pritisaka, a u potaji je nastavila realizaciju svojih atomskih planova.
Nešto slično bi moglo da se dogodi i ovoga puta. „Vašington post” citira Trita Parsija, predsednika Nacionalnog iransko-američkog saveta, koji kaže da bi Rohani mogao da Hamneija ubedi u neophodnost nekog kompromisa sa istom svrhom: da se kupi vreme. Pogotovo što je situacija danas u tom pogledu za Iran povoljnija: ima oko šest tona niskoobogaćenog uranijuma, koji bi, uz dodatnu obradu, mogao da obezbedi materijal za čak pet bombi, mada je istovremeno ispod crvene linije koju je povukao Izrael – da ima spreman eksploziv za samo jednu bombu.
Među onima koji smatraju da ne treba potcenjivati promene koje može da donese Rohani jeste i komentator agencije Blumberg, koji ukazuje na to da uprkos tome što će dužnost obavljati u senci vrhovnog verskog vođe, novi predsednik neće biti bespomoćan i da će iranskoj politici udariti svoj pečat. Pogotovo zato što iskustvo pokazuje da su evolutivne političke promene mnogo poželjnije od onih revolucionarnih.
M. Mišić
objavljeno: 19.06.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
