Izvor: B92, 15.Jul.2011, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poternica za preminulom Nadom Šakić
Beograd -- Interpol Srbije raspisao poternicu za Nadom Šakić, da bi se naknadno saznalo da je pripadnica ustaškog režima, poznata po brutalnosti u logorima, preminula.
Nada Šakić, nekadašnja upravnica logora Stara Gradiška i Jasenovac, umrla je u 5. februara ove godine u Zagrebu, u 85. godini i kremirana je na groblju Mirogoj.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, koji je izjavio da je ministarstvo dalo saglasnost za raspisivanje poternice, naknadno je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dobio informaciju da je Šakićeva preminula u Hrvatskoj.
"Ministarstvo pravde Srbije još nije zvanično obavešteno o njenoj smrti, već je informaciju dobilo od predstavnika medija. Srbija će od Hrvatske zatražiti zvaničnu potvrdu te informacije i ako je to tačno, nama je žao što je izbegla pravdu i kaznu koju zaslužuje", rekao je Homen.
Interpol Srbije raspisao je danas međunarodnu poternicu za Šakićevom, zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima Stara Gradiška i Jasenovac u Drugom svetskom ratu.
Protiv Nade Šakić, koja je bila stara 85 godina, u Srbiji se vodi postupak od 1998. godine zbog sumnje da je izvršila krivično delo genocida.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije zvanično obavešteno o smrti Nade Šakić u Hrvatskoj, izjavio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
"Dok ne dobije zvaničnu informaciju o tome, Tužilaštvo će nastaviti krivični postupak koji vodi protiv nje u skladu sa zakonom", rekao je Vekarić.
Šakićeva se tereti da je zajedno sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradiški maltretirala logorašice, tukla ih i šutirala, gazila po trudnicama, kao i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji klanjem i gušenjem više hiljada logorašica.
Sumnja se da je naređivala da se logorašicama u Jasenovcu daje vrlo malo hrane te je na taj način posredno dolazilo do njihove prirodne smrti, kao i da je 21. aprila 1945. godine naredila da se pobiju sve preostale žene, kao i deca.
U ženskom logoru "Stara Gradiška" za svega tri godine ubijeno skoro 80.000 žena i dece.
Ko je Nada Šakić?
Neki mediji su Šakićevu opisali kao krvnika sa osmehom na licu.
Rođena je u Livnu, 4. avgusta 1926. godine. Njena majka je bila udata za Ljubomira Luburića, oca jednog od najvećih ustaških krvnika Vjekoslava Maksa Luburića, a posle smrti muža se preudala za Jozu Tambića, s kojim je izrodila još troje dece.
Osnivač logora smrti u Jasenovcu Maks Luburić, sredinom oktobra 1942. godine u dužnost uvodi i svoje dve polusestre, Zoru i Nadu, koje se ubrzo pokazuju dostojne prezimena Luburić.
"Imala je svega 16 godina kada je došla u logor", sećaju je se preživeli zatvorenici, i dodaju: "Bila je crnka, visoka, lepa i uvek u ustaškoj zelenoj uniformi sa opasačima, pištoljem i kamom u čizmi. Na licu joj je često blistao osmeh, ali je to moglo prevariti samo one koji bi je prvi put sreli. Vazda je bila žedna krvi, patološki uživala u zverskom mučenju i najčešće ubijala bez ikakvog povoda".
U Muzeju žrtava genocida u logorima smrti "Stara Gradiška" i "Jasenovac", Nada Tambić Šakić je identifikovana po fotografiji u ustaškoj uniformi sa upraviteljicom logora Marijom Majom Buždon.
A upravo su one, po sećanju logoraša, zajedno sa Božicom Obradović, bile takozvana "crna trojka" koja se najviše hvalila počinjenim zločinima.
Nada Šakić je argentinski državljanin, gde živi od 1947. a Jugoslavija je tražila njeno izručenje 1998. godine. Ipak, hrvatsko pravosuđe je bilo brže.
Međutim, županijsko tužilaštvo u Zagrebu je usled nedostatka dokaza odbacilo optužbu protiv Nade Šakić, koja je optužena za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata u ustaškom logoru Stara Gradiška.
Zagrebački tužilac je odbacio tužbu pošto, prema njegovoj oceni, istraga nije potvrdila da je Nada Esperanca Tambić de Bilanović Šakić, kao čuvar u logoru, počinila ratne zločine. Nadu Šakić, polusestru ustaškog ratnog zločinca Vjekoslava Maksa Luburića, optužnica je teretila da je kao čuvar ženskog logora u Staroj Gradiški, delu logorskog kompleksa Jasenovac, počinila zločine protiv čovečnosti i međunarodnog prava, uključujući i zlostavljanje civila.
Napuštajući okružni zatvor Remetinec u pratnji zatvorskih stražara i jednog lekara, Šakićeva je okupljenim novinarima rekla da će verovatno ostati u Hrvatskoj i da se neće vraćati u Argentinu, jer joj je iz te zemlje pretila mogućnost da bude izručena Jugoslaviji.
S druge strane, ona je primila i hrvtasko državljanstvo, tako da je bila bezbedna, jer je ustav Hrvatske zabranjivao izručenje svojih državljana.
Kontroverze oko Dinka Šakića
Foto: sovietsforever.blog.hr
Njen muž Dinko Šakić je odgovarao pred hrvatskim sudom.
Dinko Šakić je u oktobru 1999. u zagrebačkom županijskom sudu osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.
Proglašen je krivim jer je kao komandant logora komandovao i sprovodio mučenja i ubijanja logoraša i propuštao da spreči i kazni zločine potčinjenih ustaša. Šakić je osuđen i zbog toga što je lično hicima iz pištolja ubio četvoricu logoraša i naredio vešanje 22 civila.
Šakić je kaznu služio u Lepoglavi u ćeliji s visokim komforom, s televizorom i kompjuterom kako bi mogao da piše memoare, a nekoliko puta mesečno mogao je da poseti i svoju ženu Nadu.
Šakiće je, prilikom povratka iz Argentine radi suđenja - na aerodromu u Zagrebu oduševljeno dočekala grupa neoustaša. Italijanska "Republika" je pisala da je ranije "i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman tokom svog boravka u Argentini srdačno primio Dinka Šakića, koga hrvatski neonacisti smatraju žrtvom komunističkog progona".
Zagrebački "Globus" pisao je da je Šakić svojevremeno posredovao i u uvozu oružja u Hrvatsku iz Argentine. Navodeći to, za Hrvatsku veoma kompromitujuće otkriće, "Glubus" ističe da je Šakić bio povezan s firmom DEBROL, kojoj je hrvatsko državno preduzeće za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom "RH Alan", preko penzionisanog pukovnika bliskog vojnom i političkom vrhu Argentine, plaćalo milione dolara za isporuke oružja.
Firma punog naziva DEBROL S.A. Internešnel Trejd, legalno je poslovala u Argentini i Urugvaju, a zagrebački nedeljnik smatra najšokantnijim otkrićem to što je telefonski broj te firme identičan sa telefonskim brojem Dinka Šakića - koji je, po navodima lista, bio tajni poslovni partner pokojnog hrvatskog ministra odbrane Gojka Šuška i bivšeg direktora preduzeća "RH Alan" Vladimira Zagorca.
Šakić je zbog lošeg zdravlja kasnije boravio u zatvorskoj bolnici u Zagrebu, da bi bio prebačen u bolnicu Dubrava, gde je 2008. i umro u 87. godini.
Šakići su, kao i mnogi drugi nacistički visoki oficiri i političari, ušli u Argentinu 1947. godine, za vreme vladavine Huana Dominga Perona.
Kako se procenjuje, u Argentinu se posle Drugog svetskog rata sklonilo oko 20.000 ustaša.
Brat Nade Šakić, Maks Luburić, takođe je posećivao Argentinu, pošto se decenijama posle Drugog svetskog rata slobodno kretao i bio jedan od prvaka i organizatora ustaške emigracije.
Život je okončao u svojoj vili u Španiji 1969. Prema navodima hrvatske emigracije, uklonio ga je izvesni Ilija Stanić, agent Udbe.
