Izvor: Blic, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka o Kosovu tek posle izbora u Srbiji
Rešenjem statusa Kosova i Metohije ne sme se dovoditi u pitanje demokratska i evropska perspektiva Srbije, stav je nekoliko vodećih članica Evropske unije za koje predsednički izbori u Srbiji imaju važnu ulogu u odlučivanju kada bi EU trebalo da preduzme odgovarajuće korake u cilju rešavanja kosovske krize. Po saznanjima „Blica", ukoliko bi izbori u Srbiji bili zakazani do kraja januara, države poput Nemačke, Francuske, Italije ili Slovačke insistirale bi na tome da se odloži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kosovska nezavisnost, to jest da se ide na opciju odlaganja „koordinisane deklaracije o nezavisnosti Kosova".
Novi termin u diplomatskim kontaktima - koordinisana deklaracija o nezavisnosti Kosova - zamenio je dosadašnji o unilateralnoj deklaraciji. Ovo označava praktično i novi model zapadnih zemalja u pristupu prema Kosovu i činu proglašenja nezavisnosti. Koordinisana deklaracija o nezavisnosti praktično znači da kosovski Albanci ne mogu sami da donose deklaraciju o nezavisnosti, to jest da to ne mogu uraditi bez svojih stranih partnera. Prištini je jasno stavljeno do znanja da ne mogu sami povlačiti poteze već da će zapadne zemlje odrediti trenutak i stajati iza čina proglašenja. Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da je „Priština fokusirana na to da koordinira proglašenje nezavisnosti Kosova sa našim partnerima SAD i EU", i dodao da to očekuje početkom januara.
Da u EU, ipak, ima još neslaganja oko Kosova govori i izjava slovačkog premijera Robera Fica, koji je juče naglasio da je „teško zamisliti" da bi njegova zemlja mogla da prizna nezavisnost Kosova u slučaju da ta srpska pokrajina jednostrano proglasi nezavisnost. Fico je pozvao na jedinstvo EU u vezi s tim pitanjem i upozorio da bi bila fatalna greška ukoliko članice Unije ne bi uspele da postignu konsenzus.
Odranije je poznato da države EU nemaju jedinstven stav, a Mađarska, Grčka, Španija, Slovačka, Kipar i Rumunija zastupaju stanovište da bi nezavisnost Kosova moglo da ohrabri separatističke težnje svuda u Evropi.
U Briselu se nadaju da bi evropski kurs Srbije moglo da ojača i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Procena je da Srbija u januaru može da stekne uslove i potpiše sporazum. Delom je i Vašington stava da „proces treba pažljivije odraditi" i da ne treba narušavati stabilnost Srbije njenom eventualnom radikalizacijom time što bi se odluka o statusu donela pre predsedničkih izbora.
Ruski predstavnik u Kontakt grupi za Kosovo Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je posrednička „trojka" završila izveštaj o proteklom pregovaračkom procesu, koji će uručiti generalnom sekretaru UN u petak, 7. decembra. Harčenko je agenciji Itar-Tass u Beču rekao da bi Savet bezbednosti, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine, morao da poništi takvu odluku.
Izveštaj će Savet bezbednosti razmotri 19. decembra, uz prisustvo predstavnika Srbije i kosovskih Albanaca, a dan kasnije će ambasadori članica Saveta svetske organizacije o tom pitanju neformalno razgovarati i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.
Jeremić o merama Vlade
Ministarstvo spoljnih poslova, za slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, a ako to podrže neke države, uputilo je Vladi predlog mera, među kojima je i prekid diplomatskih odnosa, izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i dodao da su mere u spektru „od vrlo mekih do vrlo tvrdih". Jeremić će danas u Londonu razgovarati sa britanskim šefom diplomatije Dejvidom Milibandom.
