Izvor: Politika, 30.Sep.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rano za priču o podeli Kosova
Izjava predsednika Srbije da je i podela pokrajine jedna od legitimnih opcija, ukoliko ne uspe nijedno drugo rešenje, iznenadila i kritičare i pristalice ove ideje
Predsednik Srbije Boris Tadić (koji je pre dva dana izjavio da je i podela Kosova jedna od legitimnih mogućnosti, ali tek kada budu iscrpljene sve druge opcije za rešenje statusa Kosova) nije trebalo da se izjašnjava o toj mogućnosti – zagovornici podele pokrajine kažu ne još, a protivnici dodaju – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni sad, ni bilo kad.
Trenutak u kome Srbija iščekuje glasanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o inicijativi za traženje mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, slažu se i jedni i drugi nije dobar da u njemu Beograd poručuje kako bi, možda, pristao i na manje od onoga što je do sada zahtevao.
Oni koji su Tadića juče kritikovali zbog iznenadnog pominjanja podele tvrde da se time bitno urušavaju šanse Srbije da pridobije većinu u Generalnoj skupštini UN za svoju inicijativu. Priča o podeli, smatraju na toj strani, podriva sve dosadašnje diplomatske napore Srbije da pridobije članice Skupštine na svoju stranu. Ovakvi tonovi iz Beograda, tvrdi ova struja, mogli bi da se protumače kao promena dosadašnje politike i omekšavanje Srbije koje bi moglo da omekša i podršku onih zemalja koje su se do sada uspešno opirale jakom pritisku Zapada da priznaju Kosovo.
S druge strane, zagovornici podele Kosova tvrde da je sa iznošenjem u javnost ovakve ideje, kada već nije pomenuta pre nekoliko godina, trebalo sačekati makar do odluke Međunarodnog suda pravde. Preuranjena poruka Beograda, mogla bi, smatraju oni da umanji šanse za uspeh ovog rešenja.
„Ova izjava za mene je iznenađenje, pozitivno, jer je to jedino realno rešenje i jedina sveža ideja, ali ipak preuranjena”, kaže bivši šef diplomatije Goran Svilanović i objašnjava: „O podeli je trebalo govoriti tek pošto dobijemo mišljenje Međunarodnog suda pravde, za godinu-dve, jer se bojim da će predlog sada naići na otpor, pre svega u domaćoj javnosti. Ne znam zašto je Tadić to sada izjavio, ali možda je to uradio upravo da bi polako pripremio javnost i na tu opciju”.
Tadićeva izjava o podeli, procenjuje naš sagovornik, neće negativno uticati na srpsku inicijativu pred Generalnom skupštinom UN, i može „situaciju čak i relaksirati”.
„Ideja o podeli Kosova ne remeti srpsku inicijativu u UN, naprotiv, može joj čak i pomoći kada oni koji o inicijativi odlučuju budu videli šta iza nje ide”, kaže Svilanović i ističe: „Ali, kada i ako ta inicijativa dođe na dnevni red, javnosti se mora sasvim iskreno i jasno reći da podela znači da Srbija mora da prizna nezavisnost onog drugog dela Kosova koje bude pripalo Albancima i da više ne polaže nikakvo pravo na njega. To je to”.
Najglasniji Tadićevi kritičari, smešteni uglavnom na desnom krilu političke scene (radikali i narodnjaci), ali i Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića, juče su pre svega ukazivali da bi ovakvo rešenje bilo protivno Ustavu Srbije. U svojim reakcijama stranke odbijaju podelu Kosova iz nekoliko razloga: jedni smatraju da bi Srbija sada dobila malo, manje nego što je mogla ranije kada su takve ideje nezvanično bile u opticaju (Velimir Ilić), drugi misle da se iza ideje o podeli krije pristajanje na nezavisnost Kosova (SRS), ili da bi se posle podele Kosova moglo postaviti pitanje podele ostatka Srbije i da to generalno nije rešenje u evropskom duhu (LDP).
Podelu odlučno odbija i Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice, koji se u vreme dok je bio premijer oštro protivio ovom rešenju, iako su ga više puta optuživali njegovi politički protivnici da je njegova stranka nezvanično predlagala podelu tokom pregovora (ovakve optužbe i danas iznosi Svilanović, tvrdeći da su u pregovaračkom timu sedeli ljudi koji su predlagali podelu Kosova, iako su javno govorili da su protiv nje). Koštunica je, kako se govorilo, podelu apsolutno odbijao čak i kada mu je u nezvaničnim razgovorima poručivano da će ako ne pristane na nju izgubiti celo Kosovo, tvrdivši da se Kosovo može odbraniti jedino tvrdim stavom.
„Za nas je to bilo i jeste neprihvatljivo i mi nikada nismo predlagali podelu”, tvrdi Dušan Proroković, bivši državni sekretar za Kosmet.
Na podsećanje da je pre dve godine o podeli kao mogućem rešenju govorila i Sanda Rašković-Ivić, tada predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i potpredsednica DSS-a, Proroković odgovara da se to dešavalo na sredini pregovora i da je ona samo „citirala” izjave nekih stranih zvaničnika sa kojima je tada razgovarala.
„Priča o podeli bilo je i 2002. godine i njih su iznosili, nezvanično, političari koji su lobirali za tu ideju i to čak nisu bile inicijative njihovih država već njihove lične”, tvrdi Proroković.
Najviše što je DSS predlagao, kaže on bila je funkcionalna podela Kosova, koju je Slobodan Samardžić, tadašnji savetnik tadašnjeg premijera, ugradio u plan Vlade Srbije za KiM.
„Tu se radilo o funkcionalnom odvajanju, a ne o teritorijalnom, o dualnom sistemu vlasti, bez podele”, objašnjava Proroković i dodaje: „Pravno gledano podela je protivustavna, a politički – nije mi jasno zašto se to predlaže usred srpske inicijative kojoj će samo škoditi. Oni koji su nas do sada podržavali pitaće se zašto bi to dalje činili kada mi sada menjamo politiku. Ako kojim slučajem ima potrebe za predlogom o podeli, onda je trebalo sačekati posle Skupštine UN”, ističe Proroković.
Za razliku od Svilanovića, Proroković smatra da će eventualna podela Kosova destabilizovati region i uticati na stanje u Makedoniji i pre svega u Bosni. Podela Kosova direktno bi, smatra on, uticala na status Republike Srpske i eventualno prekrajanje granica u Bosni.
„Podela dramatizuje situaciju u čitavom regionu, a Rusija i Amerika, gledaju region u celini”, ističe naš sagovornik argumentujući tvrdnju da ni velikim silama ovaj predlog ne bi morao da bude blizak.
Sasvim suprotno tvrdi Svilanović. Podela bi, kaže, mogla da bude savršen izlaz i za Ameriku i za Rusiju, a pogotovo za EU koja nema načina da implementira Euleks. Podela, tvrdi on, ako do nje dođe, neće uticati ni na zemlje u regionu, jer bi njoj morale da prethode čvrste garancije sa svih strana da se takva rešenja neće prelivati na Republiku Srpsku, ali ni na jug Srbije.
„Kuda bi išle granice, to je nešto o čemu se sada ne može govoriti, ali da će apetiti porasti na sve strane, to se može očekivati”, kaže Svilanović.
Da pregovori o eventualnoj „korekciji granica” kako podelu naziva Svilanović, ne bi bili nimalo laki i da ne bi bili ni kratki, najbolje ilustruje i jučerašnja reakcija kosovskih Albanaca koji Tadićevu izjavu komentarišu kao potpuno neprihvatljivu.
„Nova prekrajanja granica nisu dobra ni za Evropu ni za Balkan”, objasnio je albanski stav Jakup Krasnići, predsednik Skupštine Kosova.
Albanci su na sličan način reagovali i u nekoliko prethodnih prilika u kojima je podela iskrsavala kao predlog, pa čak i onda kada se nezvanično govorilo da takve ideje potiču baš sa njihove strane.
Autorstvo nad idejom o podeli Kosova albanska strana do sada je odbijala jednako žustro koliko i srpska ili pak međunarodna zajednica čiji su zvaničnici u nekoliko navrata isticali da će se složiti sa svakim rešenjem sa kojim se slože ove dve strane, makar to bila i podela.
Poslednji put kada je ova tema ozbiljno bila na dnevnom redu, u vreme posredovanja „evropske trojke”, „krivicu” za ubacivanje podele u igru Albanci su prebacivali na Srbe, a ovi su „lopticu” vraćali nazad. I jedni i drugi optuživali su drugu stranu da priželjkuje podelu ali da se nećka kako bi dobila više. Nezvanično su u javnost dolazile informacije da Srbi „nećkanjem” pokušavaju da potisnu Albance južnije od Ibra, a da ovi opet svoje odbijanje koriste da bi Srbe zadržali na Ibru. U svakoj varijanti se spekulisalo da bi jedino podela po Ibru imala šansu za miran epilog, a da bi sve ostalo značilo nove žrtve. Njih, u slučaju dogovorene podele, smatra Svilanović, neće biti jer će proces podrazumevati i čvrste garancije da neće biti incidenata i da će Srbima koji budu u albanskom delu biti garantovana makar onoliko prava i bezbednosti koliko imaju sada. „A to nije mnogo”, složio se.
Dragana Matović
------------------------------------------------
Tadić: Ne predlažem nijedno drugo rešenje osim autonomije
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da je stav Srbije i njegov lični da je suštinska autonomija okvir u kome treba tražiti rešenje za budući status Kosova, i da Beograd ne predlaže nijedno drugo rešenje. Tadić je, u izjavi novinarima uoči odlaska u četvorodnevnu radnu posetu Nemačkoj, istakao da će u razgovoru sa zvaničnicima te zemlje još jednom potvrditi vlastiti stav i stav države – da je suštinska autonomija rešenje za status Kosova, da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, i da će Srbija braneći svoj integritet koristiti samo pravna i diplomatska sredstva.„Nijednog trenutka, da još jednom to potvrdim, ne predlažem druga rešenja, niti predlažem pitanje podele Kosova. To pitanje diskutuju intelektualci u Srbiji i međunarodnoj javnosti, i to jeste jedna od opcija koja je svih ovih godina bila naglašavana kada je u pitanju budući status Kosova”, rekao je Tadić. „Rekao sam da o tome mogu da razmišljam samo u slučaju da su sve ostale mogućnosti iscrpljene, a da li bih se priklonio takvom rešenju, o tome je sasvim hipotetički govoriti danas. Time još jednom potvrđujem jedinstvenost politike Srbije kada je Kosovo i Metohija u pitanju, principijelan i konzistentan stav, i takva politika neće se menjati”, poručio je predsednik Srbije.
Tanjug
[objavljeno: 01/10/2008.]
