Izvor: Blic, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na svet gledam dečjim očima
I u svojim knjigama i van njih trudim se da na svet gledam očima deteta; da razvijam radoznalost i podstičem pitanje „zašto" - rekao je u razgovoru za „Blic" Havijer Sijera, popularni španski pisac čija su dela svetski bestseleri, koji je od 15. do 18. novembra gost Beograda, a ovdašnjoj publici poznat po romanima „Devojka u plavom" i „Tajna večera" („Laguna").
Govoreći još o svom odnosu prema svetu, Havijer Sijera napominje: „Kad kažem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << očima deteta, ne mislim bukvalno. Govorim o svojevrsnoj nevinosti i nepretencioznosti, snazi čoveka da pita i traži odgovore, a ne da se postavlja kao da sve zna i da je uvek u pravu. Uostalom, čovek je suštinski živ dok (se) pita."
Koja su vam se pitanja ili utisci nametnuli u susretu sa Beogradom?
- Malo vremena sam ovde. Moj prvi utisak, još iz kola, jesu zgrade razrušene od bombardovanja. Dolazim sa predznanjima o Srbiji u vreme Prvog svetskog rata. Vašu književnost, nažalost, ne poznajem dovoljno jer i nema mnogo dela srpske literature prevedene na španski.
Dobar deo vaše karijere čini novinarstvo. Kako vidite ulogu i poziciju medija danas?
- Danas su mediji zaboravili jednu svoju važnu funkciju, nazovimo to oblikovanje ljudske svesti edukacijom. Sve se svodi na informaciju i na zabavu. Mislim da su mediji u fazi dekadencije.
Suštinski hramlju jer zanemaruju tu svoju važnu ulogu da obrazuju. To se posebno vidi u kulturi - ljudi se sve više zabavljaju i konzumiraju informacije, ali se ne razvija radoznalost, promišljanje. Ne otkrivaju novo ili svoje, već samo usvajaju gotovo, ono što im se servira.
Nije li jedna od osnovnih niti vašeg romana „Dama u plavom" odnos savremenog čoveka, odnosno sveta prema nenaučnim činjenicama?
- Postoje, nema sumnje, naučno manje-više nepriznate činjenice koje, priznali mi to ili ne, igraju ozbiljnu ulogu u ljudskim životima. Čovek nije samo kost i meso. Postoji nešto mnogo više od toga. Možemo to zvati transcedentnim, duhom, spiritualno... Nije bitan naziv već izvesnost i važnost tog nečeg. U svojim knjigama nisam se držao ni crkvenih ni bilo kakvih drugih shvatanja te datosti. Uostalom, mislim da je zadatak svakog čoveka da nađe svoj, da kažemo, duhovni kod, odnosno vertikalu i da je sledi uprkos iskušenjima.
Roman „Tajna večera" inspirisan je Leonardom da Vinčijem i njegovim čuvenim delom...
- Ta njegova slika je po mom sudu, poput nekih drugih iz tog vremena, imala ideju da prenese poruku. Recimo, da utiče na ljude kao mediji danas. No, ta slika ostavlja slobodu u tumačenju, razumevanju poruke, a ono čime vas determiniše u tom razumevanju i sagledavanju jeste lepota. I mene je sve to privuklo, inspirisalo da se i u literaturi pozabavim time.
Ženski likovi u vašim romanima su, na neki način, blago marginalizovani.
Iako nije pravilo, stiče se utisak da pisci tek s godinama počinju da stvaraju glavne i, da kažemo, sočnije ženske likove, a vi ste mlad pisac?
- Dobro opažanje... (smeh) Ali žene su za mene velika misterija! Ne znam, ženski univerzum je složeniji i teško ga je dokučiti. S godinama valjda stičeš saznanja i iskustva na osnovu kojih se usuđuješ da pišeš o ženi. U mom sledećem romanu glavni junak će biti žena!
Popularan u Srbiji
Jedan od najpopularnijih savremenih španskih književnika, Havijer Sijera rođen je 1971. godine u Teruelu, gradu na severoistoku Španije. Njegova dela su svetski bestseleri, a kod nas, po čitanosti, odmah je nakon Orhana Pamuka i Paula Koelja.
Pre nego što se posvetio pisanju knjiga, radio je kao novinar. Od ranog detinjstva opčinjen svetom komunikacija, svoju prvu radio emisiju imao je u dvanaestoj godini, da bi u šesnaestoj godini počeo da piše članke za novine. U osamnaestoj godini pokrenuo je internacionalni časopis „Nulta godina", a u 27. postao je urednik poznatog španskog mesečnog magazina „Izvan nauke". Sem beletristike (četiri romana), do sada je napisao tri knjige u kojima nastoji da odgonetne neke od najznačajnijih istorijskih i naučnih zagonetki.
Kod nas su objavljeni njegovi romani „Dama u plavom" i „Tajna večera" („Laguna").
U prvom nastoji da odgonetne misteriju jedne opatice koja se iz davnih vekova proteže do naših dana, a u drugom na intrigantan način „rešava" tajnu čuvenog dela Leonarda da Vinčija.
