Izvor: Politika, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drnovšek i sedam pretendenata
Uoči nedeljnih predsedničkih izbora u Sloveniji za najozbiljnije kandidate važe Mitja Gaspari (liberali), Danilo Tirk (reformisani komunisti) i perjanica ujedinjene desnice Alojz Peterle
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 17. oktobra – U nedelju, 21. oktobra, birači će odlučiti ko će zameniti aktuelnog predsednika Slovenije Janeza Drnovšeka. U trci je sedam kandidata, a istraživanja pulsa glasača izdvajaju trojicu: Mitju Gasparija (liberali), Danila Tirka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (reformisani komunisti) i perjanicu ujedinjene desnice Alojza Peterlea, koji je prvi krenuo u kampanju i zemljake ubeđuje da "o predsedniku odluče već u prvom krugu, jer je skupo dva puta organizovati birališta".
Drnovšek se uoči izbora povukao iz javnog života, a ostali pretendenti na predsedničko mesto su prvak stranke mladih Darko Kranjc, šef nacionalista Zmago Jelinčič, Elena Pečarič (pleni birače konceptom o "jednakim šansama za sve" izrečenim iz invalidskih kolica) i Monika Piberl (Glas žena Slovenije). Provladini mediji favorizuju Peterlea koji sebe reklamira kao muzikanta (u džepu uvek ima usnu harmoniku), pilota, pčelara, poliglotu i, pošto je pobedio rak – "večitog borca; život je borba!". Peterle je snimio i poseban spot u kome se obraća ustavno priznatim manjinama koje čini 2.258 Italijana i 6.243 Mađara (prema popisu iz 2002). Kruna njegove kampanje je 75 sekundi duga video poruka nemačkog kancelara Angele Merkel u kojoj "Lojzetu želi sve najbolje" i "raduje se saradnji sa budućim predsednikom Alojzom Peterleom".
Na svom sajtu Peterle se ne diči činjenicom da je bio jedan od kovača slovenačke politike u vreme osamostaljenja države, kada je tajno izvršen akt brisanja "južnjaka" iz registra stalnog stanovništva (većinom Srba) i kada su svi narodi sa tla nekadašnje SFRJ izgubili kolektivna prava i nose naziv "nepriznatih manjina" među kojima je 38.964 Srba, odnosno 45.908 pravoslavaca ili oko sto hiljada ljudi koji su popisivačima 2002. rekli da im je maternji jezik srpski. Ispitivanja javnog mnjenja u medijima koji su pod paskom Janšine vlade pokazuju da vodi Peterle, dok štampa leve provenijencije pokazuje suprotnu sliku.
Rezultat će biti tesan između Gasparija, poslednjeg viceguvernera Narodne banke Jugoslavije i guvernera Banke Slovenije koji je Sloveniji doneo evro, i Danila Tirka, dugogodišnjeg diplomate u UN. Gaspari je jedini koji je u suočavanjima sa rivalima na obavezno pitanje novinara i publike – kako bi rešio status Kosova odgovarao da o tome moraju da se dogovaraju Beograd i Priština u direktnim pregovorima, bez diktata sa strane. Peterle ne sumnja da će Kosovo postati država, a to je stav i Danila Tirka koji u posebnoj brošuri o sebi, dostavljenoj svakom domaćinstvu, kao svog uzora u politici ističe Martija Ahtisarija, tvorca plana za Kosovo.
Od početka kampanje medije interesuje ne samo to da li bi kandidati dozvolili da gej parovi usvoje decu nego hoće li Slovenija, konačno, dobiti prvu damu. Aktuelni dvojac Janša–Drnovšek su razvedeni "raspuštenci", pa su potencijalne prve dame dobile zavidnu minutažu u elektronskim medijima, gde su morale da dokažu i znanje stranih jezika.
Političari na vlasti ne kriju nadu da će posle sedam decenija "totalitarne crvene diktature" Sloveniju tokom šest meseci vođenja EU ali i narednih godina voditi Janša kao premijer, a Peterle u roli predsednika. Opozicija upozorava javnost da vlast ne preza od manipulacija jer je poštom poslato 50.000 glasačkih listića Slovencima koji imaju stalan boravak u inostranstvu, što im omogućava da glasaju dvaput. Budući da se vodi rovovska bitka za tih 50.000 glasova, jasno je da kandidatima nije svejedno kako će glasati ovdašnji Srbi. To je davno shvatio Zmago Jelinčič, koji je proteklih godina za cenu nekoliko pečenih prasića preskakao parlamentarni prag zahvaljujući srpskim glasovima, da bi posle zaboravljao bazu a predstavnike "izbrisanih", kada su po pozivu boravili u parlamentu, pozvao "na ples, sviraće vam Zmago na puškomitraljez".
--------------------------------------------------------------------------
Peterleu Srba manje od Rumuna
Naš novinar postavio je nekoliko pitanja Alojzu Peterleu.
Naučnici iz Instituta za nacionalna pitanja u Ljubljani preporučuju da Slovenija prizna eksjugoslovenske manjine.
Postoje dva koncepta manjina; Slovenija se odlučila za autohtone manjine jer sa Italijanima i Mađarima živimo zajedno ovde više od hiljadu godina, dok je prisustvo drugih kasnijeg datuma.
U Evropi ne poznaju "autohtone" i "neautohtone" manjine.
Nije tako – u Italiji su Slovenci priznati, a u Nemačkoj nemaju nikakva manjinska prava, tamo kažu da su Slovenci gastarbajteri, mogu imati svoje škole i socijalnu brigu ali nisu posebno zaštićeni manjinskim zakonima. Uostalom, kod nas je mnogo Rumuna, ali Slovenija ih neće proglasiti manjinom. Sad su ovde, sutra će ići u Francusku, pa ne bi više bili manjina. Zato samo u onima koji su s nama dugo vidimo tradicionalne manjine, dok su druge nove.
Ako su Srbi koji su najbrojnija nepriznata narodna grupa u Sloveniji – za vas prolazni, zar je to "poštovanje drugoga" koje reklamirate u kampanji?
Jedno je utvrđivanje činjenica da ti ljudi ovde jesu, a prava manjina su političko pitanje.
Zašto Srbi u Sloveniji nemaju ista prava kao slovenačka manjina u Srbiji?
Za to sam da se tu nešto učini, a što se tiče reciprociteta, politički dijalog treba da pokaže kako razviti taj odnos prema novim manjinama, među kojima je srpska. U Sloveniji danas nema političke većine koja bi u ustav dala Srbe i druge narode.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 18.10.2007.]
