Izvor: B92, Beta, Tanjug, 16.Apr.2010, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić na sahrani Kačinjskog
Beograd, Varšava -- Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovaće u nedelju, 18. aprila, u Krakovu sahrani predsednika Republike Poljske Leha Kačinjskog.
Poljski predsednik Kačinjski i njegova supruga Marija biće sahranjeni u katedrali Vavel na istoimenom brdu u Krakovu. Kačinjski (60) i još 95 ljudi, među kojima je veliki broj državnih zvaničnika, poginuli su u avionskoj nesreći koja se dogodila u subotu,10. aprila.
Avion, sa 88 članova poljske državne delegacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja je putovala na komemoraciju povodom 70. godišnjice zločina u Katinskoj šumi, kada su sovjetske snage u vreme Drugog svetskog rata ubile više hiljada Poljaka, srušio se prilikom sletanja po maglovitom vremenu na dva kilometra od aerodroma kod Smolenska, u Rusiji.
U avionu su bili i predsednikova supruga Marija Kačinjski, guverner Centralne banke Poljske Slavomir Skžipek, načelnik Generalštaba Franćišek Gagor, zamenik šefa diplomatije Andžej Kremer i drugi visoki funkcioneri i članovi porodica Poljaka ubijenih u Katinskoj šumi.
Poljaci iz svih krajeva zemlje i po 18 časova čekaju u redu da bi odali poslednju poštu poginulom predsedniku Lehu Kačinjskom i njegovoj supruzi Mariji u Predsedničkoj palati u centru Varšave.
Oni koji uspeju, žure u red pred palatu Belveder, gde je izložen kovčeg poslednjeg predsednika poljske u emigraciji Rišarda Kačorovskog.
Varšavljani su od nedelje, kada je kovčeg sa predsednikovim telom prevezen iz Smolenska u Varšavu, ispratili već pet takvih tužnih kolona sa kovčezima.
Svaku žrtvu koja se u kovčegu vratila u domovinu, pa i najmlađu stjuardesu, dočekuje i upućuje joj poimence par toplih reči poljski premijer Donald Tusk.
Na tom poslednjem ispraćaju kroz špalir hiljada Varšavljana koji bacaju pred točkove automobila cveće, uz Tuska su i predsednici oba doma poljskog parlamenta, Sejma Bronjislav Komorovski, koji je preuzeo po ustavu obaveze šefa države, i Senata Bogdan Borusevič.
Železnica je za Poljake zato organizovala specijalne, besplatne vozove iz svih krajeva zemlje, i za dolazak i za povratak.
Komora poljskih pogrebnih zavoda je odlučila da sav novac koji zaradi na tako velikim pogrebnim ceremonijama uputi u dobrotvorne svrhe, između ostalog porodicama poginulih, među kojima su neke, kao udovica potpredsednika Sejma Kšištofa Putre sa osmoro dece, ostale bez jedinog hranitelja.
Vlada je porodicama poslala već prva sredstva iz hitne pomoći od po 10.000 evra po porodici, ministar bez portfeja Mihal Bonji apelovao je na banke da izostave u tom slučaju uobičajenu birokratsku proceduru i da porodicama poginulih omoguće odmah makar delimični pristup računu u banci.
Za sada je neizvesno kada će biti isplaćena odšteta, pošto taj kobni let poljskog predsednika, kao ni inače letovi poljskih zvaničnika, nije bio osiguran i odštetu će morati da plaća država.
Sahrana predsednika i prve dame je planirana za nedelju po podne u Krakovu, uz učešće vodećih svetskih državnika i visokih delegacija iz 71 zemlje, ali da li će biti odložena zavisi od oblaka vulkanske prašine koji je napravio haos u vazdušnom saobraćaju i prizemljio avione širom Evrope.
Kripta simbol svih katinskih žrtava
Poljska katolička crkva je odlučila da kripta u kraljevskom zamku Vavel gde će biti sahranjen predsednik Leh Kačinjski, bude simboličan grob svih katinskih žrtava.
Crkva je donela takvu odluku kako bi presekla sporove u vreme nacionalne žalosti i ulične demonstracije Poljaka ogorčenih što će Kačinjski biti sahranjen u Krakovu pored slavnih kraljeva.
Episkopat poljske katoličke crkve na sugestiju bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Zbignjeva Bžežinskog je odlučio da u Kripti srebrnih zvona u vavelskoj katedrali u sarkofagu od alabastera budu sahranjeni predsednik Kačinjski i prva dama, ali da istovremeno postave spomen-ploče žrtvama obe katinske tragedije.
Reč je o 22.000 Poljaka, oficira i intelektualaca koje je Sovjetski Savez zatvorio u logore na svojoj teritoriji kao ratne zarobljenike 1939. godine, a zatim ih sovjetska tajna policija NKVD po naređenju Staljina streljala aprila 1940. godine.
Leh Kačinjski je poginuo 10. aprila upravo kada je išao sa visokom državnom i vojnom delegacijom u Katinsku šumu da oda poštu streljanim poljskim oficirima na 70. godišnjicu tog masakra u Katinu i još nekoliko mesta tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
"Pred tom velikom tragedijom svi pojedinačni interesi treba da odu u stranu, da očuvamo jedinstvo i nacionalno dostojanstvo. Katinska kripta u zamku Vavel biće dostojno mesto sećanja kako žrtava Katina od pre 70 godina tako i predsednika Poljske i svih onih koji su poginuli sa njim krenuvši u nacionalnu misiju", apelovao je u ime Episkopata Poljske katoličke crkve biskup Stanjislav Buđik.
Ulični protesti stotina Poljaka koji pitaju čime je to Leh Kačinjski zaslužio da počiva pored slavnih poljskih kraljeva i velikana kao što su Tadeuš Košćuško ili ratni premijer Vladislav Šikorski, počeli su još u utorak čim je saopšteno da predsednik i prva dama neće biti sahranjeni u Varšavi već u katedrali u Vavelu.
Iz Krakova, gde su počeli, protesti su se proširili i na druge poljske gradove, ali sa znatno manje demonstranata, svega po nekoliko desetina.
Uprkos apelu, u Krakovu je policija sinoć ponovo morala da kordonom razdvoji stotine protivnika i pristalica sahrane.
Protivnici su uzvikivali "Politika dalje od Vavela" i nosili transparente sa natpisima poput "Ostavimo Vavel kraljevima", dok su pristalice ćutke stajale sa transparentima "Nacionalna žalost traje, sveće gore" ili "Stop svađama nad grobom".
Datum sahrane neće biti pomeren
Sahrana predsednika i prve dame Poljske održaće se prema prvobitnom planu u nedelju po podne u Krakovu, bez obzira na to da li će na nju stići svetski državnici ili ne, odlučila je porodica.
"Volja porodice je da se ni u kakvim okolnostima ne menja datum sahrane", preneo je danas odluku ćerke predsedničkog para Marte i njegovog brata Jaroslava Kačinjskog Jacek Sašin iz predsedničke kancelarije.
Sašin nije želeo da komentariše da li će sahrana biti održana i ako zbog oblaka vulkanske prašine nad Evropom ostane zatvoren vazdušni prostor iznad velikog dela starog kontinenta i šefovi država i vlada i visoki zvaničnici 71 zemlje koji su najavili dolazak na sahranu ne budu mogli da dođu.
Ako oblak koji je izazvao haos u vazdušnom saobraćaju u celoj Evropi ne nestane, ne samo da neće moći da u Krakov dođu recimo američki predsednik Barak Obama ili predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, već će posmrtni ostaci predsednika i prve dame morati da se prebace vozom, a ne avionom.
Problem da se prebace u Krakov će imati i poljski zvaničnici, jer je u subotu planiran poslednji oproštaj od predsednika i prve dame zajedno sa svih 96 žrtava subotnje avionske nesreće kraj Smolenska u Varšavi.
