Izvor: Politika, 06.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijunska ispravka
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. novembra – U rečniku šefa Bele kuće kao da ne postoji reč "povlačenje". Potvrđeno je to i juče kad je, komentarišući izveštaj američkih obaveštajaca da je Teheran "zamrzao" program za pravljenje atomske bombe, Džordž Buš istakao da ne povlači svoje ranije tvrdnje da Teheran ostaje "opasan".
Nije ispoljio, nastavlja se u zapažanju reportera Si-En-Ena, ni trunku spremnosti da prizna da je prethodno omanuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u procenama nuklearnog kursa zemlje koju je poodavno svrstao u "osovinu zla". Na odstupanje od svojih ubeđenja nije ga nagnalo ni to što su ovdašnji špijuni najnovijim raportom pokazali da su "smogli snage" za ispravku, da bitno koriguju svoje procene i praktično opovrgnu ono što su donedavno tvrdili.
U izveštaju iz 2005. tvrdili su da je Iran rešen da stvori nuklearni arsenal, podseća se, da bi sada konstatovali kako je Iran još 2003. obustavio rad na takvom projektu. Ondašnji šefovi Nacionalnih obaveštajnih procena (NIE), koje proizlaze iz objedinjenog pristupa svih 16 špijunskih agencija SAD, nastoje da se opravdaju objašnjenjem da "nisu počinili grešku već da su nalaz doneli na osnovu raspoloživih podataka, koji su se ispostavili kao nedovoljni"...
U međuvremenu je, konstatuju "Vašington post" i "Njujork tajms", poboljšan špijunski rad: skupljeno je više uverljivih informacija – neposrednim angažmanom ljudstva, satelitskim presretanjem komunikacija, uvidom u poverljive kompjuterske sadržaje. Još važnija od toga bila je, kako se naglašava – promena u pristupu pribavljenom materijalu. Umesto jednomišljeništva, obavezujuće saglasnosti kao na kružocima, novi šef svih obaveštajnih službi – admiral Majkl Mekonel – zatražio je, navodi se, iznošenje ocena bez ustručavanja i težnje da budu "u skladu" i da nije mana ako se kaže da se ne zna odgovor na neki izazov. "Ne zna se" je novi izraz u radu NIE, prenosi "Post" iskaz jednog od sastavljača novog špijunskog izveštaja. Ohrabruju se različita mišljenja, dodaje "Tajms".
Dopuštanje zaduženima da "se sve sazna", da ukažu kako se "nešto ne zna" i da je vredna činjenica i ono što ostaje nepoznato, promenilo je ne samo metodologiju i atmosferu ("niz dlaku") nego i doprinelo da se postignu realniji nalazi. U vreme kad se vlastima zamera da "mestimično gube kontakt sa stvarnošću", dodatno je važno to što, sugerišu analitičari, oni koji političarima daju "višak informacija" sada tu poverljivost više zasnivaju na poštovanju stvarnosti, iako ona ostaje delimično i protivrečna i nedokučiva.
Frapantno je, kako se upravo otkriva, da su CIA i slične agencije zadržale olakost u opredeljivanju o strateškim kretanjima, čak i posle utvrđene greške u tvrdnji da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje, a što je dovelo i do rata i do globalnog političkog potresa koji još traje. Dve godine po ispostavljanju "iračke omaške" obaveštajna mreža je, ukazuje se, ponovo zastranila tvrdeći da je Iran rešen da proizvede atomsku bombu, zbog čega su mu izrečene sankcije i UN i posebno SAD, pa ostaje pitanje – kakav bi tek svetski lom nastao da je, s neosnovanim procenama, poveden još jedan veliki rat?
Ovdašnji analitičari listom slute da su najnovijim raportom obaveštajne službe pokazale da su izvukle pouke iz greške počinjene s Irakom. Ujedno se komentatori slažu s Bušom, samo donekle – zalažu se za mere koje će odvratiti Iran od "mogućne obnove programa za nuklearno naoružanje", ali nalaze da je put ka tome – direktan dijalog Vašingtona s Teheranom, pri čemu neki ukazuju na to da takav razgovor treba da počne bez uslovljavanja da se Iran prethodno "uverljivo" odrekne ambicija da postane nuklearno naoružana sila.
Pojedini eksperti puštaju u opticaj slutnju da Buš stoji "iza najnovijeg izveštaja NIE". Kao, odgovara mu tvrdnja da je Teheran "zamrzao" program za pravljenje atomske bombe, jer je Amerika uvidela da više nije uverljiva njena pretnja raketnim udarima po atomskim postrojenjima Irana. Među razlozima za takvu "rezervisanost" su i razapetost postojećim ratovima u Iraku i Avganistanu, kao i okolnost da – realno "ne zna" gde su sve postavljeni iranski "sumnjivi" pogoni...
[objavljeno: ]
