Izvor: Politika, 23.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jaguari ne trpe zidove
Jaguari, meksički sivi vukovi, crni medvedi... svi ovi pripadnici američkog šumskog carstva biće ugroženi kada se po nalogu Vašingtona na granici između Meksika i ostalog dela Severne Amerike izgradi "srednjovekovni zid". U izveštaju dugom dve stotine stranica Meksiko je zatražio od američkog Kongresa da umesto fizičke ograde pronađe neki drugi način da zaštiti granicu. Izgradnja svojevrsnog Kineskog zida kako bi se sprečila reka nelegalnih imigranata koja utiče u SAD u potrazi za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << boljim životom već je uveliko u toku, uprkos dilemama koje u Vašingtonu podgrejavaju liberalniji politički predstavnici. Oni ističu da je anahrono u današnjem globalnom svetu graditi granice, a da će Latinosi naći način da se dokopaju Amerike dok god za njih ima u njoj posla koji "legalni građani" neće ni da vide. Meksiko je ogorčen što "prijateljski sused" briše granice kada je reč o "zajedničkom frontu" protiv narkotrafikanata ili kad mu odgovara uvoz jeftinog voća i povrća, a podiže utvrđenja protiv najezde siromašnih imigranata. Čak se i predsednik Felipe Kalderon, koji važi za velikog saveznika Vašingtona, požalio što su "meksički radnici u SAD izloženi sve većem maltretiranju". On je zatražio od predsedničkih kandidata (u SAD) da prestanu da ih koriste kao taoce u svojim retoričkim kampanjama. Svakako je mislio na najnoviju kontroverzu oko inicijative u Njujorku da se zbog bezbednosti u saobraćaju ilegalnim imigrantima dopusti da steknu vozačku dozvolu. Zbog toga što je prvo podržala takvu inicijativu, Hilari Klinton napale su dve najgledanije TV mreže Si-En-En i Foks. Lu Dobs (Si-En-En) osuo je gromoglasnu paljbu na ženskog predsedničkog kandidata demokrata okrivljujući je što zalaganjem za vanzakonska rešenja ugrožava bezbednost i sam opstanak američke nacije, sve dok ona u sledećoj televizijskoj debati nije "promenila mišljenje".
Izveštaj iz Meksika ovoga puta poziva se pre svega na "zaštitu prirodne okoline" i utvrđuje da se građenjem graničnih ograda poput nekadašnjeg Berlinskog zida, ili još uvek postojećeg Velikog zida u Kini, krši sporazum o zaštiti biljnih i životinjskih vrsta, koji su 1983. sklopili tadašnji predsednici Ronald Regan i Migel de la Madrid. Meksički dokument optužuje američki Kongres da je "legalizovao pustošenje prirodne okoline" time što je Odeljenje za domovinsku bezbednost izuzeo iz obaveze da se pridržava propisa o očuvanju biljnih i životinjskih vrsta. Nedavno je Majkl Čertof, sekretar ovog odeljenja ustanovljenog posle 11. septembra, rekao kako je od Kongresa dobio dozvolu da zanemari zakone o zaštiti okoline u interesu nacionalne bezbednosti. Prethodno je presudom saveznog suda zaustavljena izgradnja zida u jednom delu Arizone. Meksički izveštaj potkrepljen nalazima američkih ekoloških organizacija pokreće pitanje da li su SAD postale zemlja bezakonja ili zemlja u kojoj zakoni važe selektivno.
Osmatračke kule, senzori ili žive ograde mogli bi da zamene izgradnju utvrđenja, predlaže se sa juga. To bi omogućilo životinjama, vodi i polenovom prahu da se nesmetano kreću iz jedne u drugu zemlju. Upotreba jakih reflektora takođe bi morala da se ublaži, kako se bogata fauna u ovom delu sveta ne bi zastrašivala.
Metalna ili betonska, ograda bi dodatno ugrozila oko 85 životinjskih i biljnih vrsta kojima već preti odumiranje. Meksiko se poziva i na primer iz Bocvane gde su zidovi doprineli umiranju divljih životinja.
Za to vreme, izgradnja ograde je uveliko u toku, dok se u specijalnim "laboratorijama za granične prepreke" izučavaju najbolji materijali i konstrukcije za ovu svrhu. Zid, kako ističu američki stručnjaci, mora svojim izgledom da "uliva strahopoštovanje" i da bude impresivan, ali ne sme da bude ružan niti smrtonosan. To nije tako jednostavno, kaže Kolin Sloan, čija je kompanija ponudila projekat "Laboratorije za ogradu" i koji je izučio granične prelaze i prepreke po celom svetu. Ovo će, po njemu, biti prva "humana granična ograda koja je ikada izgrađena". Neće, kako on objašnjava, biti bodljikave žice, vidljivih mitraljeskih utvrđenja ili bilo kakvih zastrašujućih elemenata. Na različitim terenima duž tri hiljade kilometara najprometnije granice na svetu grade se ograde od različitog materijala. Samo sledeće godine planira se da se pregradi još trista pedeset kilometara.
Zdravom razumu nameće se posle svega ovoga pitanje: kakva je to "humana ograda koja neće biti zastrašujuća", ali će doprineti izumiranju kraljeva tropskog carstva kakvi su jaguari i kako će zaustaviti juriš humane bujice koja u nagonu za opstanak ruši sve granice?
[objavljeno: ]
