Izvor: Blic, 23.Avg.2013, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaustaviti krvoproliće u Siriji
Dosadašnje vojne intervencije radi rešavanja unutrašnjih sukoba u nekoj zemlji bile su neuspešne i imale su ograničen domet. Pouke iz prošlosti sprečavaju zapadne zemlje da se olako upuste u sličnu avanturu u Siriji.
Pročitajte još Ban Ki Mun: Ako je Sirija upotrebila hemijsko oružje, snosiće teške posledice
Članice Saveta bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu uspele da se dogovore o pokretanju istrage povodom tvdnji sirijske opozicije da su snage Bašara el Asada izvele napad hemijskim oružjem na predgrađa Damaska, u kome je poginulo najmanje 1.300 civila, među kojima je mnogo beba, dece i žena. Režim u Damasku je i juče odlučno demantovao te tvrdnje, ocenivši da bi to bilo “političko samoubistvo”, budući da se u zemlji nalaze inspektori UN za hemijsko oružje.
Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijis je zatražio primenu sile u Siriji ako se ustanovi da je režim zaista upotrebio hemijsko oružje protiv vlastitog naroda.
- Ako Savet bezbednosti ne može to da uradi, odluke moraju da se donesu na neki drugi način - poručio je Fabijis, ali je isključio mogućnost slanja vojnika u Siriju.
Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu takođe je zatražio intervenciju međunarodne zajednice u Siriji i ocenio da je “odavno pređena crvena linija”, aludirajući na izjavu predsednika SAD Baraka Obame da bi primena hemijskog oružja predstavljala “crvenu liniju” za intervenciju u sirijsku krizu.
Međutim, nakon vojnih intervencija u Avganistanu, Iraku i najskorije u Libiji, vojni stratezi nisu spremni da se olako upuste u još jedan rat u arapskom svetu.
„Za proteklih deset godina smo naučili da nije dovoljno jednostavno promeniti vojnu ravnotežu, a da pri tom ne razmislimo šta je potrebno da uradimo da bismo sačuvali državu koja normalno funkcioniše”, napisao je general Martin Dempsi, načelnik američkog generalštaba, u pismu Kongresu.
Taj stav podržava i Stiven Bidl, profesor Univerziteta Džordž Vašington.
- Istorija nas je naučila da kada se spoljna sila umeša u građanski rat, to samo produžava taj rat i povećava broj žrtava - kaže on.
Poseban problem su džihadističke grupe povezane s terorističkom mrežom Al Kaida, koje imaju jako uporište u Siriji. Vojna intervencija bi možda naudila Asadovim snagama, ali bi mogla da pomogne ekstremistima da ojačaju ili se čak dokopaju hemijskog oružja.
Dobar primer je Libija. Iako je vojnom intervencijom Zapada svrgnut diktator Moamer Gadafi, u toj zemlji i dalje vladaju nestabilnost i haos i što je još bitnije, ona je baza džihadističkih terorista, ocenila je Jehudit Ronen, profesorka političkih nauka Univerziteta u Tel Avivu.
- Libija je postala slaba država koja nema kontrolu nad svojom teritorijom i granicama. Vojna intervencija je znatno oslabila interese Zapada u Libiji, a to bi se desilo i u Siriji - ocenila je Ronenova u intervjuu “Džeruzalim postu”.
Kuće pune mrtvih ljudi
Sirijska opozicija je juče saopštila da je na obodu Damaska pronađeno još beživotnih tela posle navodnog napada hemijskim oružjem na pobunjenike. „Očekujemo da će broj ubijenih biti povećan jer smo u predgrađu Zamalki otkrili kuće pune mrtvih ljudi“, izjavio je Haled Saleh, portparol Sirijske nacionalne koalicije. Aktivisti su zatražili da inspektori UN hitno sprovedu istragu.
Najčitanije SADA:
