Izvor: Blic, 15.Okt.2015, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DETE PARTIZANA Ivan Tomić ostvaruje sve snove
Nakon žestokog šamara srpskom šampionu, trener Zoran Milinković je podneo ostavku, a umesto njega na kormilo crno-belih stigao je Ivan Tomić, Partizanovo dete.
Fudbalska priča Ivana Tomića, jednog od najmlađih kapitena u istoriji crno-belih, predstavlja put kojim se ređe ide i kao takva bi trebalo da bude primer svim klincima koji maštaju o fudbalskim visinama. Svestan talenta koji poseduje, pred sebe je od pionirskih dana postavljao samo visoke ciljeve i jedan po jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ih je u velikom stilu ostvarivao.
Ivan Tomić rođen je 5. januara 1976. godine. Sa samo osam godina počeo je da igra fudbal u Radničkom Jugopetrol. Kao klinac bio je veliki navijač Partizana i pred sebe je već tada postavio ciljeve koji su ga, po njegovim rečima, vukli i gurali napred. Želeo je da zaigra za prvi tim, da kao kapiten podigne šampionski pehar i da pobedi Crvenu zvezdu u derbiju.
Priliku da krene korak po korak ka ostvarenju snova dobija 1993. godine kada sa samo 17 godina potpisuje za prvi tim Partizana. Prvi cilj je ostvaren, krenuo je dalje i već 24. februara pobeđuje crveno-bele u derbiju (1:0) a na kraju sezoe sa Partizanom osvaja šampionsku titulu i to sa pet bodova prednosti u odnosu na večitog rivala. Sjajnim parijama preporučio se velikim ekipama.
I tada kreću nevolje... Napravio je, kako sam voli da kaže, pogrešan potez 1998. godine.
Te godine na stolu je imao ponude Sevilje, Olimpika iz Mareja i Rome. Nije se dvoumio, prihvatio ponudu italijanskog kluba i pravi grešku.
Kao 22-godišnjak stiže u Rim a tamo su ga sačekale fudbalske veličine poput Tomazija, Di Bjađa i Di Frančeska. Na klupi je bio iskusni Zeman.
Prve sezone se nije naigrao. Više vremena je proveo na klupi nego na terenu. Imao je teških psiholoških pritisaka, zato što je doveden kao velika nada a pružao je loše partije.
Na kraju druge sezone poslat je na pozajmicu u Alaves, a baš te godine roma osvaja Skudeto. No, Tomić nije imao razloga da žali, pošto je sa španskim klubom igaro finale Kupa UEFA. U tom meču izgubili su od Liverpula na produžetke, a Tomić je imao zapaženu ulogu.
Nakon pozajmice, vratio se u Romu i odigrao samo tri utakmice za dve godine. Za njega je to bio frustrirajući podatak. Shvatio je da je pogrešio pri izboru kluba, da je trebao da ode u neki manji, ali na greškama se uči, pa tako on danas savetuje momke da pogledaju njegov primer.
Ostao je upamćen kao promašaj u sećanju navijača i novinara.
Vratio se 2002. godine u Alaves, gde je proveo još jednu sezonu i vratio se u Beograd, odakle je i krenuo.
Rešio je da u 31. godini života napusti fudbal. Pre toga sa Partizanom je stigao do nokaut faze Kupa UEFA i osvojili su šampionsku titulu u prvenstvu bez izgubljenog meča. Nakon svega toga, počeli su da dolaze mladi igrači i rešio je da se povuče.
Od 2007. do 2009. godine bio je sportski direktor Partizana. A u maju ove godine izjavljivao je kako bi voleo da postane trener Partizana. I to se upravo i desilo.
O kakvoj fudbalskoj veličini se radi, dovoljno govore reči Danijelea De Rosija, kada je u jednom intervjuu naveo da je imao sreće što je u istoj godini igao sa troje izuzetnih ljudi, Gvardiolom, Tomazijem i Tomićem.
