Prvi direktni predsednički izbori u Srbiji su održani 9. decembra 1990. godine i tada je za predsednika izabran lider Sps Slobodan Milošević.
Dosad je održano deset predsedničkih izbora.
Funkcija predsednika Republike ustavom je uvedena 1990. godine.
Pre toga postojala je funkcija predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije, koja je uvedena 1974. godine a do tada je funkciju predsednika obavljao predsednik Prezidijuma narodne skupštine. Prema ustavu, izbori za predsednika Srbije održavaju se svake pete godine.
Prvi direktni i višestranački izbori za predsednika republike Srbije, su održani 9. decembra i tada su na listi bila 32 kandidata, ubedljivu pobedu je odneo Slobodan Milošević lider Sps, i predsednik srpskog državnog Predsedništva. On je osvojio 65,34 odsto glasova.
Lider Spo Vuk Drašković je zauzeo drugo mesto sa 16,4 odsto glasova, a sledili su ih Ivan Đurić, Sulejman Ugljanin, i Vojislav Šešelj.
Posle toga su održani i vanredni predsednički izbori, na kojima je učestvovalo sedam kandidata. Miloševiću se najviše suprotstavio tadašnji premijer Milan Panić, iza koga je stala opozicija. Opet je Milošević odneo pobedu i dobio nov mandat. Na izborima te godine bilo je tačno 17 kandidata. Izbori su bili raspisani u julu 1997 a održani su 21. septembra i 5. oktobra.
Kako niko od kandidata nije imao većinu, ušli su u drugi krug kandidat socijalista Zoran Lilić i lider radikala Vojislav Šešelj.
Prema podacima izborne komisije Šešelj je pobedio Lilića, međutim njegova pobeda nije proglašena jer na izbore nije izašao dovoljan broj birača, novi izbori su bili meseca decembra iste godine.
Na listi se nalazilo sedam kandidata, socijalisti su na novim izborima kandidovali Milana Milutinovića, koji je u drugom krugu prema podacima pobedio Šešelja tesnom većinom. Pošto je Milanu Milutinoviću mandat isticao u januaru 2003. godine, izbori za šefa države su raspisani za 29. septembar 2002. godine, u prvom krugu od 11 kandidata najviše glasova dobili su tadašnji predsednik Srj Vojislav Koštunica i njegov protivkandidat Miroljub Labus, koga je podržao Dos.
U drugom krugu Koštunica je dobio više glasova od Labusa, ali na birališta nije izašao dovoljan broj birača pa predsednik nije izabran.
Novi izbori su održani 8. decembra iste godine. Na ponovljenim izborima najviše glasova su dobili Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj. Drugog kruga nije bilo jer nije izašlo više od polovine upisanih birača. Nakon što je Milutinoviću istekao mandat 2003. godine vršilac dužnosti predsednika Srbije postala je tadašnja predsednica republičke Skupštine Nataša Mićić, koja je raspisala nove izbore za novembar 2003. godine.
Na izborima je učestvovalo šest kandidata i najviše glasova su dobili Tomislav Nikolić zamenik predsednika Srs i Dragoljub Mićunović koga je kandidovao Dos. Ni tog puta predsednik nije izabran jer na biračka mesta nije izašao dovoljan broj glasača. Posle neuspelih izbora išlo se na nove izbore 2004. godine. Početkom te godine Dragan Maršićanin iz Dss je izabran za predsednika parlamenta i on je postao v d šefa države. Skupština Srbije je februara te iste godine izmenila zakon o izboru predsednika Republike i ukinut je cenzus od 50 posto upisanih birača.
Nakon što je Maršićanin izabran za ministra privrede za predsednika skupštine izabran je Predrag Marković. Novi izbori su održani 2004. godine bez obzira na odziv treći predsednik Srbije postao je Boris Tadić. Predsednik parlamenta je u decembru 2007. godine raspisao izbore za predsednika republike za 20. januar 2008. godine.
Tako su građani ponovo izašli na birališta 20. januara kada je održan prvi krug predsedničkih izbora. Od devet kandidata potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić dobio je prema podacima Republičke izborne komisije, blizu 40 posto glasova, a kandidat Demokratske stranke Boris Tadić 35,39 odsto.
Tog puta se opet išlo u drugi krug koji je održan 3 februara. Boris Tadić je većinom glasova pobedio Nikolića po drugi put, prvi put po novom ustavu, stupio je na dužnost predsednika republike Srbije 2012. godine.
Boris Tadić je u aprilu podneo ostavku, i skratio svoj mandat, koji je trebalo da traje do februara 2013. godine, kako bi u Srbiji istog dana bili održani predsednički, parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori.
Drugi krug izbora je održan 20. maja kada je Tomislav Nikolić odneo pobedu nad Tadićem, osvojivši 49,5 odsto glasova.
On tako postaje četvrti predsednik republike Srbije, i na tu dužnost je stupio 31. maja. Jedanaesti po redu predsednički izbori održani su u nedelju 2. aprila 2017. godine, sa oko 55 odsto glasova Aleksandar Vučić kandidat Srpske napredne stranke je u prvom krugu izabran za petogodišnji mandat. Postaće peti predsednik republike Srbije, posle isteka petogodišnjeg mandata aktuelnom predsedniku Tomislavu Nikoliću 31. maja 2017. godine.
Protivkandidati pobednika izbora Vučića u svojim su prvim reakcijama isticali neregularnost i prljavu izbornu kampanju, da su predsednički izbori u Srbiji bili daleko od slobodnih i demokratskih, sve je ovo dovelo do revolta građana i pobune omladine, tako su organizovani skupovi pod nazivom Protest protiv diktature koji traju već dve nedelje, u svim gradovima Srbije, ljudi su nezadovoljni i traže bolji život. Desetine hiljada ljudi mirno protestuju na ulicama zahtevajući nove izbore, i promene oko republičke komisije kao i brojanja glasova pod strogim nadzorom odabrane komisije.
Bajden i Tramp prihvataju javnu debatu pred izbore
Predsednik SAD Džozef Bajden i njegov opozicioni protivkandidat na predsedničkim izborima u novembru Donald Tramp izjavili su danas da prihvataju javnu debatu pred izbore.
Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Apr.2024, 22:12
Pet donatora uložilo više od 50 miliona dolara u Trampovu predsedničku kampanju
Pet ključnih donatora je uložilo više od 50 miliona dolara u predsedničku kampanju Donalda Trampa, navodi se u analizi agencije Rojters.. Timoti Melon, naslednik bankarske porodice Melon, od 2022. uložio je najmanje 16,5 miliona dolara u organizaciju "Maga", koja je bliska Trampu, a poznato je da je tokom predsedničkih izbora u SAD 2020. godine uložio najmanje 20 miliona dolara u organizaciju "America First Action", koja je takođe povezana s Donaldom Trampom. Forbs...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2024
„Rokerka na TikToku“: Ko je Gordana Siljanovska Davkova, pobednica prvog kruga predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji?
Gordana Siljanovska Davkova, kandidatkinja VMRO DPME, stranke bliske Srbiji, Rusiji i Mađarskoj ubedljivo je u prvom krugu izbora pobedila svog...
Izvor: Danas, 25.Apr.2024, 21:24
Prvi zvanični rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji
Državna izborna komisija Severne Makedonije saopštila je večeras preliminarne rezultate predsedničkih izbora, prema kojima u drugi krug...
Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Apr.2024
Prvi zvanični rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji
Državna izborna komisija (DIK) Severne Makedonije saopštila je večeras preliminarne rezultate predsedničkih izbora, prema kojima u drugi...
Izvor: Danas, 25.Apr.2024
EP usvojio rezoluciju kojom se izbori u Rusiji osuđuju kao nelegitimni
Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju kojom se osuđuju, kako se navodi, nelegitimni predsednički...
Izvor: Radio 021, 25.Apr.2024
EP usvojio rezoluciju kojom se ruski izbori osuđuju kao "nelegitimni"
Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju kojom se osuđuju, kako se navodi, nelegitimni predsednički izbori u Rusiji i na "ruskim okupiranim teritorijama u Ukrajini", održani od 15. do 17. marta 2024. godine.. Poslanici Evropskog parlamenta pozivaju zemlje članice EU i međunarodnu zajednicu da ne priznaju ishod izbora kao legitiman, jer su, kako navode, održani na nezakonito okupiranim teritorijama Ukrajine i unutar Rusije, i "nisu bili ni slobodni ni pošteni".
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Apr.2024
.jpg)
