Izvor: Politika, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pehari ostaju u Evropi
U muškoj konkurenciji pobedila Evropa, u ženskoj Rusija. – Džonson, Motram i Skolimovska iznenadili svetske rekordere
Deseti Svetski atletski kup završen je trijumfom Evrope. Muška selekcija našeg kontinenta pobedila je sa četiri boda prednosti pred ekipom SAD, iako u njenom sastavu nije bilo Rusa i Francuza, najboljih evropskih atletskih nacija, koji su učestvovali sa državnim selekcijama. Četvorostruki uzastopni pobednik Afrika zauzela je tek treće mesto, ali sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << velikim zaostatkom. Kada Etiopljani i Kenijci ne pobeđuju na srednjim i dugim prugama od odbrane titule nema ništa...
U ženskoj konkurenciji selekcija Evrope nije odbranila titulu pobednika već je bila druga, ali pehar ostaje u postojbini atletike jer su Ruskinje osvojile prvo mesto.
Drugog dana takmičenja na Olimpijskom stadionu u Atini desila su se i tri velika iznenađenja.
Veteran Alen Džonson (SAD), koji kao da se u finišu sezone probudio i počeo da pobeđuje najbolje trkače preko visokih prepona, kao nekada dok je vladao svetskom i olimpijskom scenom, u Atini je podsetio na najbolje dane. Naneo je prvi poraz svetskom rekorderu i olimpijskom šampionu Kinezu Ksijangu Liuu i uz to postigao svoj najbolji rezultat u 2006. i postavio novi rekord svetskog kupa – 12,96. Istina, svetski rekorder je izgubio dragocene stotinke "pakujući" korake za napad na prvu preponu (na kraju bio je drugi sa 13,03), ali to ne umanjuje trijumf 36-godišnjeg Amerikanca.
Australijanac Kreg Motram se hrabro upustio u duel sa Kenenisom Bekeleom na stazi od 3.000 metara i pobedio. Motram je odbranio titulu pobednika svetskog kupa osvojenu pre četiri godine u Madridu i sa 7:32,19 popravio sopstveni rekord ovog takmičenja. Visoki Australijanac je preuzeo vođstvo u poslednjem kilometru, a svi na Olimpijskom stadionu očekivali su uobičajeni trijumfalni napad Etiopljanina. Ali on je izostao. Duga sezone potpuno je iscrpla svetskog rekordera na 5.000 i 10.000 metara.
Možda još veća senzacija je poraz svetske rekorderke u bacanju kladiva Ruskinje Tatjane Lisenko. Ove sezone tri puta je popravljala svetski rekord, a porazila ju je samo zemljakinja Hanafajeva, kada joj je za kratko preotela svetski rekord. Budući da Hanafajeve nije bilo u Atini očekivala se sigurna pobeda visoke Ruskinje, međutim ona je bacila dva i po metra manje od svog najboljeg rezultata, a Poljakinja Kamila Skolimovska je za pola metra popravila lični rekord i savladala evropsku prvakinju i svetsku rekorderku.
Drugog dana popravljeno je ukupno sedam rekorda svetskog kupa – četiri u muškoj i tri u ženskoj konkurenciji. Pored Motrama i Džonsona učinili su to i Valas Spirmon na 200 m sa 19,87, i svetski rekorder Saif Said Šahin na 3.000 m stiplčez sa 8:19,09, kao i Marjam Jusuf Džamal na 3.000 m sa 4:00,84, Meseret Defar na 5.000 m sa 14:39,12 i Alesija Turava na 3.000 m stiplčez sa 9:29,10, a dvostruke pobede u Atini ostvarili su samo Sanja Ričards (200 i 400 m) i Saif Said Šahin (3.000 i 3.000 m stiplčez).
-------------------------------------------
Pobednici drugog dana
Muškarci, 200 m: Valas Spirmon (SAD) 19,87 – rekord Svetskog kupa; 800 m: Jusuf Kamel (Azija, Bahrein) 1:44,98; 3.000 m: Kreg Motram (Okeanija, Australija) 7:32,19 – rekord Svetskog kupa; 110 m prepone: Alen Džonson (SAD) 12,96 – rekord Svetskog kupa; 3.000 m stiplčez: Saif Said Šahin (Azija, Katar) 8:19,09 – rekord Svetskog kupa; troskok: Volter Dejvis (SAD) 17,54; motka: Stiven Huker (Okeanija, Australija) 5,80; disk: Virgilijus Alekna (Evropa, Litvanija) 67,19; koplje: Andreas Torkildsen (Evropa, Norveška) 87,17; 4 h 400 m: SAD 3:00,11.
Konačni plasman muških ekipa: 1. Evropa, 140, 2. SAD 136, 3. Afrika 116, 4. Azija 110, 5. Amerike 104, 6. Rusija 89, 7. Francuska 79, 8. Okeanija 78, 9. Grčka 44.
Žene, 200 m: Sanja Ričards (SAD) 22,23; 1.500 m: Marjam Jusuf Džamal (Azija, Bahrein) 4:00,84 – rekord Svetskog kupa; 5.000 m: Meseret Defar (Afrika, Etiopija) 14:39,12 – rekord Svetskog kupa; 100 m prepone: Brigita Foster Hilton (Amerike, Jamajka) 12,67; 3.000 m stiplčez: Alesija Turava (Evropa, Belorusija) 9:29,10 – rekord Svetskog kupa; dalj: Ljudmila Kolčanova (Rusija) 6,78; vis: Jelena Slesarenko (Rusija) 1,97; kugla: Valeri Vili (Okeanija, Novi Zeland) 19,87; kladivo: Kamila Skolimovska (Poljska) 75,29; 4 h 400 m: Amerike 3:19,84 – najbolji rezultats ezone u svetu.
Konačni plasman ženskih ekipa: 1. Rusija 137, 2. Evropa 128, 3. Amerike 117, 4. SAD 101,5, 5, Poljska 97, 6. Afrika 96,5, 7. Azija 85,5, 8. Okeanija 73, 9. Grčka 60,5.
Ž. B.
[objavljeno: 18.09.2006.]
