Izvor: Politika, 18.Avg.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tim kao nijedan drugi
Sumnjam da ćete ikad više videti tako moćan tim kao što je ovaj”, rekao je Čak Dejli, trener selekcije SAD na Igrama u Barseloni 1992, koja je ovih dana primljena u Kuću slavnih
Odluka da se prvi i jedini pravi „tim snova” sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine uvrsti u Nejsmitovu kuću slavnih u Springfildu (Masačusets, SAD), prilika je da se podsetimo najboljeg košarkaškog sastava koji je svet ikada video. Zapravo, teško da će se ikada okupiti tako moćna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekipa kao ta koju je vodio Čak Dejli.
Za taj istorijski događaj u Barseloni velike zasluge pripadaju i jednom Srbinu, dugogodišnjem generalnom sekretaru Svetske košarkaške federacije (FIBA) Bori Stankoviću (na čelu Fibe od 1976. do 2002).Na revolucionarnu ideju je došao prilikom razgovora s komesarom NBA lige Dejvidom Šternom u Milanu 1984. godine, otkada su zajedno počeli da „guraju” profesionalce na olimpijske igre.
– Tu sam rekao nešto što se veoma dopalo Šternu a što je bilo nezamislivo za to doba. Kazao sam da mi je zadovoljstvo da sedim na pres-konferenciji s predstavnikom američke profesionalne košarke i igrača koji su smatrani kriminalcima. Takođe sam mu rekao da se nadam i da ćemo uskoro moći da porušimo granice i zajednički da radimo – rekao je svojevremeno Stanković za „Politiku”.
U to vreme, američki košarkaši bili su deo profesionalne lige i pravo da igraju na olimpijskim igrama im je bilo uskraćeno s obzirom na to da je MOK dozvoljavao da na Igrama učestvuju samo sportisti koji imaju status amatera. Međutim, nakon neuspeha svojih reprezentativaca na Igrama u Seulu 1988. godine, Američka košarkaška federacija odlučila je da primi u svoje članstvo NBA ligu. Time su se stekli uslovi za održavanje vanrednog kongresa Fibe u Minhenu i tada je (1989) odlučeno da nema više podele na profesionalce i amatere. Američki „tim snova” stekao je pravo da igra u Barseloni.
Amerikanci su u Španiju poveli najbolji tim koji je svet ikada video. Od 50 najvećih zvezda NBA lige koja je tada postojala već oko pola veka, čak 11 je krenulo u Barselonu 1992. godine. Selektor Čak Dejli poveo je sledeća imena: Čarls Barkli, Leri Bird, Klajd Dreksler, Patrik Juing, Irving „Medžik” Džonson, Majkl Džordan, Karl Meloun, Kris Malin, Skoti Pipen, Dejvid Robinson, Džon Stokton. Kao 11. igrač pozvan je i Kristijan Lejtner, koji je tog leta bio treći „pik” na „draftu”.
„Vanzemaljci” su se prvi put zvanično okupili na kvalifikacionom turniru za Igre u Barseloni, koji je održan u Portlandu od 27. juna do 5. jula 1992. U prvom meču savladali su Kubu sa 136:57 a potom su usledile pobede u duelima sa Kanadom, Panamom i Argentinom.
O tome koliko su Amerikanci tada bili moćni, svedoči i to da su igrači nekih reprezentacija nosili na utakmice fotoaparate, da bi ih slikali sa klupe. NBA zvezde su u Barselonu stigle takoreći s odmora, bez nekih ozbiljnijih timskih treninga, ali je i tako jedino pitanje bilo da li će njihov rival, ma ko to bio, izgubiti sa 30, 40, 50 ili više razlike.
„Drim tim” je u košarkaškoj hali u Badaloni prosečno pobeđivao sa 43,8 poena razlike a Čak Dejli nijednom nije tražio tajm aut. Amerikanci su prosečno davali 117,3 poena a najmanja pobeda je iznosila „samo” 32 razlike. U finalu, Amerikanci su pobedili Hrvate, predvođene Draženom Petrovićem, sa 117:85. Čak Dejli je posle svega rekao:
– Videćete profesionalce i ubuduće na olimpijskim igrama, ali sumnjam da ćete ikad više videti tako moćan tim kao što je ovaj.
S obzirom na to da su Amerikanci bez ikakvih problema došli do zlatnog odličja stav Fibe je bio sasvim negativan. Prema rečima Bore Stankovića, posle košarkaškog turnira javili su se mnogi sa zajedljivim komentarima.
– Gotovo su svi bili krajnje negativni. Otprilike, šta nam je trebalo ovo s profesionalcima... Moja lična filosofija, koju je prihvatila Fiba, bila je da samo ako igramo s najboljima možemo jednoga dana i da ih dostignemo – rekao je Stanković.
Dejlijeva izjava se obistinila, a u pravu je bio i Stanković, jer su već na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002 NBA igrači doživeli debakl (izgubili od Argentine, nas i Španije i zauzeli šesto mesto).
Kada je saopšteno da zvezde NBA mogu da igraju u Barseloni, čitav svet je očekivao susret dva tima snova, američkog i evropskog koji je tada bio oličen u Jugoslaviji sa Divcem, Đorđevićem, Danilovićem, Paspaljem, D. Petrovićem, Kukočem, Rađom… Da smo tada učestvovali na Igrama u Barseloni, najveće zvezde NBA bi naišle na dostojnog protivnika.
S. R.
-----------------------------------------------------------
Olimpijska finala s najviše poena
Peking 2008 SAD – Španija 118:107 (225)
Barselona 1992 SAD – Hrvatska 117:85 (202)
Montreal 1976 SAD – Jugoslavija 95:74 (169)Najubedljiviji šampioni na Igrama
Igre tim prosečna pobeda
Melburn 1956 SAD 53,5 poena
Barselona 1992 SAD 43,75 poena
Rim 1960 SAD 42,4 poena
Atlanta 1996 SAD 31,75 poena
Peking 2008 SAD 27,9 poena
Napomena: amaterski tim iz 1956, predvođen Bilom Raselom, retko gde se pominje kao rekorder, a on to zapravo jeste.
objavljeno: 19/08/2010
