Izvor: Politika, 06.Feb.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar na interese SAD
Američki eksperti za bezbednost ne kriju da promene na Bliskom istoku poprilično komplikuju njihove napore u borbi protiv terorizma
Taman onoliko koliko se investitori na svetskim berzama plaše da bi nemiri u državama oko Sueckog kanala i Crvenog mora mogli da izazovu drastičan rast cena nafte i hrane, toliko se ako ne i više plaše američki bezbednjaci koji se bave borbom protiv terorizma. Uprkos tome što se SAD zalažu za demokratiju i slobodu govora, decenijama su podržavale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko autoritarnih režima na Bliskom istoku i u severnoj Africi kako bi, s jedne strane, obezbedile svoje ekonomske interese koji se tiču snabdevanja naftom, a s druge strane, olakšale borbu protiv terorističkih grupa.
Ukoliko posle pada s vlasti tuniškog predsednika Ben Alija dođe i do obaranja egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka u Egiptu i jemenskog predsednika Alija Abdulaha Saleha, to će praktično značiti raspad američke bezbednosne strukture u ovom regionu. Samim tim i evropske bezbednosne strukture, budući da je, izuzev po pitanju problema somalskih pirata, EU praktično prepustila Amerikancima ovaj region.
Dodatni udarac su i protesti u zemlji još jednog američkog prijatelja jordanskog kralja Abdulaha Drugog, dok je zasad jedini stabilan faktor u ovom regionu Saudijska Arabija. Štaviše, za pojedine analitičare sada je odjednom i sirijski predsednik Bašar Asad „manje zlo” nego pre turbulencija u zemljama koje su predstavljale takozvani „umereni blok” u regionu.
Premda se američki predsednik Barak Obama i šefica diplomatije Hilari Klinton otvoreno zalažu za demokratiju u bliskoistočnim zemljama, američki eksperti za bezbednost ne kriju da ovakve promene poprilično komplikuju napore SAD u borbi protiv terorizma. Prema oceni eksperata, američki zvaničnici za borbu protiv terorizma moraće odmah posle promena da brzo reaguju i da učvrste odnose sa bliskoistočnim obaveštajnim i bezbednosnim službama.
Ono čega se američke bezbednosne službe najviše plaše je da dugotrajna konfuzija oko toga ko će zaista preuzeti vlast ugrozi mogućnost da se brzo reaguje u slučaju opasnosti od eventualnih napada Al Kaide i drugih terorističkih grupa. Vašington najviše brinu ekstremne islamističke grupe i kako će promene u Kairu i Sani uticati na njihov rad.
„U ovom trenutku situacija je toliko fluidna da je prosto nemoguće odrediti se o tome kakve će biti dugoročne posledice”, kaže za AP Rodžet Krisi, bivši zvaničnik u Klintonovoj i drugoj Bušovoj administraciji zadužen borbu protiv terorizma.
Čak i ako ne dođe do promena režima u Jemenu a nastave se protesti u Sani, zvaničnike za borbu protiv terorizma brine da će se njihove jemenske kolege više usmeriti na odbranu vlasti, čime će dati veći manevarski prostor Al Kaidi na Arapskom poluostrvu, za koju se sumnja da proteklih meseci priprema napade na SAD. Zbog toga ne čudi što je Obama protekle sedmice poručio jemenskim vlastima da je neophodna „snažna akcija” protiv Al Kaidinih instalacija.
Ipak, ukoliko narednih meseci ekstremisti uspešno realizuju bar jedan teroristički napad na SAD ili američku vojsku u regionu, to će primorati Amerikance da smanje zavisnost o svojih bliskoistočnih partnera i da se u bezbednosnom radu oslone više na sopstvene snage. A taj posao neće biti nimalo lak budući da i sa sadašnjim saveznicima u arapskom svetu SAD beleže niz neuspelih napada u Jemenu i Al Kaidinoj bazi u Pakistanu.
U SAD se već razmatra i takozvani najgori mogući scenario, a to je, prema oceni bivšeg zamenika državnog sekretara Nikolasa Bernsa, da na vlast u Kairu dođu radikalni pokreti.
Istorijski, klatno koje se posle bliskoistočnog rata 1973. godine pomerilo u korist SAD i njihovih bezbednosnih i ekonomskih interesa u ovom regionu, nema sumnje za samo nekoliko proteklih sedmica je promenilo smer i krenulo na drugu stranu. Pri čemu se to dogodilo a da u to Iran nije umešao prste (bar zvanično), Al Kaida nije izvela nikakav teroristički napad, Hamas nije pokrenuo treću intifadu a Hezbolah nije napao Izrael.
N. Radičević
objavljeno: 07.02.2011
.jpg)
